Da li radnici treba da znaju kolika je čija plata?

Ukoliko ste zaposleni u stranoj multinacionalnoj kompaniji verovatno vam i u ugovoru stoji stavka da ne smete deliti ove poverljive informacije s kolegama kako biste izbegli otkaz ugovora o radu.

Većina privatnika razlog za ovu diskreciju vidi u tome da je uvid u tuđe plate najbrži način za podsticanje revolta kod zaposlenih baš iz razloga što bi određeni radnici nakon saznanja da kolega koji po njihovom mišljenju manje doprinosi razvoju kompanije ima veću platu pa nakon tog saznanja traži povišicu.

Taj zahtev ne mora uvek biti opravdan pogotovo zbog toga što naš subjektivni osećaj našeg doprinosa često nije u korelaciji sa realnim stanjem stvari i zbog činjenice da ponekad nemamo pravi uvid u to šta i koliko radi naš kolega.

Baš iz tog razloga kompanije pokušavaju da demotivišu radnike da dele informacije o svojoj plati i svojim bonusima sa kolegama kako bi preventivno sprečile jačanje revolta.

Međutim, pojavilo se zanimljivo istraživanje koje je sproveo osnivač kompanije "Buffer App" Džoel Gaskojn, koje želi da dokaže da je povećanje transparentnosti ključ i da ono "hrani" poverenje, a poverenje je osnov odličnog rada.

U sklopu ovog istraživanja, odlučio se za eksperiment u kome će plate u firmi biti javno dostupne svima, a temeljiće se na stvarnim veštinama, radnom iskustvu i godinama rada zaposlenog a ne na subjektivnim razlozima. Odlučio se da definiše platu u rangu od 70.000 do 158.000 za godinu dana po sledećoj formuli:

Plata = vrsta posla x godine rada x radno iskustvo + lokacija (+10 hiljada dolara ili dodatna vrednost)

Vreme će pokazati da li će rezulati ove studije dati zadovoljavajuće rezulate ali je u svakom slučaju ovakav ekspriment u firmama tempirana bomba sa kojom treba biti veoma oprezan.