Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ekonomista Branimir Jovanović naveo je u izveštaju o Srbiji da masovni studentski protesti trenutno opterećuju ekonomsku aktivnost, ali da će oni verovatno doneti promene koje bi trebalo da poboljšaju srednjoročne izglede za ekonomski rast.
Drugi izvor rizika je globalni trgovinski rat, za koji se očekuje da posredno utiče na Srbiju, pre svega kroz smanjenje izvoza u EU, posebno u automobilskom sektoru, dok je potencijalni kompenzacioni faktor nemački paket fiskalnih stimulacija, mada je i dalje nejasno u kojoj meri će on koristiti industrijama koje uvoze iz Srbije, navodi se u izveštaju.
U tekstu se navodi da je industrijska proizvodnja u Srbiji porasla svega 0,4 odsto na godišnjem nivou, da je trgovina na malo realno porasla 2,7 odsto, da su prihodi države realno porasli svega 0,9 odsto, a prihodi od PDV-a 0,7 odsto.
"Revidiramo prognozu rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu za 0,7 procentnih poena, sa 3,7 na na 3,0 odsto, dok projekcije za naredne dve godine prilagođavamo naviše, na 4,0 odsto. To je zasnovano na pretpostavci da će ekonomski gubici u 2025. zbog protesta, barem delimično, biti nadoknađeni u srednjem roku, kao rezultat naknadnih promena", piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Empirijska istraživanja ranijih protestnih pokreta širom sveta sugerišu da su demonstracije, kada dovedu do političkih promena i strukturnih reformi, često praćene boljim ekonomskim rezultatima, navodi se i dodaje da se očekuje da Srbija sledi taj obrazac.
Ostali makroekonomski indikatori šalju različite signale, a finansijski podaci pokazuju znake pogoršanja, navodi se.
Od početka godine je došlo do skromnog odliva kapitala, uz smanjenje bruto deviznih rezervi za 500 miliona evra (oko dva odsto), uglavnom zbog intervencija Narodne banke Srbije u cilju odbrane valute, piše u izveštaju.
"Rezultat je da je dinar ostao načelno stabilan, depresirajući svega 0,2 odsto u odnosu na kraj 2024. godine. Oslabila su i direktna strana ulaganja: prilivi su u januaru iznosili svega 220 miliona evra, što je trećina iznosa zabeleženog u istom mesecu prošle godine", navodi se u analizi.
Ipak, ekonomski temelji ostaju solidni, dodaje se.
Devizne rezerve i dalje pokrivaju više od sedam meseci uvoza, što je znatno iznad konvencionalnog praga od tri meseca, a realni rast plata je ostao snažan, na iznad sedam odsto u januaru, uz povećanje plata sličnim tempom u svim sektorima. Stopa nezaposlenosti je iznosila 8,6 odsto na kraju 2024. godine, čime je nastavljen njen stabilan pad iz protekle decenije. Fiskalna pozicija je takođe ostala jaka, uz suficit državnog budžeta u januaru.
Inflacija, međutim, ostaje razlog za zabrinutost. Ona se kreće između 4,2 i 4,6 odsto od jula prošle godine, a u februaru je dostigla 4,5 odsto. Inflacija će nastaviti da vrši pritisak na Narodnu banku Srbije, ali je bilo kakvo smanjenje referentne kamatne stope, koja od septembra iznosi 5,75 odsto, malo verovatno sve dok bude blizu sadašnjeg nivoa, navodi se u izveštaju.
"Pošto ne očekujemo da će pritisci na cene popustiti u bliskoj budućnosti, vidimo malo prostora za smanjenje kamatnih stopa u prvoj polovini godine, što će dodatno opteretiti već oslabljenu ekonomiju", dodaje se.
Pročitaj još
Još jedan izvor pritiska dolazi od globalnog trgovinskog rata. Sa robnim izvozom, koji iznosi oko 35 odsto BDP-a, Srbija je među otvorenijim privredama u regionu. Oko dve trećine tog izvoza je namenjeno Evropskoj uniji, na koju će verovatno značajno uticati nove američke carine, piše u analizi.
Naročito je ranjiv sve dominantniji automobilski sektor u Srbiji, koji poslednjih godina čini gotovo četvrtinu ukupnog izvoza.
Dok izvoz u SAD čini manje od dva odsto ukupnog srpskog izvoza, Srbija će verovatno osetiti indirektne posledice viših američkih carina na evropske automobilske proizvode - kroz smanjeni obim izvoza iz EU i slabiju tražnju svojih glavnih trgovinskih partnera, piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
0
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
39
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
2
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
34
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Komentari 2
Dule
I sa i bez Vučića ja ne vidim u narednim godinama povećanje ekonomskog rasta. Tarifski ratovi, slabljenje globalizacije, multipolarni svet, su previše veliki da Srbija ne bi osetila promene. A Srbija bez konkurentnih proizvoda i sa oslabljenim IT-em, zbog outsource-inga i nevolje da se krene u izgradnju strujne infrastrukture za AI razvoj i sledeću tehnolosku revoluciju, i tržištem nekretnina, koje zbog spoljnih uticaja i manjka ulaska stranih novca od dijaspore će sigurno sporije rasti. Na osnovu čega 4 posto rasta? Šta to mi izvozimo što nekome treba?
Suština
PUMPAAAJ!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar