Drugim rečima, struja nije bila jeftina, niti je bila besplatna, već je njena cena bila negativna; ljudi su zarađivali ako su je trošili.
Stvar je u tome da je u vreme božićnih praznika u Nemačkoj bilo neuobičajeno toplo, potrošnja energije bila je mala, mnogi Nemci praznike su provodili na otvorenom, van svojih kuća, neretko na skijama ili plažama u inostranstvu, a većina fabrika nije radila. Tako je potražnja pala, proizvodnja je istovremeno bila velika, a isključivanje sistema obnovljivih izvora iz mreže skuplje je nego prolazno pojeftinjenje struje.
Nepouzdani obnovljivi izvori
Ovo nije neuobičajeno za države koje ubrzano razvijaju obnovljive izvore energije, a Nemačka je u proteklih nekoliko decenija uložila oko 200 milijardi evra, najviše u energiju vetra i sunca. U toj zemlji cene energije prošle godine, pre Božića, bile su negativne 31 sat.
Problem je u tome što se tehnologije eksploatacije obnovljivih izvora razvijaju mnogo brže od tehnologija njihovog skladištenja koje predstavlja slabu kariku u sistemima snabdevanja električnom energijom. Postojeći sistemi prilagođeni su izvorima čija se proizvodnja može kontrolisati. Kada je potrošnja krajnjih korisnika - domaćinstava, kancelarija, prodavnica, industrije i sl. veća, termoelektrane na razna goriva – od uglja preko gasa do nuklearnih, baš kao i hidrocentrale, proizvode i u sistem ubacuju više električne energije. Kada je potrošnja manja, proizvodi se manje. Na taj način nema preopterećenja sistema. U klasičnom sistemu nema neke posebne potrebe za skladištenjem energije. Ako se to i radi, to se obično čini uz regulaciju rada hidrocentrala – kada je potrošnja manja, one rade manje pa se akumulacija povećava.
Obnovljivi izvori energije ne proizvode u skladu s potrošnjom. Oni proizvode puno kada energije ima, na primer kada su sunčani ili vetroviti dani, a proizvode malo ili ništa kada je vreme oblačno ili bez vetra.
Skladištenje – veliki tehnološki problem
Brojni stručnjaci upozoravaju da se problem skladištenja energije neće lako rešiti u nekoliko narednih decenija. Naprotiv, Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će udeo obnovljivih izvora do 2040. biti oko 40 odsto. Prema pisanju britanskih medija u Velikoj Britaniji u 2017. oni su proizveli trostruko više energije od termoelektrana na ugalj.
S druge strane, tehnologija skladištenja energije razvija se mnogo sporije. Brojne kompanije koje su pokušale da razviju neke nove tehnologije skladištenja propale su. To se dogodilo čak i kompaniji "Aquion Energy" u koju su 200 miliona dolara uložili veliki igrači poput Bil Gejtsa i "Shella".
Problem je u tome što je za razvoj inovativnih, a isplativih tehnologija skladištenja potrebno dosta vremena, a tržište još uvek nije dovoljno veliko. Osim toga, za trenutne potrebe manjih potrošača, poput automobila i letelica, litijum-jonske baterije dovoljno su dobre, a njihove cene su poslednjih godina padale puno brže nego što je iko očekivao. Međutim, problem je u tome što litijum-jonske baterije, koje trenutno nemaju pravu konkurenciju, istovremeno najverovatnije nemaju budućnost kao jeftina tehnologija za skladištenje ogromnih količina energije potrebnih za energetske sisteme.
Reverzibilne hidrocentrale
Za velike sisteme trenutno je najbolje rešenje skladištenje energije u tzv. reverzibilne hidrocentrale. Prema podacima Global Energy Storage Databasea, američkog ministarstva energetike, u njima se u svetu trenutno skladišti oko 96 odsto sve uskladištene energije. U njima se energija koju proizvode obnovljivi izvori koristi za pumpanje vode s nižih nadmorskih visina u rezervoare na višim nadmorskim visinama.
Kada je proizvodnja obnovljivih izvora veća od potrošnje, a cena energije najniža ili eventualno negativna, voda se pumpa. Kada je potražnja i cena najveća, a proizvodnja obnovljivih izvora najmanja, voda se iz rezervoara ispušta u turbine i one proizvode električnu energiju.
No ovo rešenje ima svojih problema i ograničenja. Pre svega rezervoari u koje se može skladištiti voda uglavnom su neuporedivo manji od akumulacionih jezera koja koriste hidrocentrale. Osim toga, uobičajeno su za njih najpogodnije lokacije planinska područja bogata vodom. To su često krajevi koje karakterišu prirodne lepote pa je otpor društva, naročito lokalnog stanovništva i ekologa, redovno vrlo snažan. Osim toga, mnoge zemlje nemaju dovoljno planina, reka i drugih potrebnih uslova za gradnju reverzibilnih elektrana.
Usporavanje konkurentnosti obnovljivih izvora
U ovom kontekstu nije na odmet upozoriti na slabo poznat fenomen 'deflacije vrednosti' koji predstavlja dugoročan problem za razvoj konkurentnosti solarki i vetroelektrana. Naime, stručnjaci predviđaju da ona neće rasti istim tempom kojim raste poslednjih godina. Problem će postajati izraženiji što udeo obnovljivih izvora bude više rastao s trenutnih 1,8 odsto.
Na problem su u aprilu 2016. ukazali američki stručnjaci za energetiku Varun Sivaram i Šajli Kan u časopisu "Nature Energy". Kako pišu autori, solarna energija sve je konkurentnija, ali će njena cena morati da padne više nego što se uobičajeno predviđa da bi takva ostala. Prema njihovim projekcijama, da se to stvarno dogodi, ona bi umesto sadašnjih tri dolara trebalo da padne na svega 25 centi, a ne na jedan dolar, koliko je zacrtala SunShot Initiative američke vlade.
Dvojac tumači da energija koju solarke proizvode gubi na vrednosti što se više uključuju u mrežu. Kako je jasno iz prvog dela teksta, to je posebno izraženo u vreme kada je razlika između ponude i potražnje velika, na primer u ranim poslepodnevnim satima kada je sunčan dan. U tom razdoblju proizvođači koji su već isplatili svoja ulaganja u instalacije biće spremni da ponude energiju po vrlo niskim cenama, pa i negativnim, kako bi bili konkurentni. Oni će to moći jer je marginalna cena proizvodnje kWh solarki i vetroelektrana nula jer ih gorivo ništa ne košta. Ali to će s druge strane obezvrediti vrednost solarki na tržištu električne energije. Svaki novi panel koji će se uključivati u mrežu postajaće sve manje ekonomičan u smislu odnosa ulaganja i profita.
Važno je znati da pritom srednja tržišna cena električne energije iz svih izvora neće drastično padati jer će drugi izvori, poput elektrana na fosilna goriva, nuklearki ili hidrocentrala, u vreme kada će solarke i vetroturbine proizvoditi malo, morati morati da stvaraju energiju po komercijalno isplativim cenama. Dakle, veliki pad vrednosti investicije doživljavaće uglavnom samo vlasnici solarki i vetroelektrana.
Naravno, ovaj problem mogao bi se ublažiti raznim rešenjima kao što su brži razvoj tehnologija skladištenja energije ili promene u navikama korišćenja električne energije.
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 1
miki21
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar