Razmere usporavanja ekonomske aktivnosti, odnosno ekonomske krize uzrokovane pandemijom COVID-19, još uvek se sagledavaju. Economist Intelligence Unit predviđa da će se globalna ekonomija “skupiti" za 2,5 odsto; agencija Fitch Ratings procenjuje da će šteta u evrozoni biti i veća – do sedam odsto. “Evropa se od Drugog svetskog rata nije suočila s takvim izazovom”, saglasni su lideri članica EU Angela Merkel, Emanuel Makron i ostali.
Otuda i analogija s Maršalovim planom. Od 1948. do 1951. "programom obnove Evrope" (eng. European Recovery Program) "upumpano" je 13 milijardi tadašnjih dolara (142 milijarde današnjih) u evropske države razorene ratom. Jednako važna bila je i politička dimenzija plana. Njime su obuhvaćene buduće članice NATO koje su se našle u “zahvatu” Zapada. Tako je sprečeno da komunistička partija preuzme vlast u nekoj od zemalja Zapadne Evrope, piše Novi magazin.
U korenu poziva na novi "Maršalov plan" je stara ideja da članice evrozone objedine javni dug. Na taj način garantovala bi se stabilnost u uslovima ekonomskog oporavka po okončanju pandemije. Sama ideja nije nova – prvi put se javlja u raspravama koje su pratile krizu suverenog duga u Grčkoj, Španiji i Italiji. Linija podele sever – jug koja je tada uspostavljena i danas važi – Nemačka, Holandija i Austrija, kao i Finska su protiv jer smatraju da kada bi takva politika bila usvojena, članice više ne bi sprovodile strukturne reforme, odnosno držale svoje budžete "pod kontrolom". Berlin ne želi da bude odgovoran za tuđe dugove.
Na drugoj strani su, pre svih, Španija i Italija, te Portugal i Francuska. U autorskom tekstu za Gardijan španski premijer Pedro Sančez 5. aprila upozorava kako je “budućnost Evrope na kocki”, te da Evropa mora da izgradi “ratnu ekonomiju” i "podrži zaduživanje koje će preuzeti mnoge zemlje, uključujući Španiju". Iste reči ponovio je Đuzepe Konte, premijer Italije. Prva mera, čiji će se efekti brzo osetiti bila bi mogućnost pozajmice iz Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM), čija uloga i jeste da omogući brzu stabilizaciju u slučaju krize (dva odsto vrednosti BDP-a svake članice nalazi se u njemu).
Ceo tekst pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar