Toliko o merama: Štediše plaćaju hir rasipnika
Snižavanjem granice "plave" i "crvene" zone sa 1.600 na 1.000 kilovata mesečne potrošnje dodatno bi se finansijski sankcionisalo neracionalno ponašanje najvećih potrošača.
Foto: 021.rs (Ilustracija/Pixabay)
Upravo njihova komotnost najviše stvara potrebu za prekomernim uvozom struje.
Mora da je baš dogorelo do noktiju kada se i aktuelna vlast, poslovično neodgovorna kada je reč o elektroprivredi, napokon setila da podstakne racionalnu potrošnju struje. Od prvog dana havarije u srcu EPS-a, u termoelektranama u Obrenovcu, bilo je jasno da će problemi u proizvodnji električne energije postojati duži period, pa se odmah moralo i početi sa podsticanjem štednje. No, vlast uopšte nije stimulisala energetsku racionalnost.
Srbi troše više struje
Tek kada su nizak vodostaj svih reka, naročito Dunava, i energetska kriza u celoj Evropskoj uniji dodatno otežali poziciju i srpskog energetskog sistema u celini, ovdašnji čelnici su se setili kampanje štednje struje. Veliko je pitanje koliko će biti koristi od najavljenog umanjenja visine računa potrošačima koji tekuće sezone potroše manje električne energije nego istog meseca prethodne godine. Analiza strukture potrošnje među individualnim potrošačima u Srbiji ukazala bi na efikasnije metode podsticaja racionalnosti.
Prosečni srpski individualni korisnik potroši oko 480 kilovata struje mesečno, dosta više od 400 kilovata nekog Evropljanina. Kako potrošači u razvijenijim sredinama žive dinamičnije, sa više dnevnih aktivnosti i koriste se većim brojem pomagala, bilo bi očekivano i da troše više energije. U Evropi je i gasifikacija neuporedivo raširenija nego u Srbiji, pa je tamo korišćenje struje za grejanje gotovo nezamislivo, dok se u Srbiji najmanje deset odsto domaćinstava primarno oslanja na struju, a bar se dvostruko više prostorija dogreva uz pomoć "najplemenitije energije". Takođe, bela tehnika i kućni uređaju su u srpskim domaćinstvima dosta stariji, što znači i da troše vise struje spram modernih uređaja na Zapadu. Tu je objašnjenje za veću potrošnju građana Srbije.
Pozitivno iskustvo
Međutim, čak 70 odsto ovdašnjih korisnika mesečno troši između 340 i 400 kilovata, što je, pogotovo za ovdašnje uslove, racionalno ponašanje. Glad za električnom energijom i potreba za prekomernim uvozom kreira, zapravo, manjina potrošača koja troši znatno više, često i iznad 2.500 kilovata za mesec dana. Ponekad je reč o prikrivenoj privrednoj aktivnosti koja se vodi po ceni struje za građane, ali u Srbiji postoji i ne tako mali broj građana koji arči struju.
Pojava je odavno uočena, pa je krajem 2001. godine po prvi put u Srbiji uvedeno pravilo da cena po jednom kilovatu zavisi i od količine utrošene struje. Potrošnja je skalirana u tri zone, "zelena", "plava" i "crvena", pri čemu je cena utrošenog kilovata u "plavoj" zoni za 50 odsto, u crvenoj za 200 odsto viša. Kako u noćnoj, tako i u dnevnoj, višestruko skupljoj, potrošnji. Već prve sezone primećena je ušteda veća od milijarde kilovatsata, dok je i vršna snaga snižena za 500 kilovata.
Naravno, pre dve decenije na ovim prostorima je bilo teško, sankcije prema Srbiji tek što su ukinute, život se odvijao na minimalnom egistencijalnom nivou, pa je i potrošnja struje bila i trećinu niža nego što je današnjih cirka 32 milijarde kilovata. U takvim uslovima, ušteda od milijarde kilovata mnogo je značila.
Pročitaj još
Štediše plaćaju hir rasipnika
Procene stručnjaka su da bi da se danas promenom tarifnog sistema moglo uštedeti i više od dve milijarde kilovata struje na godišnjem nivou. Gro uštede se, kako pre dve decenije, tako i danas, dešava u periodu najveće potrošnje, što je kod nas u razdoblju od 15. decembra do 15. februara. U tom razdoblju, kada su potrebe, time i uvoz, po pravilu najveći, promenom tarifnog sistema moglo bi da se uštedi i 20 odsto struje.
Ipak, tarifni pravilnik bi trebalo malo da se prilagodi novim okolnostima uspostavljenim u protekle dve decenije. Prvo bi granica između "plave" i "crvene" zone sa sadašnjih, dosta komotno određenih, 1.600 trebalo da se snizi na 1.000 kilovata mesečne potrošnje. Takođe bi se i utrošak u "plavoj", odnosno "crvenoj" zoni morao naplaćivati po još nešto uvećanoj ceni. Utrošeni kilovat u "plavoj" zoni bi koštao dvostruko, a u "crvenoj" zoni četvorostruko skuplje nego kilovat u "zelenoj" zoni.
Razlog za promene je u činjenici da kada ne bi bilo "trošadžija" "crvene" zone, dok bi potrošači relativno malo ulazili u "plavu" zonu, ne bi bilo ni potrebe za uvozom struje, čak ni u sadašnjim limitiranim uslovima proizvodnje. Praktično, uvoz električne energije kreiraju veliki potrošači, a sadašnje ekstremne cene uvezene struje plaćaju, naravno ne u istom obimu, svi korisnici Elektroprivrede Srbije, dakle i mali potrošači. Čini se da je pravi trenutak za korekciju tarifa kako bi se primerio novim okolnostima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
1
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
78
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
8
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
13
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
0
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
7
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Komentari 47
Mako
BoeserWolf
Vrachar Republika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar