Kako živeti uz sušu? Sejati druge useve, cisternama prikupljati kišnicu
Nije dovoljno da se konstatuje kako suša i manjak vode postaju naša svakodnevica, potrebno je uobičajene aktivnosti i stil života prilagoditi promenjenim okolnostima.
Foto: 021.rs
Evropski metereolozi su potvrdili da je leto koje ističe bilo najtoplije unazad 70 godina, detaljnija analiza pokazaće je li ovogodišnja suša bila i najveća na Starom kontinentu unazad pet vekova. Za sada naučnici potvrđuju da je među pet najvećih, pri čemu je čak 47 odsto evropske teritorije na metereološkoj mapi bilo obojeno crvenom bojom, što znači da je vladao deficit vode.
Ružičasta boja na dodatnih 17 odsto ukazuje na sušu. Mada je jara poslednjih decenija postala češća, u Srbiji je prvi put zabeležena suša u dve uzastopne godine.
Pakao nije iznenađenje
Teško bi se, međutim, moglo reći da je ovoletnji pakao iznenađenje. Kao izrazite suše vode se 2017. i 2012. godine, dok je u međuvremenu bilo i pet sezona sa tek nešto manje prekomerne toplote. Statistička analiza metereoloških podataka za period 1951-2011. godine jasno pokazuje da je prosečna temperatura u stalnom i ne baš malom porastu. Tokom letnjih meseci (jun, juli, avgust) porast maksimalne dnevne temperature iznosio je od 0,25 do 0,3 stepena Celzijusa na svaku deceniju. Dakle, u novom milenijumu najviša dnevna temperatura letnjeg dana je u proseku viša za 1,5 do 1,8 stepeni nego što je bila u prvoj posleratnoj dekadi.
Rast maksimalne dnevne temperature je izraženiji zimi (decembar, januar, februar) i iznosi 0,4 do 0,6 stepeni Celzijusa po dekadi. Znači da je maksimalna dnevna temperatura povišena za 2,4 do čak tri stepena. Kada se zna za ovaj podatak onda ne predstavlja iznenađenje da je padavina, a naročito snega sve manje. Upravo ovaj poslednji manjak je i doveo do ovogodišnje suše čiji je samo najvidljiviji deo bio od sredine juna do poslednje dekade avgusta.
Počelo je sa zimskom sušom, odnosno potpunim izostankom snega, time i drastično umanjenim prilivom padavina u reke što je stvorilo ogroman deficit vode u celoj Evropi tokom ovog leta. Zapravo, sve su češće godine u kojima je istovremeno i suša i deficit vode.
Sve manje padavina
Ako se ponovo pozovemo na statističku obradu podataka koju je obavio Republički hidrometereološki zavod Srbije, ni objedinjavanje dve nevolje u istoj sezoni nije iznenađenje. Analiza ističe i stalno umanjenje padavina kao izrazito obležje Srbije u proteklom periodu. Tako u zapadnim regionima Vojvodine poslednjih sezona po kvadratnom metro padne, u proseku, 45 litara manje nego 60 godina ranije, dok je u severoistočnim predelima umanjenje 70 litara. Dakle, ni manjak vode ne bi smeo da nas previše iznenađuje, kao ni to da suša postaje deo naše svakodnevice.
Posledice i suše i manjka vode, po pravilu, najviše se ispolje u poljoprivredi. Kako je umanjenje izraženije u vegetacionom periodu, biljke nemaju dovoljno vode za neophodan razvoj. Posebno stradaju usevi koji se seju u proleće i imaju dosta kraći razvojni period. Kukuruz, soja, krmni usevi i suncokret su baš takve biljke i stoga od suše stradaju više nego usevi zimi.
Foto: Pixabay
Jari usevi stradali
Stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo procenili su da će ovogodišnji rod kukuruza, inače najzastupljenije biljke u setvi kod nas, pa je proletos zasejana na čak 970.000 hektara. Rod će biti manji i za 50 odsto u odnosu na prosečnu sezonu, pa se iščekuje prosečan prinos od tek 3,5 tone po hektaru, odnosno 3,4 miliona tona ukupno. Teško da zadovoljava i domaće potrebe od gotovo 3,8 miliona tona. Podsetimo se, u protekle dve decenije prosečan prinos je iznosio otprilike 7,5 miliona tona i u inostranstvo godišnje smo plasirali po 3,5 miliona tona.
Očekuje se da će prinos soje biti manji barem za 20 odsto, koliko otprilike i kod šećerne repe, dok je suncokret otporniji na manjak vlage i prinos će biti umanjen za cirka 12 odsto. Mnogo više je nastradalo krmno bilje, baš kao i pojedino povrće, poput paradajza i krompira. Na žestokoj vrelini i krave manje jedu, pa je i prinos mleka umanjen za cirka 1.000 litara po grlu.
Rani hibridi
Kao retko kada ovog leta bio je izražen i manjak vode. Pouka je jasna, podjednako je važno uporedo se boriti i protiv suše i protov deficita vode. Reč je o bitnim promenama karakteristika ovog podneblja i potrebno je da se društvo u celini, posebno vlast koja upravlja javnom imovinom i državnim prihodima, suoči sa novim izazovom. Dragocen je svaki pojedinačan doprinos običnog čoveka, ali i njegovi napori davaće ograničene efekta ako društvo ne preuzme na sebe svoj deo obaveza.
Foto: Pixabay
Poređenje sa Mađarskom, gde se suša javlja kada i u Srbiji, pokazuje da se ne male uštede postižu sejanjem sorti ranijih faza zrenja, FAO 300 i 400, dok naš seljak još uvek forsira hibride FAO 500 i FAO 600 koji u prosečnoj godini daju za gotovo 1,5 tonu bolji prinos. Međutim, tokom suše pad prinosa je kod ranih hibrida za 50 odsto manji nego što je pad prinosa kod kukuruza srednje faze zrenja. No, koliko je ovogodišnja suša bila žestoka pokazuje upravo slučaj mađarskih paora, koji su zbog suše na oko 400.000 hektara morali da, usled izostanka oplodnje, time i klipa, stabljike poseku i tako ostanu bez prinosa.
Navodnjavanje daje rezultate, ali je to skupa i mera koja zahteva dosta ulaganja i troši mnogo energije. Stav domaćih stručnjaka je da se koristi pre svega za voćarstvo, povrtarstvo i uzgoj semenskog bilja, pri čemu je važno da u masovnoj upotrebi budu sistemi za zalivanje koji racionalno troše vodu.
Najvažnija je uloga države
Posle ovogodišnjeg manjka vode neosnovano je iščekivati još veći deficit kako bi se društvo definitivno opredelilo za štedljiviju upotrebe vode. Prosečni stanovnik Srbije dnevno koristi oko 140 litara vode, od čega 27 odsto odlazi na potrebe toaleta, dodatnih 37 odsto na tuširanje i kupanje. Postoje racionalniji tuševi i wc šolje, u Nemačkoj počinju da vodu, nakon kupanja, filtriraju tako da je upotrebljiva za zalivanje bašte ili toalet.
Racionalnost je naročito značajna kod navodnjavanja, ali će količina iz rečnog toka privremeno izmeštene vode biti pod sve većim ograničenjem, jer se i protok evropskih reka kontinuirano smanjuje, pa se procenjuje da će Dunav za jedan vek nositi i do 15 odsto manje vode nego danas. Stoga ne mali broj stručnjaka zagovara plansku i sistemsku izgradnju rezervoara za kišnicu u kojima bi se čuvala napadana voda.
Pročitaj još
Svakako da svaki pojedinac, pogotovo lično zainteresovan, može dati određen doprinos u prilagođavanju nailazećem sušnom i bezvodnom vremenu. Ipak, da bi se izveli bazični poslovi i da bi se koordinisali pojedinačni napori neophodno je da država ne samo podstiče već i da započne sa aktivnostima na ovom planu. Poseban problem su ustaljeni tehnološki postupcima kojima se utroši "brdo" energije. Primera radi, za proizvodnju jednog automobila neophodno je čak 400.000 litara dragocene tečnosti, dok se 100 litara utoši za samo kilogram papira. Tokom reciklaže stare hartije za kilogram novog papira neophodno je deset puta manje, tek deset litara.
Kadija te tuži, kadija ti sudi
Uspeh u borbi sa prirodnim nepogodama podrazumeva i borbu ekonomskim merama, odnosno osiguranjem za slučaj štete. Za početak, država Srbija bi morala da službu osiguranja reformiše prema evropskim kanonima, dakle da odvoji službu za procenu štete od osiguravajućeg društva. Kao nasleđe socijalističkih vremena, u Srbiji i danas, 22 godine nakon promena, procenu štete obavlja sama osiguravajuća kuća. Praktično, visinu odštete određuje onaj ko isplaćuje štetu.
Situacija "kadija te tuži, kadija ti sudi" je osnovni razlog zašto poljoprivrednici malo osiguravaju, a državni podsticaji za osiguranje useva i stoke umesto da pomažu seljaku zapravo je transfer novca od države prema osiguravajućoj kući. Posle letnje suše, pravi je trenutak da se reformiše sistem osiguranja u Srbiji kao prvi korak da se seljak protiv zla koje mu sve više preti počne nositi i ekonomskim merama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
2
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
3
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
7
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
8
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
18
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
5
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
15
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Pokrenuta istraga o 1,2 miliona Fordovih vozila zbog vazdušnih jastuka
09.11.2026.•
0
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima pokrenula je preliminarnu istragu o više od 1,2 miliona vozila Forda zbog slučajeva nenamernog aktiviranja bočnih vazdušnih jastuka.
Komentari 7
Joska
Gnjurac
Nije toliki problem izbor hibrida, nego prosto, biljke bez vode ne rastu, a još manje rastu kad je vrlo visoka temperatura.
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar