Privreda Srbije: Prevlast kineskih kompanija, najveću dobit ostvario Ziđin majning
Kineske kompanije su prošle godine obeležile poslovanje srpske privrede, pre svega zahvaljujući izvozu metala, a najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora.
To je objavljeno u ediciji "Biznis top" u izdanju mesečnika Biznis i finansije.
Navedeno je da je prethodne godine samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra, dok su preko dve trećine izvoza činile robe i usluge u vrednosti do 100.000 evra.
Ove godine je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, a znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva će najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u 2022. godini, predviđa se u ediciji.
Pročitaj još
Kineske kompanije, koje preovlađuju među najprofitabilnijim preduzećima, značajno su zastupljene i među najuspešnijim kompanijama prema ostvarenim prihodima, naročito u grupi preduzeća koja su zabeležila najveće uvećanje prihoda za godinu dana, najviše zahvaljujući izvozu.
Najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora, koja je uvećala zaradu za čak 13 puta, na 34,4 milijarde dinara. Dobit je ostvarena pre svega zbog velikog rasta poslovnih prihoda od prodaje koncentrata bakra, većinom kroz izvoz.
Druga je MK grupa sa neto dobitkom od 26,2 milijarde dinara, uvećanim skoro deset puta u odnosu na godinu ranije, ali je dobit nastala mahom iz finansijskih transakcija sa povezanim licima i prodajom udela u matičnim i zavisnim pravnim licima.
Treće po ostvarenom dobitku od 23,8 milijardi dinara je preduzeće Ziđin kuper Srbija, koje je uvećalo dobit 2,8 puta, najviše zahvaljujući rastu poslovnih prihoda od izvoza.
Zbog rasta tražnje za čelikom i skoka njegovih cena, HBIS Grupa Srbija je od petog po veličini gubitaša u 2020. godini, lane postala četvrta najprofitabilnija kompanija sa dobiti od 23,7 milijardi dinara.
Na petoj poziciji je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je dobitak u visini od 23,1 milijarde dinara pretežno obezbedila iz povećanih aktivnosti u preradi i prometu nafte.
Od sto najuspešnijih kompanija prošle godine je više od dve trećine uvećalo zaradu iz osnovne delatnosti. Najveći rast dobiti zabeležila su preduzeća HIP Petrohemija, valjaonica aluminijuma Impol Seval i proizvođač mineralnih đubriva Elixir Zorka, mahom zbog povećanja vrednosti izvoza.
Profitabilnost je smanjilo 15 kompanija, a najveći pad su imale korporacije Invej, Tetra Pak, RŽD internešenel, Deleze Srbija i Grundfos Srbija.
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), prošle godine je uspelo da zadrži prvu poziciju prema ostvarenim prihodima, koji su uvećani za 12,6 odsto, na 319,7 milijardi dinara. Istovremeno, najveći srpski proizvođač struje je imao gubitke iz poslovanja, finansiranja i ostalih aktivnosti, pa je za razliku od 2020. kada je bio najprofitabilnija kompanija u Srbiji, u 2021. iskazao najveći neto gubitak u visini od 14,9 milijardi dinara.
EPS je zabeležio i najveći ukupni gubitak od 225,7 milijardi dinara, koji je prošle godine uvećan za 17,1 odsto i činio je 6,1 odsto kumuliranog gubitka privrede.
Druga prema visini prihoda je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je uvećala poslovne prihode za 67 odsto, na 281 milijardu dinara.
Prihode je uvećalo 95 kompanija, a po višestrukom rastu poslovnih prihoda izdvaja se kompanija Srbija Ziđin majning.
Značajan rast prihoda zabeležila je američka korporacija Behtel Enka, dok su ostala preduzeća sa najvećim rastom prihoda kineske kompanije: Jinšan konstrakšn, Čajna komunikejšn konstrakšn i Čajna rejlvej internešenel.
Najveće smanjenje poslovnih prihoda, iskazale su korporacije IDC Beograd, Victoria logistic, Fijat Srbija, Štrabag i RŽD internešenel.
Podaci za ovu godinu pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu. To je naročito slučaj u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, no za razliku od ovih sektora gde se i dalje beleži suficit, zabrinjava rastući deficit i nekim drugim ključnim industrijama, ističe se u ediciji Biznis top.
Deficit se sve više uvećava u metalskoj i elektro industriji, izuzev u proizvodnji osnovnih metala, a ubrzano raste i u sektoru energetike. Ove godine, uvoz energenata čini više od petine ukupnog uvoza, dok se istovremeno beleži odliv investicija.
Sve negativniji spoljnotrgovinski saldo je karakterističan i za farmaceutski sektor, gde uvoz lekova znatno premašuje izvoz, uz zanemarljiv udeo stranih ulaganja u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija.
Proizvodnja motornih vozila se izdvaja po suprotnim trendovima, budući da je ove godine izvoz gotovih vozila pao za trećinu, dok je izvoz delova za automobile porastao 77 odsto.
Među delatnostima koje imaju najveći godišnji pad je građevinarstvo, pre svega zbog smanjenja privatnih ulaganja, pa će znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u ovoj godini, prognozira se u ediciji.
Tekuća kretanja upućuju da će IT sektor premašiti vrednost prošlogodišnjeg izvoza. Nasuprot tome, domaće IT tržište raste tri puta sporije, a ova industrija beleži daleko slabije rezultate kada se meri njen doprinos digitalizaciji i povećanju konkurentnosti celokupne domaće privrede.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
0
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
4
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
16
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Komentari 9
Aleksandar
A u 2022. Vam vlast omogući da odmah danas dobijete dve litre mleka, samo što ćete te dve litre da otplaćujete ceo život.
I Vi i Vaša deca posle Vas.
Jel Vam onda danas bolje zato što imate duplo više mleka?
Pićuka
“Ostvareni realni rast plata u periodu 2012-2021. se može oceniti kao solidan rezultat, ali nikako kao najbolji u istoriji. Realne zarade u Srbiji su od 2000. do 2012. godine povećane za čak 184, 6%, što znači da su rasle prosečno 9,1% godišnje. Čak i ako se pretpostavi da je stvarni rast, zbog promena metodologije, suzbijanja sive ekonomije i dr. bio manji za 25% , dobija se da je prosečan godišnji realni rast i zarada izmedju 2000. i 2012. godini iznosio 7%, što je višestruko brži rast nego od 2012. do 2021. godine.”
“ Prosečna plata u 2008. godini bila je 400,5 evra, a prosečna potrošačka korpa 537,2 evra. Devet godina kasnije, u prvih deset meseci 2017. prosečna plata je 388,7 evra, a prosečna korpa (podaci samo do septembra) 569,3 evra.”
“Prosečna junska mesečna neto zarada 2007. godine, prema podacima Ministarstva trgovine koje je obradio Republički zavod za statistiku, u celosti je pokrila minimalnu potrošačku korpu i prvi put u ovoj godini prosečnu potrošačku korpu. Minimalna potrošačka korpa za jun je iznosila 17.361 dinar, a prosečna potrošačka korpa 27.617,5 dinara. Za pokriće minimalne korpe bilo je potrebno izdvojiti 0,62, a za pokriće prosečne korpe 0,99 prosečne mesečne zarade u Srbiji.”
“Za prosečnu potrošačku korpu u Srbiji, u prvom kvartalu 2022. bilo potrebno 1,13 prosečnih zarada, koja je iznosila 72.067 dinar
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar