Kako proizvoditi struju: Crnogorski primer opominje
Pre tri godine, između 24. maja i 2. juna, naš jugozapadni sused je deset dana celokupnu potrošnju struje dobijao iz sopstvenih obnovljivih izvora.
Međutim, ove sezone u istom razdoblju prilike su bile toliko izmenjene da je 90 odsto električne energije pristizalo iz zastarele termoelektrane "Pljevlje".
Nesporno je da Srbija što pre i u što većoj meri mora da transformiše energetski sektor. Prevelika emisija štetnih gasova i čestica je nedopustivo visoka i predstoji postupno, ali potpuno, napuštanje proizvodnje struje iz uglja i nafte, što je za zemlju koja iz ovih izvora dobija čak 72 odsto električne energije pravi izazov.
Lepa vest iz Podgorice
Reč je strateškoj preorijentaciji, dakle obimnoj i složenoj tehnološkoj operaciji čija je cena golema. Naravno da je i odgovornost za osmišljavanje nove energetske strategije izazov ne samo za stručne timove, već i za one koji bi trebalo da donesu definitivnu odluku, potom i da izvedu zahvat kakav se događa jednom u sto godina.
Izvesno je da Srbija mora drastično da menja energetsku proizvodnu strukturu, ali tek predstoji sagledavanje iz kojih sve izvora će se u relativno bliskoj budućnosti snabdevati strujom. Izazovi nisu mali, lobiranja, domaća i inostrana, intenzivnija su nego ikada do sada i neće biti jednostavno odrediti nov strateški pravac.
Dragocena su i iskustva drugih, a novija dešavanja u Elektroprivredi Crne Gore su primer koliko je dobro biti oprezan i odmeren kada se donosi tako krupna i odluka koja će decenijama uticati na ekonomiju i svakodnevni život građana.
Iz Podgorice je pre tri i po godine stigla lepa vest - u periodu od 24. maja do 2. juna sva potrošena struja je proizvedena iz obnovljivih izvora. Reč je o dve hidrocentrale, "Piva" i "Perućica", dvadesetak mini-hidroelektrana, te dva veća ("Krnovo" i "Možura") i desetak mini vetroparkova. Uobičajena dnevna potrošnja, otprilike 7,2 miliona kilovata, zadovoljavana je strujom samo iz ekološki prihvatljkivih izvora. Kako je ukupno potrošeno 72 od 85 miliona kilovata, Crnogorci su izvesnu količinu "ekološke struje" i izvozili.
Tri godine kasnije
Oslonac uspeha crnogorske elektroprivrede, istaknut i u evropskim medijima, bio je vanredno visok dotok voda. Sve hidroelektrane su radile kao nikada ranije. Udeo struje iz vetroparkova, mada izrazito neujednačen, bio je primetan, 12,5 odsto. Tako je 28. maja činio čak 28 odsto dnevne proizvodnje.
Samo tri godine kasnije u najmanjoj državi nastaloj iz nekadašnje Jugoslavije pirlike su drugačije, sasvim suprotne. Crnogorska brda su od sredine zime pa do sredine novembra bila zahvaćena sušom kakva nije zabeležena u povesti tamošnje meteorologije. Vetra je bilo dosta manje nego što se, na osnovu istorijskih pokazatelja, predviđalo, povremeno je i osunčanost bila i kraća i manja nego što je uobičajeno. Zakazali su bukvalno svi obnovljivi izvori, ponajviše hidrološki.
Zapravo, rast cena je započet u maju 2021. godine kada Evropska unija iznenadno započinje nagli, ispostavilo se nedovoljno isplaniran, prelaz na obnovljive izvore i donosi odluku da se naplaćuju kazne za prekomerno emitovanje štetnih gasova i čestica. Proizvođači struje su nove troškove ukalkulisali i cena je sa 45 do decembra meseca narasla na 230 evra po megavat času (MWh). Preko tržišta skočila je cena i ruskom gasu, koji se u Uniji veoma mnogo koristi za rad gasnih elektrana.
Radovali se skupoj struji
Subvencionisanje firmi preko cene struje postaje veoma skupa rabota, pa u Elektroprivredi Crne Gore raskidaju ugovor po kome su Kombinatu aluminijuma u Podgorici obavezni da isporučuju struju po fiksnoj ceni od 45 evra za MWh. Kako je kombinat dnevno trošio cirka 1,6 miliona kilovata, skoro polovinu letnje potrošnje, nastale viškove Crnogorci su izvozili po ekstrauvećanim cenama i profitirali su sa više od 35 miliona evra.
Pošto su prvom rastu cena odoleli minimiziranjem poslovne aktivnosti KAP-a i svođenjem njegove potrošnje struje na deset odsto ranije, u Podgorici su gotovo sa radošću gledali na dalji rast cena energenata u Evropi. Računali su na, istina neveliki, ali u novim okolnostima veoma profitabilni, izvoz elektrike. No, neočekivani događaji tek slede.
Osam bezvodnih meseci
Cela zima je suva, voda u rekama je na istorijskojm minimumu. Krajem februara sukobi u Ukrajini dodatno uvećavaju cenu struje koja povremeno premašuje i 700 evra po MWh. Planinske reke presušuju, hidroelektrane rade minimalno, a od juna do sredine novembra dotok je toliko smanjen da hidroelekrtane praktično ne rade. Za državu u kojoj od godišnje proizvodnje 3,3 milijarde kilovata, čak 60 odsto potiče iz hidrosektora, reč je o katastrofi.
Takođe je i vetra bilo manje nego što se očekivalo, pa i struje iz vetrogeneratora tek upola u odnosu na plan. Posebna je nevolja izrazita neujednačenost ovog energetskog izvora. Većih količina struje iz vetra bilo je tek dvadesetak dana, najviše 17. aprila kada je udeo u dnevnoj proizvodnji dostigao neverovatnih 45 odsto!
Pročitaj još
.jpg "Novi Sad izdvaja 15,5 miliona za akcioni plan za smanjenje emisije ugljen-dioksida")
Dobra stara termalka
Srećom, država je još u martu reagovala odlaganjem remonta termalke "Pljevlje", uobičajeno za april i maj. Bio je to spasonosan potez. U periodu od juna do sredine novembra u Crnoj Gori je čak 90 odsto struje poticalo iz uglja. U oktobru udeo ove "prljave" struje je dostigao i svih 94,3 odsto proizvodnje. Međutim, uvoz nedostajućih količina koštao je građane preko 98 miliona evra. Od sredine novembra hidrološke prilke su naglo poboljšane i Crna Gora dnevno izvozi struje u vrednosti do 1,4 miliona evra.
Pouke crnogorskog slučaja mogu biti od velike koristi za sve koji su pred prelaskom na obnovljive izvore. Nestalnost i oscilacije su osnovna karakteristike proizvodnje struje pomoću vetrogeneratora ili solara, ali i iz hidroelektrana. Ekstremne teškoće nastaju kada se, a to nije redak slučaj, poklope loši prirodni uslovi za dva ili više obnovljivih izvora kao što pokazuje drastičan slučaj kod našeg suseda.
Novi izvori neminovnost
No, prelazak na ekološki bezbedniju produkciju struje je neminovan. Stvar je u tome da se što celovitije sagleda i nov energetski miks učini takvim da može odgovarajuće da reaguje i na učestale promene rada pojedinih izvora.
Crnogorski slučaj nam pokazuje koliko je važan dobar prognostički alat, ali i pouzdani izvori u rezervi. Od još većeg značaja je dobra povezanost sa susednim energetskim sistemima, kao i kvalitetni prenos i distrobucija unutar sopstvene mreže.
Zaduženi za energetsku transformaciju zaista imaju mnogo toga da prouče, da se detaljno upoznaju sa brojnim zanimljivim slučajevima, i crnogorskim, pre nego što nam predoče plan za tako važan i krupan zaokret.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
29
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
31
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
28
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Komentari 10
w/e
Vetrenjace i solarni paneli su izuzetno neisplativi i nepouzdani (posto zavise od vremenskih prilika). Sem toga, njihova integracija u postojeci el. energetski sistem je takodje skup poduhvat.
Zakone koji forsiraju obnovljive izvore energije gura iskljucivo Nemacka, kako bi opravdali silne pare i vreme koje su utrosili na istrazivanja i patente koje sada moraju da uvale nekome.
Ako hocete "Zelenu" energiju, drzite se modela Francuske i nuklearnih elektrana koje zauzimaju manje prostora, generisu neuporedivo vise el. struje i predstavljaju stabilan izvor koji bukvalno ne zagadjuje nista. Pogledajte samo koliko imaju cistiji vazduh u odnosu na Nemacku i sve ce vam biti jasno.
Rajko
Idiotizam na prvom mestu je nastaviti sa EPS-om kao i do sada,drzava para nema ali ima nekontrolisanu potrosnju sredstava.
Solarni paneli u vidu subvencija za male solarne elektrane do 10kw je odlican odnos ulozenog i iskoriscenog.
Vetrogeneratori su preskupi ali imaju druge pogodnosti i zahtevaju ozbiljna dugogodisnja ispitivanja.
Biomasa je vrlo specificna ali vrlo neorganizovana u Srbiji, prakticno ne postoji.
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar