Globalne cene hrane stabilne, u Srbiji rast podstiče korporativna pohlepa
Srbija će za 2022. godinu imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 2,5 odsto, što će u regionu Zapadnog Balkana biti bolje samo od Severne Makedonije.
Foto: 021.rs
"Ako je Srbija i bila tigar u regionu, što nije bilo teško, više ni to neće moći", rekao je ekonomista u sektoru za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.
Srbija jeste, kako je rekao, imala najbolje ekonomske rezultate u regionu proteklih nekoliko godina.
Razlog zašto je, prema njegovim rečima, došlo do pada BDP-a je to što su investicije stale.
"Ukupne investicije u Srbiji u prva tri kvartala 2022. godine imale su rast od samo 0,3 odsto, dok su 2021. godine porasle 16 odsto. To je posledica zastoja u stranim investicijama, koje su bile glavni motor rasta proteklih godina. One su u periodu od 2017. do 2021. iznosile 7,3 odsto BDP-a, a 2022. godine, u prva tri kvartala, iznose 5,5 odsto BDP-a, što je realno smanjenje od oko 25 odsto", rekao je Jovanović.
Dodao je da su "stale" investicije iz zemalja EU, a dokaz je da u prvoj polovini ove godine samo jedna četvrtina od ukupnih stranih investicija u Srbiji dolazi iz EU, dok je proteklih godina njihovo učešće bilo oko 60 odsto.
On je rekao da su investitori iz EU postali rezervisani u investiranju u Srbiji, zbog nejasne pozicije Srbije prema ratu u Ukrajini, što pojedini i javno saopštavaju. Iako, kako je rekao, investitore ne interesuje previše politika, oni traže stabilnost, uključujući i političku stabilnost, žele da vide da Srbija ima jasnu evropsku perspektivu, da znaju da investiraju u zemlju koja će uskoro biti članica EU.
"Očekivanja su samo da će privredni rast u ovoj godini biti nešto slabiji nego prošle godine, ali svakako, puno važnije od samog rasta je kako je raspodeljen, odnosno, da li poboljšava život svih, ili samo male grupe privilegovanih. I to je jedan od najvećih ekonomskih problema Srbije, što ima izrazito nepovoljnu distribuciju dohotka", rekao je Jovanović.
Dodao je da Srbija ima jednu od najviših stopa siromaštva i nejednakosti u Evropi i zato je moguće da i pored ukupnog privrednog rasta, veliki broj ljudi ne oseti poboljšanje svog ličnog ekonomskog stanja. To se, prema njegovim rečima, događa posebno u krizama, kao što je trenutna, kada cene rastu, jer više pogađaju siromašne nego bogate.
Naveo je da su dobre mere koje je do sada preduzela Vlada Srbije, kao što su rast minimalne zarade, povećanje plata u javnom sektoru i penzija i trebalo bi da spreče da veliki broj ljudi upadne u siromaštvo zbog rasta cena.
To su, međutim, kako je rekao, sve incidentne i jednokratne mere, a ono što je potrebno da bi se siromaštvo i nejednakost smanjili su sistemske promene, kao reforme u sistemu socijalne zaštite, veće investicije u obrazovanje, veća ulaganja u regionalni razvoj i slične mere, što nije unapređeno decenijama.
Jovanović je rekao da će inflacija u Srbiji ove godine biti visoka, zbog prenetih efekata iz u 2022. godini kada su cene snažno skočile.
"Naš Institut projektuje da će prosečna stopa inflacije u 2023. godini u Srbiji biti oko devet odsto, a procenjujemo da će tek 2024. godine da se spustiti na oko četiri odsto, što jeste u ciljanom okviru Narodne banke Srbije (NBS), ali je opet iznad inflacije iz perioda 2014-2020. godine", rekao je Jovanović.
Dobra vest je, kako je rekao, što su cene primarnih proizvoda, hrane, nafte i gasa, na međunarodnim tržištima stabilne već nekoliko meseci, što bi moglo da znači da je najgore prošlo, ali je loša vest to što su trenutna očekivanja da će inflacija i u srednjem roku ostati nešto viša od one pre pandemije, zbog energetskog razdvajanja Evrope od Rusije, koje će povećati proizvodne troškove evropskih firmi.
Dodao je da plate ove godine zbog inflacije, ipak neće realno pasti jer su u javnom sektoru od 1. januara veće za 12,5 odsto, a minimalna zarada za 14,3 odsto, što bi trebalo da utiče da i ostale zarade porastu u nekom sličnom obimu. Očekivana inflacija za 2023. je, kako je rekao, oko devet odsto, što znači da bi prosečna plata, u realnom iznosu, trebala da ima neki, minimalni rast.
Pročitaj još
Na pitanje da li je 70 odsto inflacije uvezeno, Jovanović je rekao da je priča oko inflacije komplikovanija od skoka cena na svetskim berzama.
"Srbija je već krajem 2021. godine imala inflaciju od skoro osam odsto, što je bila posledica snažnog ekonomskog rasta nakon slabljenja pandemije. Kada su globalne cene hrane i energije skočile početkom 2022, nakon napada na Ukrajinu, to je razgorelo inflaciju, ali su globalne cene hrane i energije stabilne već neko vreme, a cene u Srbiji i dalje rastu. To je uglavnom posledica onoga što ekonomisti nazvaju korporativnom pohlepom, odnosno toga što pojedine velike i moćne firme koriste trenutnu inflaciju kao izgovor da povećaju svoje cene i kada nema realne potrebe", rekao je Jovanović.
Dodao je da su zbog toga ekonomisti počeli da preporučuju da države ograniče cene, da bi sprečile zloupotrebe, a to je uradila i Srbija za osnovne prehranbene proizvode, što je malo ublažilo inflaciju, ali je cena hrane i pored toga porasla za oko 23 odsto, samo u 2022, što govori da mera nije bila baš efikasna i da je se pojedine firme nisu pridržavale.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
10
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 8
Realno
/
Jarvis
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar