Po leđima seljaka
Nedavno su se pobunili uzgajivači krava mlekulja, da nemaju kome da prodaju dragoceni proizvod.
Foto: Pixabay
Nevolja je tim veća što domaća proizvodnja dragocenog napitka godinama opada, samo je lane umanjena za 100 miliona litara, a, ipak, srpski prerađivači sve ređe potražuju sirovo domaće mleko.
Uvoziti sirovinu je jeftinije, pogotovo konditorima pri korišćenju mleka u prahu. Država je pokušala povećanjem subvencije za pet dinara po litri i 5.000 po kravi da pomogne seljacima - mlekarima, ali je već u startu jasno da uvećana pomoć pomaže tek toliko da paor ne bude u gubitku. Pristojna zarada je na dugom štapu.
Posle mlekarskog, vapaj i ratara
Tek što se stišao protest uzgajivača mlekulja, glas su digli ratari. Zadesila ih je golema nedaća - tržište pšenice i kukruza miruje, nema zahteva za kupovinom. A na lageru je više od 1,4 miliona tona pšenice i cirka dva i po miliona tona "žutog zrna".
Podsetimo se, ne tako davno predsednik Aleksandar Vučić se upravo ovim količinama osnovnih agrosirovina hvalio kao pouzdanom rezervom u teškim vremenima koja su zadesila Stari kontinent.
Seljaci sada, pak, pojašnjavaju kako to nisu nikakve robne rezerve, već neprodata roba koja se poslednjih meseci sve manje traži. Ostali su bez prihoda od lanjskog roda i sada su, neposredno pred prolećne radove u polju, praznih džepova. Od prošlogodišnjeg roda nemaju prihoda ni toliko da ovog proleća uredno obave setvu.
Manjak potražnje je uticao i na cene, pa se kilogram pšenice umesto jesenjih 40-42 dinara za kilogram, sada preko berze može naći i za 27-28 dinara. Slično je i sa kukuruzom. A setva je , najviše zbog drastično poskupelog đubriva, gotovo duplo skuplja nego što je uobičajeno.
Mnogo dolara, malo dinara
Međutim, zar se sve donedavno državni funkcioneri nisu hvalili "kako je Srbija agrarna država, a u ratna vremena je snažno porasla potražnja za hranom širom sveta, pa cena našim izvoznim produktima neprekidno raste"?
Tako je bilo jedno vreme, sada, četiri meseci pre novog roda na severnoj hemisferi, vidi se da rezerve nisu na kritičnom nivou i cene ratarskih useva padaju.
Ipak, dobiti 230-240 dolara za tonu pšenice je solidan prihod. Decenijama se prodavala za manje od dve stotine,a bilo je perioda kada je cena bila i niža. Problem je što se za tih 230-240 dolara dobije neubičajeno malo dinara. Toliko da se dobijenom svotom domaće valute jedva može platiti polovina obaveza na osnovu poreza, doprinosa, korišćenja struje i vode. Ranije je su se od prodaje iste količine žita ove obaveze mogle isplatiti u celosti.
Podsticanje uvoza
Slično uzgajivačima mlekulja, i ratari na svojim leđima itekako osećaju politiku "jakog dinara". Postali su preskupi. Stoga im i aktuelnih 240 dolara za tonu pšenice nije dovoljno, mada je reč o ceni koja je primetno iznad dugoročnog proseka. Očito da dr za svotu dolara, evra, funte i rublje dobija premalo dinara.
Slično je i izvoznicima mlečnih proizvoda koji za tvrde sireve sa inostranog tržišta, uprkos dobroj ceni u evrima, dobijaju premalo dinara.
Problem sa lošim i gotovo neisplativim izvozom nije jedina posledica precenjene domaće valute. Možda je još i neugodnije što je uvoz mleka i mlečnih proizvoda, baš kao i pšenice i kukuruza i na njima zasnovanih prerađevina, postao neverovatno jeftin. Uvoznici trljaju ruke, zarada na jeftinom uvozu je ogromna, a zadovoljna je i država pošto budžet Srbije najviše pune PDV i carine naplaćene baš na uvezenu robu.
Pročitaj još
Patološki budžet
Patološka struktura prihodne strane državne kase je dugogodišnje obeležje srpske finansijske logike i omogućava vlasti da se hvališe kako domaću proizvodnju fiskalno ne opterećuje previše. Izgleda tačno, ali je igra u tome što se monetanom politikom jakog dinara uvoz čini toliko povoljnim da strana roba postaje neshvatljivo jeftina i potiskuje domaću.
Istovremeno je i domaća roba pri izvozu već u startu preskupa. Razlog je što su domaći troškovi, izraženo u stranoj valuti, mnogo veći nego što iste te troškove u svojim domovinama plaćaju inokonkurenti.
Poljoprivreda je delatnost koju države u celom svetu, ponajviše baš u najrazvijenijim zemljama, subvencionišu. Srbija, mada oko 620.000 ovdašnjih porodica egistenciju zasniva isključivo na agrarnim prihodima, manje subvencioniše nego druge, te agrarni budžet ne dostiže ni pet odsto državnog, iako izvoz agrokompleksa čini 14 do 20 odsto ukupnog izvoza.
To, čini se, nije i najveći problem seljaka. Posledice politike "jakog dinara", pogotovo kada se kontinuirano sprovodi gotovo deceniju, često su mnogo veće i gore.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
9
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
4
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
1
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Sve manje ljudi kupuje dijamante, hiljade radnih mesta ugroženo
20.07.2026.•
3
Hiljade radnih mesta je ugroženo u južnoafričkim rudnicima jer se industrija prirodnih dijamanata suočava sa jednom od najtežih kriza u dosadašnjoj istoriji.
Kompanija Tifani tužila kineski brend "Alffany" jer zvuči slično
20.07.2026.•
3
Američki luksuzni brend nakita Tifani, koji je u vlasništvu francuskog konglomerata LVMH, pokrenuo je spor protiv kineskog proizvođača higijenskih uložaka "Alffany", tvrdeći da naziv podseća na zaštićeni žig brenda.
Građani se sve više zadužuju za osnovne potrebe: "To pokazuje bedu u kojoj većina živi"
20.07.2026.•
10
Gotovinski, odnosno keš krediti, za godinu dana porasli su za četvrtinu i glavni su uzrok rasta zaduženosti građana Srbije.
Telekom Srbija dužan 5,4 milijardi evra, direktor Lučić zadovoljan poslovanjem
20.07.2026.•
29
Vodeći ovdašnji operater Telekom Srbija ponovo se našao u žiži javnosti.
Cena gasa za domaćinstva neće biti povećana
20.07.2026.•
0
Novi sukobi na Bliskom istoku ponovo su značajno uzburkali svetsko naftno i gasno tržište. Naftne berze u petak su zatvorene sa cenom barela od preko 88 dolara, a jutros cena već premašuje 90 dolara.
Akcize na gorivo od danas 20 odsto niže
20.07.2026.•
2
U Srbiji će od danas, 20. jula do 26. jula akcize na derivate nafte biti smanjene 20 odsto, objavljeno je u Službenom glasniku.
Kafa u Srbiji već skupa - a biće još skuplja: Ekonomista o tome kada i koliko
20.07.2026.•
10
Novi talas poskupljenja sirove kafe na svetskim berzama mogao bi u narednih nekoliko meseci da se prelije i na tržište Srbije.
Đedović: Pratimo razgovore MOL-a i NIS-a, ali na ishod ne možemo da utičemo
19.07.2026.•
11
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da država prati razgovore mađarske kompanije MOL i većinskih ruskih vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS).
"Zadužujemo se za 500 miliona evra, a imamo pet milijardi na računu": Novac za vojsku ili za građane?
19.07.2026.•
10
Bez javne aukcije, bez unapred najavljene emisije i bez podatka o tome ko je kupac, Srbija se zadužila za novih 500 miliona evra.
Srbija milione tona uglja kupuje od Indonezije, a posrednik je Kina: Cena skoči i tri puta dok stigne do nas
19.07.2026.•
36
Iz Indonezije je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS).
Banke za stambene kredite traže 20 odsto učešća, a mogle bi upola manje: Ovo su razlozi zašto to ne rade
19.07.2026.•
10
Kupovina stana na kredit u Srbiji za većinu građana ne počinje odlaskom u banku, već višegodišnjim skupljanjem novca za učešće.
Google kažnjen sa 750.000 evra zbog reklamiranja kockanja na Youtube-u
19.07.2026.•
2
Sud pravde Evropske unije potvrdio je kaznu od 750.000 evra koju su italijanske vlasti izrekle kompaniji Google zbog reklamiranja onlajn kockanja na platformi Youtube.
Zaduživanje zavisi od Zapada, energetika od Rusa, a investicije od Kine: Čeka li nas ekonomska implozija
19.07.2026.•
11
Priča o javnom dugu Srbije može da nam pomogne u ovim neizvesnim vremenima da vidimo ko nam "radi o glavi" i šta bi moglo da nas sačeka nadalje u ekonomiji.
H&M će ove godine zatvoriti 170 prodavnica širom sveta
19.07.2026.•
3
Švedska modna kompanija H&M saopštila je da će ove godine zatvoriti 170 fizičkih prodavnica širom sveta kako bi prilagodila svoj biznis aktuelnim tržišnim uslovima, dok istovremeno najavljuje otvaranje oko 90 lokacija.
Komentari 10
Dudule
Selo
Sremica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar