Bankarski problemi guraju svet u novu inflaciju
Kako bi sprečila dalji kolaps banaka, Federalne rezerve su pristale da preuzmu trošak isplate svih depozita, osiguranih i neosiguranih, za šta je potrebno oko 900 milijardi dolara.
Foto: Pexels (Karolina Grabowska)
Do sada se u ovakvim slučajevima uplatama određenog procenta profita svih "zdravih" banaka namicao fond iz kog su isplaćivane štediše, čime se održavala likvidnost bankarskog sistema najmoćnije države na svetu.
Dolari van SAD
Međutim, ovoga puta panika koja je zahvatila štediše, i to baš one sa najvećim polozima, toliko je snažna da je svota za saniranje banaka u riziku neuobičajeno velika i teško da se može kreirati na uobičajeni način.
Alternativa je da Federalne rezerve, svojevrsna nacionalna banka SAD, naštampaju dolare. Kako se u svakom trenutku oko 70 odsto svih dolara nalazi u prometu van SAD, dodatnom emisijom novca bi se proizvela inflacija širom globusa gotovo dva i po puta viša nego u zemlji u kojoj je realizovana.
Krah Banke Silicijumske doline (SVB) je bio baš šokantan. Prvi široj populaciji vidljiviji znaci krize su se pojavili 8. marta, već dva dana kasnije banka je proglasila bankrot. Reč je o 16. najvećoj banci na "Novom kontinentu" po veličini aktive, 210 milijardi dolara, kojoj su štediše na poverenje stavile 175 milijardi dolara. Nevolja je što su u banci gotovo polovinu poverene štednje uložili u dugoročne obveznice SAD, što je donosilo solidne prinose tokom dugog perioda istorijski jeftinog novca.
Bankrot za dva dana
No, promena monetarne politike najmoćnije države donosi nevolje. Padaju cene državnih hartija od vrednosti, dok rastu kamate na nove štedne pologe. Štediše počinju sve ubrzanije da podižu depozite kako bi ih za veću kamatu položili u drugu banku. Ali, banka nema dovoljno novca za isplatu, tim pre što je u slučaju SVB reč o klijentima sa izrazito visokim polozima.
Pokušava se sa prodajom pre roka dospeća kupljenih državnih obveznica. Usled pada cena ovih hartija od vrednosti, banka na poslu gubi, dobija niže od nominalne vrednosti, 1,8 milijardi dolara.
Ovaj aranžman klijenti shvataju kao dodatni signal da banka ulazi u krizu i nastaje jurnjava za podizanje depozita. Nema banke koja bi izdržala vanrednu isplatu štednje u visini 42 milijarde (od 175 ukupno poverenih) u samo jednom danu. Stoga se bankrot dogodio za samo dva dana. Slično je bilo i sa Signature bankom iza koje je ostalo 89 milijardi dolara štednje čiju su isplatu preuzele FED.
Kako naći 900 milijardi dolara
Tu, međutim, ne prestaju aktuelne nevolje američkog bankarskog sistema. U duboku nelikvidnost zapada Prva republička banka sa 212,5 milijardi aktive. Država pokušava da pomogne formiranjem jedanaestočlane grupacije banaka (među kojima su najsnažnije poput Bank of America, Citybank i Morgan banka) koja Prvoj republičkoj obezbeđuje kreditnu liniju od 30 milijardi dolara. Pomaže to samo da se uspori nalet štediša, ali vrednost akcija banke pada na deset odsto vrednosti sa početka marta meseca.
U FED-u odlučuju da zaigraju na autoritet države do maksimuma i, pored 175 i 89 milijardi iz dve propale banke, prihvataju da isplate svu štednju svih banaka u krizi. Procenjenoje da je to novih 600 do 625 milijardi obaveza. Naravno, banke će kasnije godinama vraćati državi ovu pomoć.
Međutim, novac treba da se obezbedi u ovom trenutku. Reč je o velikoj svoti, čak i za američke prilike. Teško da se do ovolike love može doći nametanjem obaveza "zdravim" bankama. Pokazalo se da ni 30 milijardi nije bilo lako sakupiti, kamoli 850 ili 900 milijardi koliko će biti potrebno da se uloži u sanaciju bankarskog sistema.
Zaplena ruskih deviza
Tako će se Federalne rezerve još jednom poslužiti oprobanim metodom - štampanjem dolara. Zgodna mogućnost kojom najbogatija zemlja na svetu veći deo svojih troškova prebacuje na ostatak sveta.
Međutim, sve uočljivije bežanje štednje iz američkih i švajcarskih banaka nije uzročeno samo trenutnim teškoćama u tamošnjim bankarskim sistemima. Kapital povlače kompanije i bogatiji pojedinci iz mnogih azijskih, afričkih, pa i južnoameričkih država.
Razlog je gubitak poverenja u dignitet američkih i švajcarskih banaka, a kao posledica odluke da se blokira 300 milijardi dolara države Rusije pohranjenih ponajviše u švajcarskim kućama novca. Mada su formalno takvu odluku donosili menadžmenti banaka, jasno je da su je doneli na veliki pritisak vlasti ovih država.
Pročitaj još
.jpg "Nakon uzastopnih rekorda: Pala prosečna novosadska plata, sada je \"samo\" 96.000 dinara")
Kinezi i Indijci povlače novac
Posledice ovakve odluke sada počinju da se ispoljavaju Zašto bi jedan Kinez ili Indijac polagao novac u banku koja njegov novac može da zapleni, pa i preotme. I sve još uvije u nekakvu formu navodne legalnosti.
Slično je i sa kompanijama iz Afrike, sve brže rastućih država sa Dalekog Istoka, možda još više naftnih bogataša sa Bliskog Istoka. Svi oni već mesecima izmeštaju novac iz sefova u Njujorku i Cirihu i sve više blago polažu u Dohi, Singapuru i Hong Kongu.
Kada je reč o Kinezima, imaju i čvrst razlog više. SAD svakim danom sve više ograničavaju rad privrednim subjektima iz najmnogoljudnije zemlje na svetu. Počelo je blokadom Huaveja, jedne državne kompanije, ali zabrana pristupa tehnologiji proizvodnje čipova i opreme koja se koristi u ovoj branši važi za sve kineske firme i pojedince. Ne čudi, onda, povlačenje kineskog novca, kako državnog, tako i privatnog, iz američkih banaka.
Upitna švajcarska neutralnost
Švajcarske banke su u još neugodnijoj poziciji. Uspele su da sačuvaju političku i finansijsku neutralnost čak i tokom Drugog svetskog rata, ali prošle godine Ameri su ih prisilili da blokiraju ruski novac. Posledice sada stižu na naplatu, ne bi bilo iznenađenje da dovedu do gubitka poverenja u Švajcarsku kao najpouzdaniju bankarsku državu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dok broj milijardera raste, jaz između bogatih i siromašnih sve veći
23.04.2026.•
2
Broj milijardera u svetu mogao bi da dostigne 4.000 do 2031. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće za nekretnine "Knight Frank", dok najbogatiji ubrzano uvećavaju svoje bogatstvo.
Energetičar Vasiljević: Srbija mora da insistira da država ima kontrolu na NIS-om
23.04.2026.•
6
Međunarodni stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević izjavio je da Srbija u pregovorima sa MOL-om oko preuzimanja većinskog udela u NIS-u mora da insistira na tome da država ima kontrolu nad kompanijom.
MOL o pregovorima oko NIS-a: Ako budemo vlasnici, dugoročno ćemo zadržati rafineriju u Pančevu
23.04.2026.•
2
Da nije ministarke energetike Dubravke Đedović i njenog obraćanja domaćoj javnosti, što u medijima, što na svojim društvenim mrežama, o pregovorima za novog vlasnika NIS-a gotovo ništa se ne bi ni znalo.
Srbija sa Orbanom dogovarala priključenje na naftovod Družba - a šta sad?
23.04.2026.•
10
Radio slobodna Evropa (RSE) piše da je Srbija sa odlazećim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom dogovarala priključenje na ruski naftovod Družbu.
Misija MMF-a od danas u Srbiji
23.04.2026.•
2
Misija Međunarodnog monetarnog fonda započeće danas zvaničnu posetu Beogradu.
Ekonomista o tome kako je nastao mit o Srbiji kao "balkanskom tigru" i zašto smo u "spin diktaturi"
23.04.2026.•
32
Kada se uporedi zvanični narativ koji se predstavlja građanima Srbije sa realnim brojevima, vidi se da mi kao društvo nazadujemo, rekao je za Insajder ekonomista i bivši partner Mekinzija Ivan Ostojić.
Država traži skladištenje i čuvanje 11.000 tona šećera
22.04.2026.•
5
Republička direkcija za robne rezerve raspisala je javnu nabavku za skladištenje, čuvanje i obnavljanje rafinisanog šećera, procenjene vrednosti 20,16 miliona dinara.
Ponovo ide nafta kroz naftovod "Družba"
22.04.2026.•
5
Tranzit nafte ka Evropi preko ukrajinskog dela naftovoda "Družba" nastavljen je danas, rekao je izvor iz industrije za Rojters.
Đedović Handanović: Do kraja ove nedelje biti usaglašeno 90 odsto stavova oko NIS-a
22.04.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su održani sastanci sa operativnim i pravnim timovima MOL-a u vezi sa preuzimanjem ruskog udela u NIS-u.
Gorivo sve skuplje: EU beleži nagli rast cena, Nemačka na vrhu
21.04.2026.•
11
Cena goriva i maziva za lični trasport u Evropskoj uniji značajno je porasla u martu ove godine i to 12,9 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, saopštila je danas Evropska kancelarija za statistiku Eurostat.
Folksvagen smanjuje proizvodnju za još milion vozila
21.04.2026.•
5
Generalni direktor Folksvagena Oliver Blume najavio je danas značajno smanjenje proizvodnih kapaciteta za još milion vozila, pošto je naveo da su raniji planovi prodaje postali nerealni u aktuelni tržišnim okolnostima.
Mali pregled: Trenutne cene goriva u regionu i kako se Srbija kotira
21.04.2026.•
6
Srbija je i dalje među skupljim zemljama za one koji voze benzince, ali su je prema cenama na pumpama pretekle Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Iako akcize na gorivo nisu snižene 60 odsto kako je obećano: Mesečno koštaju budžet 34 miliona evra
21.04.2026.•
10
Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 a za dizel na 74,04 dinara po litru.
Srbija priprema nova pravila o preuzimanju firmi
20.04.2026.•
6
Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji donosi promene u načinu na koji se kompanije preuzimaju na domaćem tržištu kapitala, objavio je portal eKapija.
Ministarka Đedović Handanović rekla da "postoje crvene linije" za NIS: Šta su čije obaveze?
20.04.2026.•
3
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je posle sastanka sa prvim čovekom MOL-a da "dogovori o prodaji NIS nisu laki" i da postoje crvene linije "koje ne možemo da pređemo".
Produžen rok za prijave za Mixx Awards 2026
20.04.2026.•
0
IAB Serbia je produžio rok za prijave radova za Mixx Awards tako da agencije, brendovi i izdavači mogu prijaviti svoje radove do 5. maja u 23:59.
Nedeljnik: Idea prodata za 40 miliona evra, DIS za 50 miliona
20.04.2026.•
31
Novoosnovana kompanija Alta retail vlasnika Davora Macure platila 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe, piše danas Nedeljnik.rs.
I dalje ništa od Vučićevog obećanja o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto: Ovo su mogući razlozi
20.04.2026.•
18
Da li je ikada postojala namera da se akcize na naftne derivate smanje za 60 odsto kako je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedvosmisleno ustvrdio 20. marta? Navodeći, pritom, da će se to desiti koliko odmah.
Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
20.04.2026.•
9
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
12
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Komentari 8
Anonimus
Drum
Bahati su nenormalno.
Kada imaju ekstra profit od kamata i usluga sve super, ne zanima ih da li neko može da vrati taj kredit, nego plene imovinu, uzimaju ono što je pod hipotekom itd.
Ali kada banka propadne, onda neko drugi treba da namiri tu štetu.
Treba doneti zakon da onaj ko je vlasnik, direktor i članovi upravnog odbora namiruju tu štetu, tj. njihova imovina se zapleni, proda i od toga se namire klijenti. Drugačije bi se ponašali.
Lala
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar