Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a (o javnom dugu da i ne govorimo)
Nevolja je što bi do ovakve tvrdnje moglo da se dođe samo na osnovu manipulacije statističkim podacima.
Foto: 021.rs
Vladajuća ekipa u Srbiji, naravno, zna da bi direktno plasiranje lako vidljive netačnosti donelo više problema nego dobiti, pa se okrenulo isticanju kako je "u Srbiji javni dug tek 51 odsto BDP-a".
Dakle, ispod evrounijske granice od 60 odsto i daleko niži nego što je u velikoj većini evropskih država, gde je uobičajeno blizu 80 odsto, a nije mali broj onih koji su i u ozbiljnim dužničkim problemima. Poenta je u tome što je u srpskoj situaciji druga tvrdnja samo zaobilazno iskazana prva, a privid tačnosti je posledica vešte manipulacije statističkim metodama.
Izostavili inflaciju
U osnovi privida o navodno niskoj zaduženosti Srbije je isto ono što ostavlja i utisak o strelovitom rastu bruto nacionalnog dohotka - primena statistike na pojedine podatke iskazane u evrima, ali tako da se ne uzima u obzir inflacija na dinarskom području. Pojasnimo na primeru.
Prema državnim procenama, ove godine BDP će biti oko 8.150 milijardi dinara, što mu po zvaničnom kursu dođe otprilike 69 milijardi evra. Kako je trenutni javni dug 35,9 milijardi evra, računica zaista pokazuje da je 51 odsto BDP-a.
Međutim, po istovetnoj računici, prošlogodišnji BDP je iznosio 59,5 milijardi evra, pa ispada da će porast biti neverovatnih 9,5 milijardi iliti 16 odsto. Daleko više od bilo koje druge zemlje na globusu, takoreći svetski rekord.
Zaboravili na svetski rekord
Mada već dugo vladaju i meandriraju, naprednjaci, ipak, nisu sasvim izgubili osećaj za realnost. Stoga zaboravljaju na "svetski rekord" i drže se "niskog javnog duga", tu je bar završna računska operacija, odnos državne zaduženosti i ukupno stvorenog u poslednjoj godini, formalno tačna.
Međutim, i premijerka Brnabić i predsednik Vučić, posle nešto većih očekivanja početkom godine, već mesecima govore da će porast BDP-a iznositi najviše 2,5 odsto. A obično poređenje sa prošlogodišnjim kaže da je 16 odsto. Slično je bilo i lane kada je BDP sa 52 skočio na 59,5 milijardi, 14 odsto.
Vic je u tome što je problematično iskazivati statističke podatke u stranoj valuti dok je inflacija izrazito visoka. Kod nas je oko 13,7 odsto, da bi se dobio rast BDP-a u evrima potrebno je od rasta cena u dinarima oduzeti inflacijski porast, odnosno od 16 odsto 13,7 odsto i to je, zapravo, rast BDP-a iskazan u evropskoj valuti. Sasvim je blizu tih 2,5 odsto na koliko se maksimalno procenjuje prirast u tekućoj sezoni.
Evro prepolovljen
Neophodnost korekcije pokazuje da sa kursom srpske valute nešto nije u redu. Na poteškoće te vrste stručna javnost već dugo ukazuje, posebno poslednjih sedmica kada je, neobično kasno, obelodanjen prošlogodišnji spoljnjotrgovinski bilans. Uvezli smo robe i usluge u vrednosti od 39,1 milijardi evra, dok smo izvezli za čak 11,5 milijardi evra manje.
Stravičan deficit je pokriven deviznim doznakama gastarbajtera, stranim investicijama i državnim kreditima pomoću kojih Srbija održava visok nivo javnih ulaganja. Stoga Narodna banka Srbije može da se hvališe kako je ove godine na tržištu otkupila deviza za 1,5 milijardi više nego što je prodala.
Prva vidljiva slabost je drastično umanjena kupovna moć evra na srpskom tržištu. Kada se izuzuzmu cene struje, hleba, ulja, svega onoga što država drži pod kontrolom, malo gde čovek sa sto evra u ruci ne može da kupi tako oskudno kao u Srbiji.
Unazad deset godina cene na srpskom tržištu su udvostručene, dok je kurs dinara spram evra praktično isti. Time je kupovna moć evra prepolovljena, a nastradali su svi oni koji su štedeli u evropskoj stranoj valuti. Ovakvom monetarnom politikom je država građanima prepolovila kupovnu moć oko 14,5 milijardi evra u deviznoj štednji.
Potisnuti domaći ulagači
Drugi nastradali sloj ovakve politike su izvoznici. Kurs dinara je toliko precenjen da se gotovo nikome ne isplate inoplasmani. Reč je upravo o najvitalnijim i najspsobnijim domaćim privrednicima koji se uspešno nose i na inotržištu. Domaća država umesto da ih nagrađuje, ona ih sputava.
Možda je na duže staze najneugodnija posledica izraziti manjak domaćih privatnih ulaganja. Poslednjih godina se po sezoni u Srbiji ulaže jedva pet milijardi novca ovdašnjih preduzetnika, naspram 4,8 milijardi stranih ulaganja i tri i po do pet milijardi javnih ulaganja na osnovu državnih kredita.
Trebalo bi da je odnos uloženog novca u privredu obrnut, odnosno da je domaćih privatnih ulaganja skoro dvostruko više od ulaganja države i stranih investitora uzetih zbirno.
Pročitaj još
Intenzivna ulaganja u javnu strukturu, pre svega u puteve, znatnim su delom uzročili visok porast javnog duga Srbije. Posle promena dvehiljaditih, Srbija je krenula da sređuje finansije. Nakon dugih pregovora sa stranim poveriocima i otpisa skoro dve trećine duga, juna 2001. javni dug je iznosio sedam milijardi evra. Do juna 2012, dok su vladale DOS-ovske opcije, uvećan je na 15 milijardi.
Dolaskom SNS zaduživanje se ubrzava, do kraja 2019. je podignuto na 24 milijarde, da bi u poslednje tri godine uvećanje iznosilo gotovo 12 milijardi evra.
Što se tiče BDP-a, 2012. je iznosio 32 milijarde evra. Narednih godina niti jedne porast nije bio viši od 4,5, u proseku je iznsio oko tri odsto, s tim da je godine 2014, kada je zapadnu Srbiju zadesila velika poplava, bio minus jedan.
Akumulativno, BDP je tokom naprednjaka narastao približno 40 odsto, odnosno na 45 milijardi evra. Isti iznos se dobija i ako se prošlogodišnji BDP iskaže u evrima, ali po kursu od 175 dinara za evropsku valutu. Kada se sada uporede javni dug i BDP dobija se zaduženost Srbije od gotovo 80 odsto BDP-a.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
2
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
6
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
7
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
7
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Marković: Ključno da NIS bude uklonjen sa liste sankcija
24.06.2026.•
4
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković rekao je da je najvažnije da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, kao i da je za Srbiju ključno jačanje energetske bezbednosti.
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
9
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Košarkaški savez Srbije po ko zna koji put dobio milione iz budžetske rezerve, a evo kome je još dat novac
23.06.2026.•
6
Iz budžeta Srbije, tačnije iz budžetske rezerve za ovu godinu, izdvojeno je ukupno 349.900.000 dinara za različite namene.
SpaceX prvi put emituje obveznice: Raspolaže sa 100,8 milijardi dolara gotovine
23.06.2026.•
0
Svemirska kompanija SpaceX pokrenula je svoju prvu emisiju obveznica nakon nedavnog rekordnog izlaska na berzu, dok prema najnovijim podacima raspolaže sa oko 100,8 milijardi dolara gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Džefri Saks: Sankcije NIS-u nezakonite, SAD ne mogu da kažu Srbiji s kim će sarađivati, a s kim ne
23.06.2026.•
22
Ekonomista i profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks izjavio je da su američke sankcije uvedene Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji nezakonite i jednostrane.
Dijamant zvanično promenio vlasnika: Forten predao kompaniju MK Grupi
22.06.2026.•
4
MK Grupa postala je vlasnik kompanije Dijamant, koja je do sada bila u vlasništvu Fortenova Grupe.
Biznis i finansije: Banke su u prvih 100 kompanija u Srbiji po zaradama
22.06.2026.•
4
Globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na našem tržištu, navedeno je u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Vlada Srbije povećala akcize na gorivo
22.06.2026.•
14
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto u odnosu na prošlu nedelju, objavila je eKapija.
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
5
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
44
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Komentari 24
Malo mraka iz odžaka
Boljševik
Pićuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar