Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a (o javnom dugu da i ne govorimo)
Nevolja je što bi do ovakve tvrdnje moglo da se dođe samo na osnovu manipulacije statističkim podacima.
Foto: 021.rs
Vladajuća ekipa u Srbiji, naravno, zna da bi direktno plasiranje lako vidljive netačnosti donelo više problema nego dobiti, pa se okrenulo isticanju kako je "u Srbiji javni dug tek 51 odsto BDP-a".
Dakle, ispod evrounijske granice od 60 odsto i daleko niži nego što je u velikoj većini evropskih država, gde je uobičajeno blizu 80 odsto, a nije mali broj onih koji su i u ozbiljnim dužničkim problemima. Poenta je u tome što je u srpskoj situaciji druga tvrdnja samo zaobilazno iskazana prva, a privid tačnosti je posledica vešte manipulacije statističkim metodama.
Izostavili inflaciju
U osnovi privida o navodno niskoj zaduženosti Srbije je isto ono što ostavlja i utisak o strelovitom rastu bruto nacionalnog dohotka - primena statistike na pojedine podatke iskazane u evrima, ali tako da se ne uzima u obzir inflacija na dinarskom području. Pojasnimo na primeru.
Prema državnim procenama, ove godine BDP će biti oko 8.150 milijardi dinara, što mu po zvaničnom kursu dođe otprilike 69 milijardi evra. Kako je trenutni javni dug 35,9 milijardi evra, računica zaista pokazuje da je 51 odsto BDP-a.
Međutim, po istovetnoj računici, prošlogodišnji BDP je iznosio 59,5 milijardi evra, pa ispada da će porast biti neverovatnih 9,5 milijardi iliti 16 odsto. Daleko više od bilo koje druge zemlje na globusu, takoreći svetski rekord.
Zaboravili na svetski rekord
Mada već dugo vladaju i meandriraju, naprednjaci, ipak, nisu sasvim izgubili osećaj za realnost. Stoga zaboravljaju na "svetski rekord" i drže se "niskog javnog duga", tu je bar završna računska operacija, odnos državne zaduženosti i ukupno stvorenog u poslednjoj godini, formalno tačna.
Međutim, i premijerka Brnabić i predsednik Vučić, posle nešto većih očekivanja početkom godine, već mesecima govore da će porast BDP-a iznositi najviše 2,5 odsto. A obično poređenje sa prošlogodišnjim kaže da je 16 odsto. Slično je bilo i lane kada je BDP sa 52 skočio na 59,5 milijardi, 14 odsto.
Vic je u tome što je problematično iskazivati statističke podatke u stranoj valuti dok je inflacija izrazito visoka. Kod nas je oko 13,7 odsto, da bi se dobio rast BDP-a u evrima potrebno je od rasta cena u dinarima oduzeti inflacijski porast, odnosno od 16 odsto 13,7 odsto i to je, zapravo, rast BDP-a iskazan u evropskoj valuti. Sasvim je blizu tih 2,5 odsto na koliko se maksimalno procenjuje prirast u tekućoj sezoni.
Evro prepolovljen
Neophodnost korekcije pokazuje da sa kursom srpske valute nešto nije u redu. Na poteškoće te vrste stručna javnost već dugo ukazuje, posebno poslednjih sedmica kada je, neobično kasno, obelodanjen prošlogodišnji spoljnjotrgovinski bilans. Uvezli smo robe i usluge u vrednosti od 39,1 milijardi evra, dok smo izvezli za čak 11,5 milijardi evra manje.
Stravičan deficit je pokriven deviznim doznakama gastarbajtera, stranim investicijama i državnim kreditima pomoću kojih Srbija održava visok nivo javnih ulaganja. Stoga Narodna banka Srbije može da se hvališe kako je ove godine na tržištu otkupila deviza za 1,5 milijardi više nego što je prodala.
Prva vidljiva slabost je drastično umanjena kupovna moć evra na srpskom tržištu. Kada se izuzuzmu cene struje, hleba, ulja, svega onoga što država drži pod kontrolom, malo gde čovek sa sto evra u ruci ne može da kupi tako oskudno kao u Srbiji.
Unazad deset godina cene na srpskom tržištu su udvostručene, dok je kurs dinara spram evra praktično isti. Time je kupovna moć evra prepolovljena, a nastradali su svi oni koji su štedeli u evropskoj stranoj valuti. Ovakvom monetarnom politikom je država građanima prepolovila kupovnu moć oko 14,5 milijardi evra u deviznoj štednji.
Potisnuti domaći ulagači
Drugi nastradali sloj ovakve politike su izvoznici. Kurs dinara je toliko precenjen da se gotovo nikome ne isplate inoplasmani. Reč je upravo o najvitalnijim i najspsobnijim domaćim privrednicima koji se uspešno nose i na inotržištu. Domaća država umesto da ih nagrađuje, ona ih sputava.
Možda je na duže staze najneugodnija posledica izraziti manjak domaćih privatnih ulaganja. Poslednjih godina se po sezoni u Srbiji ulaže jedva pet milijardi novca ovdašnjih preduzetnika, naspram 4,8 milijardi stranih ulaganja i tri i po do pet milijardi javnih ulaganja na osnovu državnih kredita.
Trebalo bi da je odnos uloženog novca u privredu obrnut, odnosno da je domaćih privatnih ulaganja skoro dvostruko više od ulaganja države i stranih investitora uzetih zbirno.
Pročitaj još
Intenzivna ulaganja u javnu strukturu, pre svega u puteve, znatnim su delom uzročili visok porast javnog duga Srbije. Posle promena dvehiljaditih, Srbija je krenula da sređuje finansije. Nakon dugih pregovora sa stranim poveriocima i otpisa skoro dve trećine duga, juna 2001. javni dug je iznosio sedam milijardi evra. Do juna 2012, dok su vladale DOS-ovske opcije, uvećan je na 15 milijardi.
Dolaskom SNS zaduživanje se ubrzava, do kraja 2019. je podignuto na 24 milijarde, da bi u poslednje tri godine uvećanje iznosilo gotovo 12 milijardi evra.
Što se tiče BDP-a, 2012. je iznosio 32 milijarde evra. Narednih godina niti jedne porast nije bio viši od 4,5, u proseku je iznsio oko tri odsto, s tim da je godine 2014, kada je zapadnu Srbiju zadesila velika poplava, bio minus jedan.
Akumulativno, BDP je tokom naprednjaka narastao približno 40 odsto, odnosno na 45 milijardi evra. Isti iznos se dobija i ako se prošlogodišnji BDP iskaže u evrima, ali po kursu od 175 dinara za evropsku valutu. Kada se sada uporede javni dug i BDP dobija se zaduženost Srbije od gotovo 80 odsto BDP-a.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
1
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
2
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
53
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Komentari 24
Malo mraka iz odžaka
Boljševik
Pićuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar