Kad stranci traže, srpska vlast kaže "može": Zakon po meri kompanije
Prirodno je da svaki naručilac u pripremi posla čini sve kako bi zainteresovao što veći broj potencijalnih izvođača.
Foto: 021.rs
Po pravilu veći odaziv znači i više ponuda za obavljanje posla, pa zainteresovani snižavaju cenu kako bi izborili realizaciju. Dakle, veći odaziv pojačava konkurenciju i vodi umanjenju troškova finansijera.
Drugačija logika
Međutim, za Vladu Srbije kao da važi drugačija logika. U Nemanjinoj 11, naime, svaki čas čine sve kako bi pojedine državne investicije izbegle ozbiljniju konkurenciju zainteresovanih izvođača i tako se našle "u portfoliu" privilegovanih kompanija.
Tako je Vlada Srbije u javnom pozivu za učešće u izgradnji solarnih elektrana objavljenom 28. jula neuobičajenim uslovima, oslanjajući se na Zakon o obnovljivim izvorima energije, praktično unapred selektirala potencijalne graditelje.
Reč je o krupnom poslu izgradnje solarnih parkova na više, široj javnosti nepoznatih, lokacija, ukupnog kapaciteta 1.000 megavata. Vrednost posla je procenjena na 1,4 milijarde evra, a lako se može desiti da do okončanja posla, usled rasta cena, dostigne i dve milijarde. I za mnogo bogatiju državu od Srbije bio bi to izuzetno veliki posao koji treba maksimano odgovorno pripremiti.
Kao poručeno
Međutim, sudeći po raspisanom pozivu, Vlada Srbije traži više uslova koji nisu od značaja za tehnološki složen posao, dok bitno ograničavaju učešće potvrđenim, ali ne baš najvećim firmama. Tako se, mada izgradnja solarnih elektrana ne zahteva prevelik broj radnika, budućem izvođaču postavlja uslov da ima najmanje 5.000 zaposlenih, te godišnji obrt novca u visini od 4,5 milijardi evra.
Traži se i da je u poslednje tri godine učestvovao u izgradnji energo-objekata kapaciteta čak 25.000 megavata, što je otprilike trostruko više nego što je ukupni kapacitet srpske elektroprivrede.
Nasuprot tome, kriterijum za učešće u izgradnji ekoloških elektrana je relativno skroman, tek 700 megavata. Tu, međutim, nije kraj spornim momentima iz poziva. Ne predviđa se pravo žalbe na odluku o pobedniku, a izostala je i javna najava kako bi se potencijalni kandidati pripremili za učešće.
Sve skupa, poziv izgleda kao poručen za veliku američku građevinsku kompaniju "Behtel", poznatu po bliskim odnosima sa američkom vladom, ali koja je do sada u izgradnji solarnih energana učestvovala sasvim sporadično.
Poznato
Američka kompanija je već duže vreme prisutna na balkanskim prostorima. Gradila je više auto-puteva po Hrvatskoj, brzu saobraćajnicu od Prištine do jadranske obale u Albaniji. U Srbiji gradi auto-put Pojate-Preljina.
Raspisani poziv za izgradnju deonice u javnosti Srbije se doživljavao kao pristrasan, u korist unapred definisanog kupca. Takvom epilogu je svakako doprinela i svojevrsna afera koja je pratila izbor "Behtela" za izgradnju 112 kilometara duge trase što spaja Koridor 10 i Koridor 11, a koja ni posle četiri godine nije okončana, dok se cena neprekidno uvećava.
Američke kompanije su neretko skuplji izvođači. Kao što se u tek raspisanom pozivu za izgradnju solarnih elektrana oslonac traži u Zakonu o obnovljivim izvorima, u slučaju auto-puta Pojate-Preljina to je učinjeno pomoću takozvanom Zakona o Moravskom koridoru.
Oba zakona, doneta za mandata Zorane Mihajlović, veoma su slična i namenjena su za poslove od naročitog interesa za Republiku Srbiju, a čiji je stvarni cilj izbegavanje Zakona o javnim nabavkama i njegovih preciznih pravila o konkurenciji.
Jednokratni zakoni
Na zakone kojima se favorizuje jedna kompanija reagovala je i Evropska unija. Ukazuje da je Zakon o posebnim postupcima suprotan Sporazumu o stabilnosti i pridruživanju, jednoj vrsti "svetog pisma" između Unije i države kandidata za prijem.
Posle nešto duže razmene argumenata, Vlada Srbije se nedavno saglasila sa mišljenjem iz Brisela i pripremila je ukidanje zakona. Konačno, na julskom zasedanju, Skupština Srbije je i ukinula zakon. Međutim, ostale su posledice iz (kratkog) perioda primene zakona, odnosno drum u narodu poznat kao Moravski koridor gradi unapred favorizovana firma.
Kako je u međuvremenu aktuelizovana "zelena priča", a Srbiji je iz EU zaprećeno da će plaćati visoke penale ako ne modernizuje proizvodnju struje i smanji emisiju štetnih gasova, prioritet počinje da se daje ekološki prihvatjivim energanama. Naravno da među potencijalnim izvođačima nastaje utakmica za pridobijanje posla i svi lobiraju.
Uz ambasadora
Na tom planu ističe se ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, čija se aktivnost usmerava prema potrebi Srbije da ubrza izgradnju ekoloških energana. Tako 4. novembra prošle godine, nakon susreta sa bivšom ministarkom, izjavljuje kako su "SAD spremne da učestvuju u energetskom preobražaju Srbije".
Direktno govori o želji najmoćnije države da njene kompanije učestvuje u izgradnji solarnih elektrana, spominje i "Đerdap 3", te nuklearnu elektranu. Poslednjih meseci ambasador je iste planove ponavljao u društvu nove ministarke Dubravke Đedović.
Naravno da je dobro da Srbija počne sa energetskom transformacijom. Kako radi zdravlja sopstvenog stanovništva, tako i radi daljeg izvoza srpskih roba i usluga u razvijeni deo sveta, a bez plaćanja sve oštrijih kaznenih penala.
Pogotovo je važno ovako skup i posao koji umnogome određuje buduću poziciju čitave srpske ekonomije, neophodno voditi na stručan i odgovoran način, sve u cilju da se preobražaj srpske energetike obavi što kvaliltetnije i po prihvatljivoj ceni.
Upravo zarad ostvarenja ovog cilja neophodna je primena Zakona o javnim nabavkama. Srpska vlada, pokazuju to i nekadašnji tender za izgradnju "Moravskog puta" i aktuelni javni poziv za izgradnju solarnih energana, pokušava sasvim suprotno, da zaobiđe ključni antikoruptivni zakon i posao dodeli unapred odabranom favoritu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
0
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
0
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
4
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
52
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
18
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
10
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Komentari 24
Ne može
Mislim da ste potpuno u pravu. Proizvodnja električne energije iz hidro i termoelektrana je kod nas izbalansirana.
Solarni i vetro parkovi su, verovatno, mačka u džaku. Najradije ih postavljaju na poljoprivrednom zemljištu, mnogo se ne priča o njihovoj isplativosti, zagađenju pri proizvodnji panela, reciklaži ...
Neke zemlje su potrošile svoje rezerve uglja, neke su pri kraju, tako da traže nova rešenja, pa i nas uvlače u te svoje priče o kiselom grožđu.
Inače, ministarka je očigledno nestručna. Valjda je zbog toga i dovedena.
"ministarka"
Nemanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar