Odmotava se klupko zloupotreba subvencija u poljoprivredi: Pokrenuta kontrola zbog fiktivnih prijava
Posle informacije da je 20.000 poljoprivrednika lažiralo prijave za subvencije, resorno ministarstvo pokrenulo je kontrolu.
Foto: Pixabay
Poljoprivrednici se za subvencije koje su sa 6.000 dinara povećane na 18.000 dinara prijavljuju putem eAgrara, a digitalizacija tog postupka omogućila je i proveru prijava, piše Euronews Srbija.
Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković najavila je otpočinjanje kotrole, navodeći da su podaci, koji su do sada stigli, pokazali da je bilo mnogo više zloupotreba nego što se očekivalo.
"Prvi rezultati koje smo dobili nisu optimistični. Iskreno smo se svi nadali da će toga biti mnogo manje nego što jeste i sa sutrašnjim danom mi krećemo u teritorijalne kontrole, kako bi videli šta je to što su ljudi prijavili kroz eAgrar, a šta je snimak pokazao. Da vidimo gde su neslaganja", kazala je Tanasković Tanjugu.
Ona je pokazala knjigu gde se jasno vide neslaganja koja su uočena do sada.
"Ovde je svaki slučaj pojedinačno, i jasno se vidi šta je to što je prijavljeno u e-agraru, a šta je na snimku. Neretki su slučajevi da je prijavljena parcela da se obrađuje neka kultura, na primer pšenica, kukuruz, ili šta god, a da je na snimku na toj parceli šuma. Neretko je i da imamo objekat na toj parceli koji je nelegalno izgrađen, jer je to poljoprivredno zemljište", objasnila je Tanasković.
Prema njenim rečima, država je sada prvi put u mogućnosti da proveri podatke koje je pojedinac dao kada se registrovao u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG).
Ona je naglasila i da se za poljoprivredu izdvaja veliki iznos u budžetu i tu zato mora do postoji kontrola, kako bi se ta sredstva koristila adekvatno.
"Kad dajete subvencije koje su sa nekih 6.000 porasle na 18.000 dinara u ovoj godini, a imate zahtev i da idu na 300 evra, vi morate da pojačate kontrolu i da tačno znate kome dajete, kao i za koju kulturu i koliko", naglasila je Tanasković.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da je za oko 500.000 hektara podneto lažnih zahteva za podsticaje, što bi oštetilo državnu kasu za oko 80 miliona evra.
Kazao je da je najmanje 20.000 ratara koji su podneli lažne prijave. Dodao je da je to tek početak u otkrivanju zloupotreba subvencija u poljoprivredi.
I poljoprivrednici i stručnjaci ne spore da ima zloupotreba i da ih treba sankcionisati, ali ukazuju i da takve slučaje prevara treba najpre preduprediti sistemskim rešenjima.
Kako dolazi do propusta
Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Mileta Slankamenac kaže za Euronews Srbija da poljoprivrednici podnose za subvencije izvod iz katastra kao merodovan da bi se parcela unela u registar poljoprivrednih gazdinstava.
"Taj podatak Republičkog geodetskog zavoda, odnosno izvod iz katastra je jedini validan podatak", navodi Slankamenac.
Prema informacijama da zloupotrebe postoje kod 20.000 gazdinstava, a Slankamenac je rekao da to znači da svako od tih gazdinstava ima 25 hektara u nekom prekršaju.
On je naveo i da ne može šuma da nikne za pola godine, te da je propust ako se katastru ne prijavi da se na nekom zemljištu sadi šuma, ali da misli da su pre problem zapuštene parcele.
Slankamenac kaže da je pitanje da li bi se sve ovo desilo da su subvencije ostale na 6.000 dinara i kako to nije kontrolisano do sada, navodeći da satelitski snimci postoje godinama.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews Srbija da uvek postoji mogućnost zloupotrebe, neslaganje sa satelitskim snimkom i dokumentacijom koja je morala biti podneta za ostvarivanje tog prava, ali i navodi da podsticaji ne mogu da se dele na "časnu reč".
"Prvo, mora da postoji propis kojim se to pravo stiče, da bude do kraja jasan i morate da donesete validnu dokumentaciju koju će vam izdati državna institucija da vi zaista raspolažete tim poljoprivrednim zemljištem", rekao je Prostran.
On je naveo da ako se dokaže, zloupotreba trošenja državnih para je krivično delo.
Prostran kaže da propis kojim se stiče pravo na 18.000 dinara subvencija po hektaru poljoprivrednog zemljišta treba da bude do kraja jasan kao i to koja je dokumentacija je potrebna Ministarstvu poljoprivrede da to pravo i isplati. Dodao je i da se preko eAgrara podnosi dokumentacija.
"Morate nečim da dokumentujete, ne možete da pošaljete - ja sam Petar Petrović, imam 10 ili 50 hektara, i zasejao sam pšenicu i kukuruz jer se sad na satelitskom snimku vidi šta je zasejano, pa vide i šumu", dodaje Prostran.
"Marifetluka je bilo i ranije"
Slankamenac kaže da će eAgrar znači poboljšanje i za poljoprivrednike i institucije i omogućava lakši uvid i registraciju.
On je, međutim, naveo da je našao parcelu u državnoj svojini koja se vodi kao poljoprivredno zemljište u Gospođincima, a da je tamo rastinje.
"Zloupotrebe postoje kod zakupa zemljišta, vlasnici zemlje neće da daju ljudima ugovore da bi dobijali subvencije, to su ta fiktivna gazdinstva, mi na na taj problem ukazujemo već duže od godinu dana. Subvencije mora da dobija onaj ko se bavi proizvodnjom na toj parceli bez obzira na to ko je vlasnik. Mora sistemski da se to uradi, a ne da se krene od kazni. Ima zloupotreba i sa državnom zemljom", rekao je Slankamenac.
On kaže da se dešava da neko ko živi u gradu, a ima neku parcelu, prijavi fiktivno poljoprivredno gazdinstvo.
"Imali smo invaziju agrokartica sa povoljnijim sipanjem goriva gde je neko sa Voždovca imao nekih 50 ili 70 ari, pa prijavio gazdinstvo da bi sipao naftu za 175 dinara i to se znalo i to se i danas zna. Imali ste bum u Beogradu, odjednom se pojavilo 2.000 gazdinstva. Zloupotrebe postoje i to mora da se rešava, to pravi štetu poljoprivrednicima, a još više državi", rekao je Slankamenac.
Pročitaj još
.jpg "Vučić rekao da je u 20.000 slučajeva bilo zloupotreba subvencija: Počinje kontrola gazdinstava")
I Prostran kaže da je i ranije bilo marifetluka po raznim osnovama kada su u pitanju subvencije, i da je to išlo do toga da je bilo i hapšenja ministra i ljudi iz Uprave za agrarna plaćanja.
"Bilo je slučajeva da se za isto gazdinstvo prijave dva brata ili otac i majka, tri prijave a odnose se na isto gazdinstvo. Na osnovu čega se sticalo pravo na subvencije kada su u pitanju subvencije po hektaru poljoprivredne površine, šta je moralo da se podnese kao dokaz i ko vam je taj dokaz dao, da li vam je dao državni organ, nije valjda da ste išli na neku časnu reč", rekao je Prostran.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
1
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
7
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
10
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Komentari 62
Dusan
Dr mr
Aleksandar Veliki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar