Slučaj Mitrosa: Treba li država i dalje da subvencioniše strane kompanije koje onda odu iz Srbije?
Austrijska kompanija Gierlinger holding objavila je da zatvara proizvodnju u fabrici Mitros u Sremskoj Mitrovici.
Foto: Pixabay
Kako piše Danas, time je nastavljen niz stranih investitora koji su u poslednjih nekoliko godina stavili ključ u bravu i otišli iz Srbije.
Sagovornici Danasa napominju da se pokazuje štetnost ekonomske politike vlade koja se zasniva na privlačenju stranih investicija.
Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić podseća da su ona i njen sindikat od početka ukazivali na pogrešnost ekonomske politike ove Vlade.
"Možda se moglo i razumeti privlačenje investicija bez selekcije u početku, ali i kasnije se nastavilo davanje subvencija, razni benefiti, poklanjanje zemljišta svakome. Došli su investitori koji neće da ulažu ovde profit, da razvijaju posao, nego oni koji su tu samo dok traju subvencije, a čim prestanu idu dalje, u druge zemlje gde dobijaju bolje uslove. Taj trend će se nastaviti. Mnogi strani investitori će krenuti putem Mitrosa, Geoksa i drugih. Prosto više nemaju ekonomski interes koji su imali kada su dolazili", ocenjuje Savić dodajući da je to posledica loše ekonomske politike koja se bazirala na stranim investicijama i apsolutno zanemarila domaće privrednike.
Profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura Božo Drašković posebno ukazuje na besmisao subvencija za privlačenje stranih investicija u sektore gde nema novih tehnologija i inovacija.
"Tipični primeri su Mitros i Geoks. To su grane koje zahtevaju jeftinu radnu snagu i subvencije i relativno niske cene energije da bi maksimizirali profit. A kada se izvuče maksimalan profit firma se vraća državi i ide se dalje. Kod nas je problem ad hok vođenja ekonomske politike, pa tako investitor baci oko na neko preduzeće, o tome se dogovara preko ambasade ili nekog drugog posrednika. Sa subvencijama je pitanje i narušavanje konkurencije. Mi imamo domaće proizvođače u mesnoj industriji i ako strana firma dobije subvencije, a domaća ne dobije, ona je u podređenom položaju", smatra Drašković dodajući da je jedino opravdano privlačenje i subvencionisanje investicija koje donose nove tehnologije i razvoj.
Član Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje da se menjaju uslovi poslovanja i kod nas i u svetu.
"Mitros je mesna industrija i moguće je da su računali na jeftinije sirovine. Cena rada je i dalje manja nego u Zapadnoj Evropi, a treba videti da li oni nameravaju da presele proizvodnju u neku drugu zemlju ili se vraćaju u Nemačku. Treba na to gledati u svetlu opštih kretanja. Ako je neka privreda ili industrijska grana u recesiji, onda to otežava dalji napredak. Ako je nemačka privreda u problemima, onda će se ti problemi preliti i na ćerke firme i kod nas", zaključuje Atanacković.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas kaže da se u slučaju "Mitrosa" radi o sasvim specifičnom primeru.
"Došlo je do pojave i širenja svinjske kuge, a inače je Srbija bila delom oslonjena na uvoz prasadi za zadovoljenje svojih potreba usled smanjenja primarne proizvodnje. To je u ovoj situaciji dovelo do drastičnog skoka cena sirovine što je dalje poslovanje fabrike učinilo neprofitabilnim sa neizvesnim izgledima za oporavak", objašnjava on.
Sagovornik lista Danas ističe da država, pre svega, treba da izađe sa procenom.
"Treba da se napravi procena da li su uložena sredstva vraćena i u kom stepenu, odnosno da li je investitor ispunio sve uslove iz potpisanog ugovora", smatra Filipović.
On smatra da Srbija u određenoj meri treba da nastavi politiku davanja subvencija stranim investitoriama.
"Ali sa jasno uspostavljenim zahtevima u pogledu tehnološkog nivoa proizvodnje koja nam dolazi - visoke tehnologije, inovativni proizvodi bogati primenjenim znanjem, a ne jeftini i nisko akumulativna roba tipa čarape, veš... kao i u pogledu lokacije investicija, kako bi se više uticalo na regionalni raspored i nivo razvijenosti zemlje", navodi isti sagovornik.
On ukazuje da su u pojedinim primerima davane izuzetno visoke subvencije, a da nisu obrazloženi motivi ili pobude za tako nečim.
Pročitaj još
Filipović dodaje da ne postoji detaljna analiza isplativosti svih vrsta subvencija koje država daje za poslednjih 10 godina, iako, kako naglašava, to struka traži.
"Ne zna se da li smo više dali ili dobili u direktnom ekvivalentu (kroz novac i zapošljavanje). Ono što je jasno jeste da je kroz strane direktne investicije (SDI) poboljšana pokrivenost uvoza izvozom (preko 70-80 odsto) što je bilo do pre nekoliko godina nezamislivo. Takođe, priliv po osnovu SDI ima pozitivan uticaj na stabilnost kursa, a to opet sa svoje strane utiče na stabilnost cena i održavanje ukupne makroekonosmke stabilnosti", pojašnjava Filipović.
Na žalost, kako dodaje, motivi za podsticanje zapošljavanja sve manje su argumenti za subvencije.
"Sve se više sudaramo sa nedostatkom proizvodne radne snage na tržištu rada. Dakle, određene subvencije da i ubuduće, ali striktno usmerene na visokotehnološke proizvode i sa uslovljavanjem stranih investitora da moraju održavati proizvodnju najmanje 10 ili više godina ili da ih vrate", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Građani se zadužuju brže od privrede: Dug prema bankama porastao 15,6 odsto
04.08.2026.•
0
Dug privrede, građana i preduzetnika prema bankama u Srbiji nastavio je da raste i na kraju jula ove godine dostigao je skoro 4.701 milijardu dinara.
Niski vodostaji ugrozili proizvodnju struje: Srbija računa na projekte koji neće skoro biti završeni
04.08.2026.•
4
Iza hitne sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, sazvane zbog loše hidrologije i niskih vodostaja, ostala je još veća dilema. Ima li Srbija ovih dana problem sa proizvodnjom električne energije i koliki?
Deficit budžeta Srbije za šest meseci ove godine 51,6 milijardi dinara
04.08.2026.•
3
Deficit budžeta Srbije u periodu januar-jun ove godine iznosio je 51,6 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
04.08.2026.•
4
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
1
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
33
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
17
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
5
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
2
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Komentari 22
Plaćač poreza
Pele
Dr Miggyy
Mitros Fleischwaren DOO u Sremskoj Mitrovici, firma koja je dobila finansijsku pomoć Vlade Srbije u iznosu od 5,8 miliona evra u vidu subvencija za zapošljavanje, odlučila je da prekine sa radom, a zaposlene ostavi na cedilu. Firma je puštena u rad 2016. godine, a plaćena je samo mizernih 800.000 evra, lopovska posla. Na svečanom otvaranju fabrike sa zadovoljstvom je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sada kada su nemci utopili pare dobijene od naše zemlje napuštaju je, a predsednik mudro ćuti, kao da se ne tiče njega, a zaslužan je. Imovina Matrosa treba konfiskovati i pustiti u rad našim snagama. Zašto su je prodali kada je to bila jaka firma pre poklanjanja nemcima. Matros nije jedina firma koja je propala, ima ih bar desetak u Srbiji, a vlasti ne preduzimaju ništa da se spase te uništene fabrike. Na svečanom zatvaranju Matrosa neizostavno treba da prisustvuju ΛV i Brnabić.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar