Slučaj Mitrosa: Treba li država i dalje da subvencioniše strane kompanije koje onda odu iz Srbije?
Austrijska kompanija Gierlinger holding objavila je da zatvara proizvodnju u fabrici Mitros u Sremskoj Mitrovici.
Foto: Pixabay
Kako piše Danas, time je nastavljen niz stranih investitora koji su u poslednjih nekoliko godina stavili ključ u bravu i otišli iz Srbije.
Sagovornici Danasa napominju da se pokazuje štetnost ekonomske politike vlade koja se zasniva na privlačenju stranih investicija.
Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić podseća da su ona i njen sindikat od početka ukazivali na pogrešnost ekonomske politike ove Vlade.
"Možda se moglo i razumeti privlačenje investicija bez selekcije u početku, ali i kasnije se nastavilo davanje subvencija, razni benefiti, poklanjanje zemljišta svakome. Došli su investitori koji neće da ulažu ovde profit, da razvijaju posao, nego oni koji su tu samo dok traju subvencije, a čim prestanu idu dalje, u druge zemlje gde dobijaju bolje uslove. Taj trend će se nastaviti. Mnogi strani investitori će krenuti putem Mitrosa, Geoksa i drugih. Prosto više nemaju ekonomski interes koji su imali kada su dolazili", ocenjuje Savić dodajući da je to posledica loše ekonomske politike koja se bazirala na stranim investicijama i apsolutno zanemarila domaće privrednike.
Profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura Božo Drašković posebno ukazuje na besmisao subvencija za privlačenje stranih investicija u sektore gde nema novih tehnologija i inovacija.
"Tipični primeri su Mitros i Geoks. To su grane koje zahtevaju jeftinu radnu snagu i subvencije i relativno niske cene energije da bi maksimizirali profit. A kada se izvuče maksimalan profit firma se vraća državi i ide se dalje. Kod nas je problem ad hok vođenja ekonomske politike, pa tako investitor baci oko na neko preduzeće, o tome se dogovara preko ambasade ili nekog drugog posrednika. Sa subvencijama je pitanje i narušavanje konkurencije. Mi imamo domaće proizvođače u mesnoj industriji i ako strana firma dobije subvencije, a domaća ne dobije, ona je u podređenom položaju", smatra Drašković dodajući da je jedino opravdano privlačenje i subvencionisanje investicija koje donose nove tehnologije i razvoj.
Član Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje da se menjaju uslovi poslovanja i kod nas i u svetu.
"Mitros je mesna industrija i moguće je da su računali na jeftinije sirovine. Cena rada je i dalje manja nego u Zapadnoj Evropi, a treba videti da li oni nameravaju da presele proizvodnju u neku drugu zemlju ili se vraćaju u Nemačku. Treba na to gledati u svetlu opštih kretanja. Ako je neka privreda ili industrijska grana u recesiji, onda to otežava dalji napredak. Ako je nemačka privreda u problemima, onda će se ti problemi preliti i na ćerke firme i kod nas", zaključuje Atanacković.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas kaže da se u slučaju "Mitrosa" radi o sasvim specifičnom primeru.
"Došlo je do pojave i širenja svinjske kuge, a inače je Srbija bila delom oslonjena na uvoz prasadi za zadovoljenje svojih potreba usled smanjenja primarne proizvodnje. To je u ovoj situaciji dovelo do drastičnog skoka cena sirovine što je dalje poslovanje fabrike učinilo neprofitabilnim sa neizvesnim izgledima za oporavak", objašnjava on.
Sagovornik lista Danas ističe da država, pre svega, treba da izađe sa procenom.
"Treba da se napravi procena da li su uložena sredstva vraćena i u kom stepenu, odnosno da li je investitor ispunio sve uslove iz potpisanog ugovora", smatra Filipović.
On smatra da Srbija u određenoj meri treba da nastavi politiku davanja subvencija stranim investitoriama.
"Ali sa jasno uspostavljenim zahtevima u pogledu tehnološkog nivoa proizvodnje koja nam dolazi - visoke tehnologije, inovativni proizvodi bogati primenjenim znanjem, a ne jeftini i nisko akumulativna roba tipa čarape, veš... kao i u pogledu lokacije investicija, kako bi se više uticalo na regionalni raspored i nivo razvijenosti zemlje", navodi isti sagovornik.
On ukazuje da su u pojedinim primerima davane izuzetno visoke subvencije, a da nisu obrazloženi motivi ili pobude za tako nečim.
Pročitaj još
Filipović dodaje da ne postoji detaljna analiza isplativosti svih vrsta subvencija koje država daje za poslednjih 10 godina, iako, kako naglašava, to struka traži.
"Ne zna se da li smo više dali ili dobili u direktnom ekvivalentu (kroz novac i zapošljavanje). Ono što je jasno jeste da je kroz strane direktne investicije (SDI) poboljšana pokrivenost uvoza izvozom (preko 70-80 odsto) što je bilo do pre nekoliko godina nezamislivo. Takođe, priliv po osnovu SDI ima pozitivan uticaj na stabilnost kursa, a to opet sa svoje strane utiče na stabilnost cena i održavanje ukupne makroekonosmke stabilnosti", pojašnjava Filipović.
Na žalost, kako dodaje, motivi za podsticanje zapošljavanja sve manje su argumenti za subvencije.
"Sve se više sudaramo sa nedostatkom proizvodne radne snage na tržištu rada. Dakle, određene subvencije da i ubuduće, ali striktno usmerene na visokotehnološke proizvode i sa uslovljavanjem stranih investitora da moraju održavati proizvodnju najmanje 10 ili više godina ili da ih vrate", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
53
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Komentari 22
Plaćač poreza
Pele
Dr Miggyy
Mitros Fleischwaren DOO u Sremskoj Mitrovici, firma koja je dobila finansijsku pomoć Vlade Srbije u iznosu od 5,8 miliona evra u vidu subvencija za zapošljavanje, odlučila je da prekine sa radom, a zaposlene ostavi na cedilu. Firma je puštena u rad 2016. godine, a plaćena je samo mizernih 800.000 evra, lopovska posla. Na svečanom otvaranju fabrike sa zadovoljstvom je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sada kada su nemci utopili pare dobijene od naše zemlje napuštaju je, a predsednik mudro ćuti, kao da se ne tiče njega, a zaslužan je. Imovina Matrosa treba konfiskovati i pustiti u rad našim snagama. Zašto su je prodali kada je to bila jaka firma pre poklanjanja nemcima. Matros nije jedina firma koja je propala, ima ih bar desetak u Srbiji, a vlasti ne preduzimaju ništa da se spase te uništene fabrike. Na svečanom zatvaranju Matrosa neizostavno treba da prisustvuju ΛV i Brnabić.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar