Slučaj Mitrosa: Treba li država i dalje da subvencioniše strane kompanije koje onda odu iz Srbije?
Austrijska kompanija Gierlinger holding objavila je da zatvara proizvodnju u fabrici Mitros u Sremskoj Mitrovici.
Kako piše Danas, time je nastavljen niz stranih investitora koji su u poslednjih nekoliko godina stavili ključ u bravu i otišli iz Srbije.
Sagovornici Danasa napominju da se pokazuje štetnost ekonomske politike vlade koja se zasniva na privlačenju stranih investicija.
Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić podseća da su ona i njen sindikat od početka ukazivali na pogrešnost ekonomske politike ove Vlade.
"Možda se moglo i razumeti privlačenje investicija bez selekcije u početku, ali i kasnije se nastavilo davanje subvencija, razni benefiti, poklanjanje zemljišta svakome. Došli su investitori koji neće da ulažu ovde profit, da razvijaju posao, nego oni koji su tu samo dok traju subvencije, a čim prestanu idu dalje, u druge zemlje gde dobijaju bolje uslove. Taj trend će se nastaviti. Mnogi strani investitori će krenuti putem Mitrosa, Geoksa i drugih. Prosto više nemaju ekonomski interes koji su imali kada su dolazili", ocenjuje Savić dodajući da je to posledica loše ekonomske politike koja se bazirala na stranim investicijama i apsolutno zanemarila domaće privrednike.
Profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura Božo Drašković posebno ukazuje na besmisao subvencija za privlačenje stranih investicija u sektore gde nema novih tehnologija i inovacija.
"Tipični primeri su Mitros i Geoks. To su grane koje zahtevaju jeftinu radnu snagu i subvencije i relativno niske cene energije da bi maksimizirali profit. A kada se izvuče maksimalan profit firma se vraća državi i ide se dalje. Kod nas je problem ad hok vođenja ekonomske politike, pa tako investitor baci oko na neko preduzeće, o tome se dogovara preko ambasade ili nekog drugog posrednika. Sa subvencijama je pitanje i narušavanje konkurencije. Mi imamo domaće proizvođače u mesnoj industriji i ako strana firma dobije subvencije, a domaća ne dobije, ona je u podređenom položaju", smatra Drašković dodajući da je jedino opravdano privlačenje i subvencionisanje investicija koje donose nove tehnologije i razvoj.
Član Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje da se menjaju uslovi poslovanja i kod nas i u svetu.
"Mitros je mesna industrija i moguće je da su računali na jeftinije sirovine. Cena rada je i dalje manja nego u Zapadnoj Evropi, a treba videti da li oni nameravaju da presele proizvodnju u neku drugu zemlju ili se vraćaju u Nemačku. Treba na to gledati u svetlu opštih kretanja. Ako je neka privreda ili industrijska grana u recesiji, onda to otežava dalji napredak. Ako je nemačka privreda u problemima, onda će se ti problemi preliti i na ćerke firme i kod nas", zaključuje Atanacković.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas kaže da se u slučaju "Mitrosa" radi o sasvim specifičnom primeru.
"Došlo je do pojave i širenja svinjske kuge, a inače je Srbija bila delom oslonjena na uvoz prasadi za zadovoljenje svojih potreba usled smanjenja primarne proizvodnje. To je u ovoj situaciji dovelo do drastičnog skoka cena sirovine što je dalje poslovanje fabrike učinilo neprofitabilnim sa neizvesnim izgledima za oporavak", objašnjava on.
Sagovornik lista Danas ističe da država, pre svega, treba da izađe sa procenom.
"Treba da se napravi procena da li su uložena sredstva vraćena i u kom stepenu, odnosno da li je investitor ispunio sve uslove iz potpisanog ugovora", smatra Filipović.
On smatra da Srbija u određenoj meri treba da nastavi politiku davanja subvencija stranim investitoriama.
"Ali sa jasno uspostavljenim zahtevima u pogledu tehnološkog nivoa proizvodnje koja nam dolazi - visoke tehnologije, inovativni proizvodi bogati primenjenim znanjem, a ne jeftini i nisko akumulativna roba tipa čarape, veš... kao i u pogledu lokacije investicija, kako bi se više uticalo na regionalni raspored i nivo razvijenosti zemlje", navodi isti sagovornik.
On ukazuje da su u pojedinim primerima davane izuzetno visoke subvencije, a da nisu obrazloženi motivi ili pobude za tako nečim.
Pročitaj još
Filipović dodaje da ne postoji detaljna analiza isplativosti svih vrsta subvencija koje država daje za poslednjih 10 godina, iako, kako naglašava, to struka traži.
"Ne zna se da li smo više dali ili dobili u direktnom ekvivalentu (kroz novac i zapošljavanje). Ono što je jasno jeste da je kroz strane direktne investicije (SDI) poboljšana pokrivenost uvoza izvozom (preko 70-80 odsto) što je bilo do pre nekoliko godina nezamislivo. Takođe, priliv po osnovu SDI ima pozitivan uticaj na stabilnost kursa, a to opet sa svoje strane utiče na stabilnost cena i održavanje ukupne makroekonosmke stabilnosti", pojašnjava Filipović.
Na žalost, kako dodaje, motivi za podsticanje zapošljavanja sve manje su argumenti za subvencije.
"Sve se više sudaramo sa nedostatkom proizvodne radne snage na tržištu rada. Dakle, određene subvencije da i ubuduće, ali striktno usmerene na visokotehnološke proizvode i sa uslovljavanjem stranih investitora da moraju održavati proizvodnju najmanje 10 ili više godina ili da ih vrate", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
8
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
7
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
17
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Komentari 22
Plaćač poreza
Pele
Dr Miggyy
Mitros Fleischwaren DOO u Sremskoj Mitrovici, firma koja je dobila finansijsku pomoć Vlade Srbije u iznosu od 5,8 miliona evra u vidu subvencija za zapošljavanje, odlučila je da prekine sa radom, a zaposlene ostavi na cedilu. Firma je puštena u rad 2016. godine, a plaćena je samo mizernih 800.000 evra, lopovska posla. Na svečanom otvaranju fabrike sa zadovoljstvom je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sada kada su nemci utopili pare dobijene od naše zemlje napuštaju je, a predsednik mudro ćuti, kao da se ne tiče njega, a zaslužan je. Imovina Matrosa treba konfiskovati i pustiti u rad našim snagama. Zašto su je prodali kada je to bila jaka firma pre poklanjanja nemcima. Matros nije jedina firma koja je propala, ima ih bar desetak u Srbiji, a vlasti ne preduzimaju ništa da se spase te uništene fabrike. Na svečanom zatvaranju Matrosa neizostavno treba da prisustvuju ΛV i Brnabić.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar