Državni bankomat ponovo radi: Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta
Helikopterski novac je termin koji je svojevremno skovao čuveni ekonomista Milton Fridman kao meru štampanja novca i nediskriminatornog sipanja u bankarski sektor da bi se sprečila kriza likvidnosti.
Foto: 021.rs
Od pandemije 2020. godine, države su počele da sipaju novac iz budžeta građanima i privredi kako bi pregurali zatvaranja zbog širenja virusa.
Većina zemalja koje su to radile već krajem 2020. godine napustile su deljenje novca šakom i kapom kao instrument ekonomske politike, ali ne i Srbija, piše Danas.
U novembru će penzioneri dobiti po 20.000 dinara, a krajem godine i korisnici socijalne pomoći po 10.000 dinara. Pre toga su po 10.000 dinara dobili mladi do 16 godina.
Ako se vratimo unazad, videćemo da su razne grupe stanovništva u čak 15 navrata za četiri godine dobijala neki novac iz budžeta.
Računica pokazuje da je na taj način država iz budžeta podelila više od 2,2 milijarde evra ili 3,7 odsto BDP-a iz 2022. godine.
Od samog početka, u stručnoj javnosti javio se skepticizam prema ovim merama. Prvo, njihov ekonomski efekat je upitan, a drugo, deluje da je deljenje novca često bilo u službi predizborne kampanje.
Prvo i najveće od tih davanja bilo je čuvenih 100 evra za svakog punoletnog građanina za šta je iz budžeta isplaćeno oko 610 miliona evra.
Ova antikrizna mera u vreme korone najavljena je tokom aprila 2020. godine, a sa isplatom je započeto 25. maja. Parlamentarni izbori održani su 21. juna, taman dve, tri nedelje nakon okončanja isplate "Vučićevih 100 evra".
Od tih prvih 100 evra ekonomisti upozoravaju da neselektivna davanja puno koštaju, a ne daju takav efekat kao kada bi novac bio isplaćen ciljano onima kojima je potreban. Drugim rečima, sa manje bi se moglo uraditi više. Posebno zato što je sve vreme budžet u deficitu, odnosno ovaj novac je deljen iz zaduživanja na koja se plaća kamata.
Analiza Fiskalnog saveta je pokazala da je tih 100 evra po punoletnom stanovniku, odnosno 610 miliona evra doprinelo ubrzanju rasta BDP-a 2020. godine sa 0,2 procentna poena, ali i povećanju javnog duga od 1,3 procentna poena BDP-a, a da se tek 10 odsto potrošnje ovog novca vratilo u budžet kroz poreze.
Njihova ocena efekta davanja po 60 evra svim punoletnim građanima plus 50 evra penzionerima u 2021. je da je to doprinelo rastu BDP-a sa 0,15 procentnih poena, dok je javni dug povećalo za 0,9 procentnih poena BDP-a.
Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da je u početku država želela da merama anulira efekte pandemije i rasta cena hrane i da podstakne potrošnju. Međutim, on ocenjuje da je efekat na rast BDP prilično slab.
"Povećanje državne potrošnje na malu otvorenu privredu ima mali efekat. Mnogo veći je efekat na uvoz nego na potrošnju domaće robe. Drugim rečima nama ostaje javni dug, a podsticaji idu nemačkim i italijanskim firmama", napominje Gajić za Danas.
On ističe da se država okrenula tim neselektivnim davanjima jer ima slabu administraciju, ali i zbog političkih motiva.
"Mi imamo podizanje političke popularnosti davanjima iz budžeta pred svake izbore. To je i jedan od razloga zašto se nije išlo na ciljane mere pomoći onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Prosto radi se o kupovini političke podrške među raznim grupama stanovništva", navodi Gajić, dodajući da je više od dve milijarde evra u nekoliko talasa doprinelo rastu potrošnje koja je opet potpirivala inflaciju i jedan je od faktora zašto je kod nas viša inflacija nego u evrozoni.
Pročitaj još
I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, smatra da je "svima jasno da se radi o predizbornoj kupovini glasova".
"Budžet služi kao bankomat. Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta. A sada je budžetska rezerva najbolji bankomat. U budžetu su opredeljena namenski sredstva i moraju da se opravdaju. Sredstva u budžetskoj rezervi ne podležu toj proceduri", primećuje Dugalić.
On se osvrnuo i na pozitivnu ocenu MMF-a sprovođenja stend-baj aranžmana.
"Nekada su pregovori s njima bili mučni. Sada im je važno samo da im se vrate pare. Na primer, pre 20 godina su insistirali da se privatizuje Dunav osiguranje, a sada se to ni ne pominje", napominje Dugalić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
EU od danas uvodi taksu od tri evra na pakete sa Temu-a, Aliexpress-a i Shein-a
01.07.2026.•
5
Evropska unija od srede, 1. jula uvodi carinsku taksu od tri evra po artiklu u paketima koji stižu iz zemalja van EU, što će dodatno poskupeti kupovinu preko onlajn platformi kao što su Temu, Aliexpress i Shein.
Ilon Mask povratio status bilionera
01.07.2026.•
0
Neto bogatstvo izvršnog direktora kompanija SpaceX i Tesla Ilona Maska ponovo je premašilo bilion dolara, nakon rasta vrednosti akcija njegovih kompanija koji je njegovu imovinu uvećao za više od 60 milijardi dolara.
Koliko i kome duguje Srbija: Izveštaj Vlade u Skupštini, Novi Sad i Vojvodina na drugom i trećem mestu
30.06.2026.•
9
Javni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio je 39,3 milijarde evra, ili 44,4 odsto BDP-a.
Arsić: Nove ekonomske mere su politički ciljane, povećaće deficit države i javni dug
30.06.2026.•
1
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je da će novi paket ekonomskih mera, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uticati na budžetsku poziciju države.
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. godinu
30.06.2026.•
2
Poreska uprava Srbije utvrdila je rešenje za oporezivanje frilensera u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.
Jorgić: Ukoliko se ne produži licenca za NIS, sankcije su moguće već 2. jula
30.06.2026.•
7
Produženje licence Naftnoj industriji Srbije je i dalje neizvesno, a ukoliko do njega ne dođe, već od 2. jula bi NIS mogao biti pod sankcijama.
Stanje srpskog izvoza: Ništa bez komšija
30.06.2026.•
5
Oktobra prošle godine uvoz Srbije je u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećan za 2,8 odsto, izvoz za 4,85.
AI sistemi izneverili: Ford ponovo angažovao stotine iskusnih inženjera
30.06.2026.•
1
Američki proizvođač automobila Ford saopštio je da je ponovo angažovao više od 300 iskusnih inženjera i kontrolora kvaliteta nakon što AI sistemi nisu ispunili očekivanja u procesu kontrole proizvodnje, piše BBC.
Stelantis obustavio proizvodnju fijata 500 u Torinu zbog nestašice delova
30.06.2026.•
1
Automobilska kompanija Stelantis saopštila je da produžava letnju obustavu proizvodnje u fabrici Mirafiori u Torinu, u kojoj se pravi model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju delovima.
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
9
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
6
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
17
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Komentari 12
Gari
Маркони
Najjače od svega
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar