Kolike su šanse da Srbija uvede POS terminale na celo tržište? Grčka je to od 2024. uvela
U eri digitalizacije iz godine u godinu sve više je onih koji plaćaju platnim karticama. Istovremeno, da bi uveli POS terminale, trgovce to košta pa se mnogi još nisu odlučili na taj korak.
Foto: Pixabay
Iako po zakonu ne postoji obaveza omogućavanja prihvatanja plaćanja platnim karticama na svim mestima, takav vid plaćanja uveden je već i na šest pijaca u Srbiji, ali i na pojedinim kioscima, piše Euronews Srbija.
Grčka je, međutim, otišla korak dalje pa je uvela obavezu proširivanja POS terminala na celo tržište.
To znači da će u svim sektorima maloprodajnih i potrošačkih usluga, od 1. januara 2024. godine, postojati obaveza da se prihvataju i kartična plaćanja (debitna i kreditna) i usluge direktnog plaćanja prenosom novca između bankovnih računa.
Postavlja se pitanje da li bi Srbija mogla da očekuje sličnu odluku u bliskoj budućnosti, odnosno da plaćanje karticama postane obavezno u svim delatnostima privrede.
Šta kažu u NBS?
U Narodnoj banci Srbije navode da su protiv administrativnog uvođenja obaveze za trgovce da prihvataju kartična plaćanja putem POS terminala ili sličnih uređaja.
"Propisima čija je primena u nadležnosti Narodne banke Srbije nije predviđeno obavezno omogućavanje prihvatanja plaćanja platnim karticama - ni Zakonom o platnim uslugama, niti Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, prevashodno iz razloga što su platne kartice instrumenti plaćanja za koje trgovci imaju troškove koje plaćaju bankama, odnosno kartičnim sistemima (npr. troškove po svakoj izvršenoj transakciji – trgovačka naknada, kao i troškove kupovine ili iznajmljivanja POS terminala)", kažu u NBS za Euronews Srbija.
Objašnjavaju da se zbog tih troškova u većini uređenih ekonomija takva obaveza nikada ne nameće već trgovac ima pravo da bira koji će platni instrument da koristi.
Smatraju da bi bilo kakvo nametanje obaveze prijema platnih kartica imalo povoljne efekte samo na zaradu kartičnih sistema na račun trgovaca i to pre svega inostranih kartičnih sistema – čije su naknade koje naplaćuju prema bankama i trgovcima daleko najviše.
"Kao ishod trgovac prenese trošak skupih kartičnih plaćanja na cenu robe i usluga i na kraju sve plate potrošač i društvo. Zbog toga, odgovorna centralna banka utiče na povećanje prijema kartičnih plaćanja kod trgovaca kroz uticaj na snižavanje troškova kartičnih plaćanja, u meri u kojoj je to moguće i u skladu sa mogućnostima koje joj stoje na raspolaganju, kao i uvođenjem platnih instrumenata koji u odnosu na platne kartice imaju značajno niže troškove za trgovce (instant plaćanja) i ne zahtevaju skupe uređaje kakvi su POS terminali", navode u NBS.
Dodaju da na primer postoji mogućnost da trgovci integrišu ova plaćanja u svoje fiskalne kase u kom slučaju ne postoji potreba za dodatnim uređajem kakav je POS terminal.
O uvođenju POS terminala odlučuju trgovci
Da li će trgovac prihvatati platne kartice i omogućiti svojim kupcima tu mogućnost je poslovna odluka trgovca.
Da bi omogućio plaćanje platnim karticama na prodajnom mestu neophodno je da trgovac uspostavi poslovni odnos sa bankom prihvatiocem koja će mu pružiti uslugu prihvatanja platnih kartica (postaviti POS uređaj ili instalirati SoftPOS aplikaciju), objašnjavaju u NBS.
Na tržištu Srbije postoji 11 banaka koje pružaju tu uslugu trgovcima i nude različite modele saradnje tako da trgovci mogu da se odluče koji je model u skladu sa njegovim potrebama.
"Trgovac koji prihvata platne kartice, u skladu sa propisima usaglašenim sa pravilima koja važe i u Evropskoj uniji, ima pravo izbora brenda (DinaCard, Visa, Mastercard i dr.) ili vrste platne kartice (npr. debitne, kreditne ili poslovne) koje će prihvatati na svom prodajnom mestu", navode u NBS.
Ako trgovac odluči da ne prihvati sve platne instrumente zasnovane na platnim karticama koje podrazumevaju plaćanja karticom, telefonom, satom, ako želi da prihvata samo debitne kartice određenog kartičnog brenda, ali ne i kreditne kartice tog brenda jer su mu preskupe, ili ne želi uopšte da prihvata sve kartice određenog kartičnog brenda, trgovac je dužan da o tome jasno i nedvosmisleno obavesti potrošača.
Obaveštenje treba da bude na ulazu u prodajni objekat, kao i na samom naplatnom mestu – kasi.
Zakonom snižene međubankarske naknade
Povećanje broja trgovaca koji će imati poslovni interes da prihvataju platne kartice jeste jedan od ciljeva Narodne banke Srbije.
U NBS tako navode da je Centralna banka sprovela brojne aktivnosti i nastavlja dalje da sprovodi mere i aktivnosti sa tim ciljem.
Podsećaju da je na inicijativu NBS u junu 2018. donet Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica kojim su međubankarske naknade snižene, što je za posledicu imalo sniženje trgovačke naknade za trgovce i povećanje broja prihvatnih mesta na fizičkim i internet prodajnim mestima.
Navode da je pre donošenja Zakona prosečna naplaćena trgovačka naknada u trećem kvartalu 2018. godine iznosila 2,11 odsto, dok na kraju trećeg kvartala 2023. godine iznosi 1,03 odsto, čime su značajno sniženi troškovi trgovcima i stvoreni preduslovi da i oni trgovci koji nisu omogućili prihvatanje platnih kartica to urade.
U NBS navode da se kao posledica smanjenja troškova povećalo interesovanje za uvođenje POS terminala, pa je tako pre primene Zakona bilo instalirano 79.486 POS terminala na prodajnim mestima trgovaca, dok na kraju trećeg tromesečja tekuće godine broj instaliranih POS terminala iznosi 132.799.
"Međutim, Narodna banka Srbije, kao i druge centralne banke, ne može da utiče do kraja na troškove platnih kartica, pre svega zbog tzv. troška kartičnog sistema koji određuju kartični sistemi, plate ga banke koje ga uračunaju u naknade trgovaca a trgovci u cenu roba i usluga", dodaju u NBS.
Šta je isplativije malim trgovcima?
NBS ponudila je tržištu dva jeftinija platna instrumenta kao konkurenciju skupim inostranim brendovima.
Za nacionalni kartični brend DinaCard definisani su najniži troškovi kartičnog sistema, višestruko niži u odnosu na troškove internacionalnih kartičnih sistema, kako bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, a sa ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije za trgovce u zemlji, i to naročito male trgovce.
Narodna banka Srbije je uvela i platni sistem za instant plaćanja, infrastrukturu koja omogućava prenos novčanih sredstava u svega nekoliko sekundi u režimu rada 24/7/365, uz niske troškove za banke koje učestvuju u ovom sistemu.
Pročitaj još
Za njihovo prihvatanje nisu neophodni POS terminali, odnosno skupi uređaji čije korišćenje na prodajnim mestima sa manjim prometom i niskom prosečnom transakcijom nije isplativo, dok je sa druge strane instant plaćanje moguće prihvatati na različitim uređajima.
Jedan od kanala je i trgovačka mobilna aplikacija koja se instalira na mobilni telefon ili tablet i praktično nema dodatnih troškova za skupe uređaj.
"Na taj način i najmanji trgovci imaju mogućnost da na svojim prodajnim mestima omoguće svojim kupcima bezgotovinska plaćanja", kažu u NBS.
Na taj način, kako dodaju, bez ulaganja u skupe uređaje, sa niskim troškovima procesiranja transakcija, a samim tim i nižom trgovačkom naknadom sada i najmanji trgovci poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Slučaj NIS: Ima li političke volje za rešenje?
08.06.2026.•
0
OFAC, kancelarija američke vlade za kontrolu imovine u inostranstvu, ponovo je produžila rok za dogovor Gaspromnjefta i MOL-a oko kupoprodaje Naftne industrije Srbije.
Novi EES sistem mogao bi da smanji broj turista u Evropi
08.06.2026.•
0
Produžena kašnjenja na granicama povezana sa uvođenjem novog evropskog sistema EES mogla bi da ugroze do 41 milion posetilaca i 45,4 milijarde dolara potrošnje posetilaca sa četiri najvažnija evropska tržišta.
Od 1. jula na snazi nova pravila zaštite tržišta čelika EU
08.06.2026.•
0
Savet EU usvojio je uredbu kojom se uspostavlja novi okvir za zaštitu tržišta čelika Unije od negativnih uticaja globalnih prekomernih kapaciteta u sektoru.
Ministar upozorio poljoprivrednike na pokušaj prevare
08.06.2026.•
1
Ministar poljoprivrede upozorio je poljoprivrednike da ne nasedaju na prevaru pojedinaca koji ih telefonski kontaktiraju i nude navodno ubrzavanje isplate podsticaja za kvalitetna priplodna grla, tražeći da im se plati.
Kina nudi male modularne reaktore u Srbiji: Prodavanje magle ili potencijalno rešenje?
08.06.2026.•
10
Priča o mogućoj izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji sve je intenzivnija, što se može videti i kroz pripreme u vidu tehničkih, pravnih i kadrovskih kapaciteta.
Radnici u Srbiji rade više nego u EU, a slabo su plaćeni - zašto?
08.06.2026.•
26
Zaposleni u Srbiji rade više od skoro svih svojih balkanskih i evropskih komšija, a zarađuju najmanje, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Ministarstvo kulture izdvojilo 10 miliona dinara za radove na Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu
07.06.2026.•
4
Ministarstvo kulture izdvaja deset miliona dinara za sufinansiranje radova na Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
Vlada građanima oduzela akcije EPS-a
07.06.2026.•
27
Bez ikakvog objašnjenja vlast je od četiri miliona građana oduzela privatnu svojinu i to bez ikakve naknade, osnova i argumenta.
Zvezda i Partizan potrošili više od 180 miliona evra za pet godina
07.06.2026.•
1
Više od 180 miliona evra - toliko su, prema istraživanju nedeljnika Radar, košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan potrošili u poslednjih pet godina.
Vučić najavljuje finale Lige Evrope u Beogradu 2028, UEFA još bez odluke
07.06.2026.•
28
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će Beograd 2028. biti domaćin Lige Evrope, UEFA podseća da odluka još nije doneta.
Počinje berba maline: Pojedini proizvođači izašli sa početnom cenom od 550 dinara
07.06.2026.•
8
Za nešto više od nedelju dana počinje berba maline. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta, a ukupan rod procenjuju na oko 23.000 tona.
Šta stoji iza odluke OFAC-a da skrati rok za NIS: Da li je strpljenje pri kraju?
07.06.2026.•
11
Čini se kao da je i domaća i regionalna javnost već bila uverena da će američki OFAC produžiti rok za okončanje prodaje NIS-a za 30 dana.
Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
06.06.2026.•
4
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Produžena odluka o smanjenju akciza na gorivo
06.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte do 14. juna.
Objavljene nove cene goriva
05.06.2026.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3: Investicija vredna 2,63 milijarde evra, rok prijave 25. jun
04.06.2026.•
38
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, objavila je eKapija.
EU odložila primenu novih bankarskih pravila do kraja 2029. godine
04.06.2026.•
0
Evropska komisija saopštila je da će za tri godine odložiti primenu novih međunarodnih pravila za obračun tržišnog rizika banaka, kako evropski zajmodavci ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente iz SAD
Manjak u državnoj kasi 99,6 milijardi dinara za četiri meseca, ministarstvo kaže: Bolje od plana
04.06.2026.•
3
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 99,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 86,5 milijardi dinara.
Raste broj milionera u svetu: U Evropi, Luksemburg prednjači
04.06.2026.•
4
Novi izveštaj "World Wealth Report" kompanije "Capgemini" pokazuje da je najveći skok u broju milionera u Evropi u Luksemburgu.
Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom
04.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Paori na udaru klimatskih promena
03.06.2026.•
6
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Komentari 20
Nn
Nemanja
Viktorija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar