Srpski seljak je sam: Šta nam govore niske cene ratarskih useva
Nema sreće za poljoprivrednike u Srbiji.
Foto: 021.rs
Prošla godina je bila sasvim solidna kada je reč o prinosu osnovnih ratarskih useva, ali cene na svetskom tržištu su već duže vreme izuzetno niske.
Paori gotovo da i nemaju veće materijalne koristi od bogatog roda. Potražnja svetskih kupaca za pojedinim usevima je drastično smanjena, pa je, primera radi, veoma teško prodati pšenicu ili suncokret, mada je cena oba useva među nižim u poslednjih 15 godina.
Kuda sa pšenicom
Situacija sa pšenicom je kritična. Seljaci je rado seju s obzirom na to da ima nezamenjivu ulogu u plodoredu, ali veće dobiti od obimnog uzgoja ove kulture u Srbiji nema. Dodatna nevolja je sklonost srpskog seljaka da se u što većoj meri osloni upravo na glavnu hlebnu sirovinu čim se na svetskoj berzi cena uočljivije uveća. No, kako se cene menjaju, dođe i do pada kada prodavac ima male vajde od posla.
Trenutno srpski poljoprivrednik ne zna šta da radi se ogromnim količinama osnovnog useva. Tim pre što se nadovezalo više godina dobre žetve, a umanjene potražnje svetskih potrošača.
Jesen 2022. ostaće za pamćenje ovdašnjem paoru. Cena tone žita na svetskom tržištu je dostizala i 330 evra, na domaćem se prodavalo i po 42 i 43 dinara za kilogram. U Srbiji, tradicionalnom izvozniku, u to vreme je bilo oko 1,4 miliona tona pšenice za eksport.
Ali, vođeni ubičajenom logikom da je u sred zime ili na proleće cena primetno viša nego prethodne jeseni, paori su se ređe odlučivali na prodaju. Nisu trgovci jedini koji obožavaju ekstra zaradu, i seljaci vole lovu...
Pogrešna kalkulacija
Paori su kalkulisali veliku dobit, pa su u jesenjoj setvi 2022. ovim usevom posejali čak 720.000 hektara, 40 odsto više nego što je uobičajeno. Dodatni razlog je što se u Srbiji koristi seme "sa tavana" i redukuje upotreba đubriva kako bi uzgoj bio jeftiniji. To je u slučaju pšenice jednostavno, ali smanjuje prinos i, još izraženije, vodi padu kvaliteta roda.
Država je takođe odigrala rđavo. Kada je počeo rat u Ukrajini, loše procenjujući situaciju sa prehrambenim rezervama, zabranila je izvoz, mada višak pšenice ni u jednom trenutku nije pao ispod 1,2 miliona tona.
Naravno da nedaća nikada ne dolazi sama. Pad tova svinja doveo je i do smanjene upotrebe pšenice za ishranu stoke, što je, inače, praksa u krajevima južno od Save i Dunava. Tako smo juli prošle godine dočekali sa 1,2 miliona neprodatih zaliha i još je rodilo 3,45 miliona tona. Kako naše godišnje potrebe nisu veće od 1,55 miliona tona, na lageru je, kada se izdvoji roba za domaće potrebe, ležalo 3,1 milion tona viška, odnosno za izvoz.
Prividno bolje
Problem je što je na svetskim berzama došlo do pada cene na otprilike 210 evra, a te cene su i danas. U tri poslednja lanjska meseca jedva da se izvezlo 600.000 tona, pa je u Srbiji još oko 2,3 miliona tona viška. S obzirom na cenu, izvoz je na granici isplativosti.
Seljaci su reagovali smanjujući jesenas setvu za 18 odsto, na cirka 590.000 hektara, što je još uvek primetno iznad uobičajenih površina. Ceni se da bi u julu, sa novim rodom, višak za izvoz mogao dostići i 3,3 miliona tona, a velikih problema biće sa skladištenjem. Jednostavno, cela organizacija uzgoja pšenice u nas počiva na izvozu odakle su godinama pristizali i profit i devize.
Sa kukuruzom je situacija samo na prvi pogled bolja. Posle kraćeg zastoja, u drugoj polovini prošle godine su sa svetskih berzi počele da pristižu veće porudžbine, pa smo u tri meseca prodali gotovo 750.000 tona. No, lanjskih 6,8 miliona tona roda omogućava inoplasman oko 2,8 miliona tona.
Već ima porudžbina i za veće količine od izvezenih. Problem je u ceni. Teško je na svetskim berzama dobtiti više od 165 evra, pa se i cena srpskom seljaku kreće između 17 i 18,5 dinara po kilogramu. A samo dve sezone ranije dostizala je i 290 evra, odnosno 32 dinara.
Pročitaj još
Seljačka dilema
Srpskom seljaku je zaista teško da odluči šta da radi. Dilema je prodati robu bez zarade, tek da se obezbedi novac za setvu novog roda, ili gomilati zalihe i čekati bolju cenu, bez bilo kakvih garancija da će se i kada ona dogoditi.
Šta bi mogla biti pouka dugog i neizvesnog iščekivanja viših cena? Rizično je osloniti se na izvoz osnovnih ratarskih useva. Na njih se oslanjaju samo veliki farmeri koji obrađuju i po 20.000-30.000 hektara zemlje. Obimom uzgoja postižu toliko nisku jediničnu proizvodnu cenu da i u ovako teškim godinama imaju (solidnu) zaradu, a kada cena skoči zarađuju ekstremno!
Najgora pozicija
Sitan seljak, slučaj je to i EU, gde je limit vlasništva nad zemljom ograničen na najviše 300 hektara (u Danskoj), mnogo više se oslanja na, prvenstveno niže, faze prerade, a sa krupnijim prerađivačem i trgovcem skupa izalazi na tržište i, po unapred definisanoj šemi, dele profit.
Srpski seljak je sitan, sveden samo na zemljodelanje i sam. Najgora pozicija, pogotovo kada su cene na berzama niske.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država se zadužila za još skoro 16 milijardi dinara i tu ne staje
04.02.2026.•
8
Uprava za javni dug u utorak je okončala drugu aukciju petogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, koje dospevaju 30. jula 2030. godine.
Ministarka Đedović: U toku pregovori MOL-a i ADNOC-a o preuzimanju NIS-a, i Srbija uključena u razgovore
04.02.2026.•
7
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović da su u toku pregovori između mađarskog MOL-a i državne naftne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC sa Gaspromnjeftom o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Kad januar ogoli sistem
04.02.2026.•
5
Srbija se dugo hvalisala da je proizvođač sa znatnim viškovima električne energije.
Cene polovnih automobila ostaju visoke i ove godine
04.02.2026.•
1
Prema prognozama stručnjaka, u ovoj godini cene polovnih automobila neće biti niže, što je posledica ne samo promenljivih zakona već i globalnih događaja.
Ilon Mask postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara
04.02.2026.•
4
Američki preduzetnik Ilon Mask je postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara nakon što je njegova firma SpaceX kupila njegovu kompaniju za veštačku inteligenciju xAI.
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
9
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
2
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
27
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
5
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
9
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Komentari 12
Pićuka
Ssy
Trole
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar