Kako autoput leči?
Mada je prošlo dva i po meseca od izbora, operativno formiranje nove vlade još nije ni započelo.
Foto: 021.rs
Pre neki dan predsednik Vučić je najavio da će početkom marta početi intenzivniji rad na ovom planu, a potom su ga druge obaveze okupirale. Važno pitanje koje je u fokusu i opozicije, ovoga puta se u javnosti i ne spominje.
Sto odsto poslušni
Tokom nepunih 12 godina vladavine naprednjaka, izvršna vlast se oslanjala na mali broj proverenih Vučićevih operativaca, od kojih je aktuelni ministar za finansije Siniša Mali predsednikova desna ruka. Tu su još Ana Brnabić, maksimalno odana premijerka, nekadašnji demokrata Goran Vesić, aktuelni ministar odbrane Miloš Vučević, Aleksandar Vulin, dosadašnji ambasador u SAD Đurić i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
Uloga Vesića je da realizuje problematične i sporne odluke, poput poklanjanja prava na prenamenu zemljišta tajkunima koji su do povoljne lokacije došli putem, takoreći, besplatne kupovine nekadašnjih društvenih preduzeća. Opravdanje za neobično nisku privatizacionu cenu bila je upravo obaveza da se nastavi rad firme, a zemljište ostane namenjeno isključivo proizvodnoj aktivnosti.
Dve decenije kasnije menja se upravo ključan detalj i tajkuni sada masovno prevode u građevinsko zemljište ono što su, praktično, dobili džabe. Naravno, i prenamena je besplatna.
Pravdati nemoguće
Ni bivši vaterpolista svetske reputacije nema zahvalnu ulogu, pokušava da pravda silne naprednjačke nasrtaje na urbano tkivo prestonice. Sličnu ulogu, kada je reč o Novom Sadu, obavljao je Vučević, dok će Vulin, na koga su zapadnjaci posebno narogušeni, teško dobiti javnu funkciju poput ministarske, ali ostaje Vučićev čovek za posebne zadatke.
Unutar ove grupacije treba tražiti nosioce politike nove vlade. Koju će funkciju dobiti pojedinačno, odrediće se u narednih mesec-dva, ali, čini se, teško da će biti novih ljudi od najvećeg Vučićevog poverenja.
Dosadašnji kabinet se oslonio na silne državne javne radove, strane investicije, na politiku precenjenog dinara i na digitalnu agendu. Precenjen kurs valute znači da su i statistički podaci precenjeni, te preuveličavaju postignuto.
Primera radi, Vučić se ponosi sa BDP-om od blizu 69 milijardi evra u prethodnoj sezoni. Podatak je dobijen tako što dinar nije gubio vrednost za razliku između inflacije u Srbiji i inflacije u Evropskoj uniji, te ono što statistika prvo iskaže u srpskoj valuti, kasnije u evre "prevede" po nerealno visokom kursu dinara. Dobijeni rezultat u evrima je znatno viši nego što bi bio da se domaćom valutom postupa kako finansijska pravila nalažu.
Na pobedničkom talasu
Godine 2011. BDP je bio oko 32,5 milijarde evra, godišnji rast srpskog BDP se pod naprednjacima kretao u proseku 2,4 odsto, što znači do je do kraja 2023. dostigao uvećanje od 37,2 odsto spram onog iz 2011. Proizilazi da je vrednost BDP-a krajem 2023. godine u Srbiji 44,8 milijardi evra, sve iznad je statističko ulepšavanje. Slično je i sa drugim ekonomskim pokazateljima.
No, na talasima još jedne izborne pobede teško da će nova-stara vlast menjati ekonomsku politiku. Ipak, čini se da postoje mogućnosti da koriguju pojedine bitne detalje. Mada su strana ulaganja veoma visoka, 4,5 milijardi ili ti 6,5 odsto BDP-a, država ne posustaje da ulaže u autoputeve, stadione, škole, medicinske ustanove…
Za tekuću godinu planirana je potrošnja 5,5 milijardi evra, gro u saobraćajnice, ali i stadione. Utisak je da je mnogo drumova već podignuto, pa bi verovatno bilo korisnije, ako već država hoće da ciljno podupire građevinarstvo kao glavni stub rasta BDP-a, novac usmeriti na komunalnu infrastrukturu. Predsednik je pre nekoliko godina najavljivao ovu vrstu ulaganja, ali su učinjeni tek poneki lokalni projekti.
Zagađenje ubija ljude
Statistika pokazuje da je stanje vodovodne i kanalizacione mreže očajno. Čak i u Beogradu više od trećine stanova kuburi najčešće sa obe osnovne komunalne potrebe. Možda je još manje razvijena mreža parnog grejanja, odnosno grejanja na gas. Posebno je vidljivo zimi kada individualna ložišta zagađuju gradove po Srbiji do te mera da su Valjevo, Užice, ali često i Beograd, Subotica ili Novi Pazar, među najzagađenijima u Evropi.
Štaviše, po prisustvu sitnih čestica u vazduhu, srpske varoši su na nivou indijskih megapolisa. Cena je poražavajuća, godišnje u Srbiji više hiljada ljudi umire kao od posledica prevelikog zagađenja vazduha. Vreme je za akciju masovnog poboljšanja kvaliteta komunalnog stanovanja.
Drugo u šta bi država mogla da ulaže je poboljšanje zdravstvene službe. Naglasak bi mogao da bude na povećanju broja uposlenih lekara i drugih zdravstvenih radnika, te na povećanju dostupnosti pojedinih usluga na koje se sada predugo čeka, pa se bolesnici odlučuju da istu uslugu plate u privatnoj praksi. Takođe, pojedini lekovi i pomagala su van pokrića redovnim državnim osiguranjem i pacijenti ih kupuju. Siromašnima je ovaj izdatak često prevelik, te tako, praktično, mogu samo minimalno da se leče.
Bilo bi dobro podržavati kontinuirano usavršavanje lekara i tehničara, te podsticati opštu zdravstvenu edukaciju i rad na preventivi. Izbeći ili prevenirati bolest je ponajbolja opcija i za pacijente i za zdravstveni sistem.
Pročitaj još
Smanjiti zaduživanje
Prosveta je druga delatnost na koju bi nova vlada mogla da obrati više pažnje. Naravno da ima još mesta u kojima su potrebne nove školske zgrade, međutim mnogo je aktuelnije snabdevanje nastavnom i opremom za brojne dopunske školske aktivnosti. Bio bi red da nastavnici i učitelji imaju pristojne plate, ali i da se njihova motivacija za rad sa decom povećava stalnim usavršavanjem. Ovako su učenici iz Srbije kontinuirano među najslabijima na brojnim upoređivanjima znanja i vladanja veštinama.
Poslednjih godina srpska vlada se podosta zaduživala, samo od pandemije do danas oko 13,8 milijardi evra za četiri godine. Bilo je jednostavno zaduživati se kada se kamata kretala do dva odsto.
Sada je na finansijskim tržištima situacija sasvim suprotna, novac je preskup. Srbija ga plaća između 5,8 i 6,5 odsto, trostruko više nego samo pre godinu i po dana. Stoga na zaduživanje može da se ide samo kada je najpotrebnije, drugi planirani projekti mogu i da sačekaju.
Samo u slučaju opreznog pozajmljivanja, novca će biti za kvalitetne programe. Ako se budemo previše zaduživali, za godinu-dve para neće biti ni za mnoge prioritetne potrebe.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
3
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
43
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
10
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
6
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
Komentari 8
Dragan
Ponovicu kao vise puta do sada: Dinar se vestacki drzi, jer sredstva dolaze od doznaka gradjana koji su poslednjih godina "pobegli" preko i sada salju devize, kao i od kineskih kredita koji kinezi daju bez da pitaju da li mozemo to da vratimo (ili vec postoji dil za zeljezaru i sl. pa zato i daju kredite).
Pravo pitanje je dokle to tako moze i sta se desava u trenutku kada to vise ne bude moglo da funkcionise (recimo nema kredita, jer se stari ne vracaju ili kada ovima koji su otisli roditelji ostare i poumiru pa nemaju kome da salju novac)?
Dragan
Dogodine u Botošu
Jakobsfield
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar