Problemi sa električnim vozilima
Već desetak godina u Evropskoj uniji se insistira na sve bržoj realizaciji "Zelende agende".
Foto: Pixabay
Pod njom se podrazumeva snažno suzbijanje zagađivanja životne sredine, a centralni cilj je smanjenje emitovanja ugljen-dioksida okrivljenog za dramatično povećanje temperature vazduha i uzroćenje sledstvenih klimatskih promena.
Kao stožerna tačka preobražaja zamišljen je prelazak sa fosilnih na električne automobile. Za transformaciju brodova i šlepera na nov pogon mnogo više se očekuje od upotrebe vodonika, a prioritet je, za sada, dat automobilskoj branši s obzirom na to da se u razvoju električnih baterija odmaklo mnogo dalje.
Vreme e-vozila
Ekonomije najvećih i najrazvijenih zemalja umnogome su preoblikovane tako da se prilagode, u nekim segmentima i podrede, ostvarivanju novog cilja. Krenulo je prilično dobro, umnogome i zahvaljujući snažnoj državnoj podršci širom sveta kako proizvođačima "četvorotočkaša", tako i kupcima električnih vozila.
Prednjače najbogatije zemlje, unutar njih (naj)bogatiji sloj stanovništva koji prvi akumulira ušteđevinu dovoljnu da kupi ne baš jeftinu novotariju.
Stoga već deceniju i duže slušamo o naglom porastu broja e-vozila na evropskim putevima, posebno u Norveškoj koja planira da već 2025. godine zabrani prodaju vozila na dizel, benzin i gas. Desetak godina kasnije zabranila bi se i sama upotreba klasičnih automobila.
Udeo električnih u ukupnoj prodaji automobila širom Starog kontinenta je iz godine u godinu snažno rastao i lane je iznosio 13,9, uz još 24 odsto prodatih hibridnih automobila. Sa 39 odsto učešća na tržištu benzinci se nekako održavaju, dok su dizelaši lane pali na samo 14,4 odsto udela i prvi su viđeni za muzej.
Vapaji najvećih proizvođača
Međutim, na samom kraju prošle godine primećeno je bitno usporavanje transformacije. Neočekivan trend je nastavljen i početkom tekuće sezone, da bi mart mesec doneo upozoravajuće rezultate. Prodaja svih vozila u EU je smanjena za 5,2 odsto, dok je pad u kategoriji električnih automobila 11,3 odsto u odnosu na 12 meseci ranije. Hrabri novo povećanje plasmana "hibrida", čiji je udeo u ukupnoj prodaji skočio na čak 29,3 odsto.
Statistčki podaci jasno ukazuju ne samo da više nije realno očekivati ranije procenjivani rast prodaje od 18 odsto, nego da će u 2024. biti veoma teško izbeći vidljiv pad prodaje e-vozila. Još je veće iznenađenje da slični vapaji dolaze i od najvećih svetskih proizvođača e-automobila, "Tesle" i kineskog "BYD".
Teško bez subvencija
Tako je tokom marta u Uniji prodato tek 134.397 e-automobila, a posebno je zabrinjavajući pad prodaje u Nemačkoj. Tamo je već lane u decembru plasirano 48 odsto manje nego godinu dana ranije. Nema spora da je na drastičan pad prodaje najviše uticalo loše stanje ekonomije najveće evropske države i nadovezujući pad standarda stanovništva. Ipak, glavni razlog je odluka Nemačke da ukine subvencije kupcima pojedincima, nakon što je prethodni mesec ukinula i podršku kompanijama da vozni park inoviraju e-vozilima.
Razvoj situacije u vodećoj motornoj sili EU pokazuje da je e-transformacija državni projekat i uspeh je umnogome uslovljen svotom novca koji država usmerava u ove namene. Vidljivo je i u "elektrizovanijoj" Norveškoj, gde je lane, nakon ukidanja državnih subvencija, prodato oko 102.000 e-automobila, skoro 38.000 manje nego prethodne sezone.
Bogati već kupili
Sa svetske scene takođe stižu nepovoljne vesti: najveći svetski proizvođač "Tesla" je u prvom kvartalu ove godine prodao za 8,5 odsto manje nego prethodne, dok se najveći kineski proizvođać "BYD" hvalisao kada je u decembru prodao 500.860 e-vozila, da bi se poprilično utišao kada je u januaru plasirao tek 301.000 svojih četvorotočkaša. Nesporno da je došlo ne samo do usporavanja rasta nego i do pada prodaje, ponajviše u Evropskoj uniji.
Naravno da su se poslodavci i političari upitali šta je razlog nepovoljnoj promeni. Vidljivo je da su subvencije države igrale veliku ulogu. No, kraj državnoj pomoći celom projektu došao je, usled krize uzrokovane ratom u Ukrajini, pre nego što je bilo planirano, a time i pad prodaje.
Možda je još značajnije da je bogatiji deo stanovništva pri kraju zadovoljavanja potrebe za e-vozilom. Siromašniji će do novotarije doći mnogo teže i sporije nego što se očekivalo, posebno stoga što je nenadano usledila kriza ekonomije i pad standarda.
Pojavila su se i kineska e-vozila po gotovo upola nižoj ceni od vozila iste klase evropskog, američkog ili kanadskog proizvođača. Kupac, pogotovo siromašniji, ne razmišlja o tome da li kineska država zaobilazno pomaže svoje kompanije, očekuje da mu i domaći proizvođač uskoro predstavi povoljniju ponudu.
Dodatni troškovi
Pokazuje se da je e-vozilo skupo za siromašnije slojeve. Otprilike je 30 odsto iznad cene klasičnog vozila iste klase. Međutim, kod kineskih proizvođača ova razlika ne premašuje 12, 13 odsto, pa potencijalni kupac skromnije platežne moći iščekuje jeftiniju ponudu procenjujući da evropski i američki proizvođač ima prostora za korekciju cene.
Inače, e-vozilo ima oko 15.000 delova, naspram 28.000 delova u klasičnom. U proizvodnji e-vozila učestvuje 25 odsto manje radnika nego u proizvodnji klasičnog, kako funkcioniše bez motora mnogo ređe se i kvari. Biće znatno manje posla i za automehaničare. Dakle, bitno utiče na profil stručnosti novih radnih mesta i njegova upotreba ukinuće mnoga danas sasvim pristojno prinosna zanimanja.
Najvažniji deo e-vozila je baterija za čiju proizvodnju i funkcionisanje su potrebni litijum, kobalt, nikl i bakar, i daleko je najteži deo vozila. Upravo zbog njenih 600-700 kilograma i e-vozilo je znatno teže od klasičnog parnjaka. Kako je teže u udarima pričinjava veću štetu, pa je i osiguranje za njega skuplje najmanje 30 odsto. Zbog težine ovo vozilo i mnogo više tare i kruni asfalt, pa se stoga u Kanadi i Australiji vlasnicima naplaćuje posebna nadoknada za oporavak puteva. Svi dodatni troškovi e-vozilo takođe udaljavaju od siromašnijeg čoveka.
Udvostručena potrošnja struje
Ipak, najveći je problem potrošnja energije. Broj automobila je toliko velik da je ukupna potrošnja struje drastično uvećana. Tako u Holandiji, gde je udeo e-vozila izrazito visok, sve češće dolazi do nestašica električne energije, kako na visokom, tako i na niskom naponu, u lokalnoj strujnoj mreži. Planira se bar udvostručenje proizvodnje struje, ali do tolikog rasta ne može se doći ni brzo, ni jeftino.
Poseban su problem baterije. Nema dovoljno stanica sa punjačima dovoljne snage, pa se gro e-vozila napaja preko kućnih strujnih utičnica. Nevolja je što u tom slučaju napajanje traje satima, često celu noć.
E-vozila se retko kvare. Najčešći kvar je oštećenje baterije koje su programirane tako da se ne popravljaju, već eventualno zamenjuju. Na temperaturi ispod minus 18 litijumska baterija ne funkcioniše i vozilo je "umrtvljeno", auto ne mrda, sve dok ne ojuži.
No, baterija je istovremeno i daleko najskuplji deo e-vozilo i na nju otpada i 40 odsto cene. To zamenu čini skoro neisplativom, pa tržišta polovnih e-vozila gotovo i da nema, a kupac je prinuđen da kupuje novo vozilo mnogo češće nego što je slučaj kod upotrebe klasičnog vozila. Siromašnima je to, na duži rok, možda i najveća prepreka da se koriste novotarijom.
Pročitaj još
Iščekivanje ekološkijih baterija
Poseban je problem iskopavanje, potom prerada litijuma. Obe faze pridobijanja ovog izrazito lakog metala su ekološki veoma problematične i praćene su protestima u lokalnoj sredini. Pojavljuju se i ekološki mnogo prihvatljivije baterije na grafen i natrijum čija je upotreba sa stanovišta zaštite životne sredine mnogo poželjnija. Ne mali broj ekoloških zanesenjaka se "iz principa" ne upušta u zamenu fosilnog e-automobilom sve dok se ne dođe do poželjnijeg rešenja za baterije.
Masovna, upotreba e-vozila, pogotovo primena celokupne "Zelene agende", podrazumeva uvećanje potrošnju struje za 130-140 odsto. Tu se postavlja pitanje je li moguće ovolika proizvodnja samo iz obnovljivih izvora, kao što se i otvara dilema koliko je izrada pojedinih delova vetro i solarnih generatora, posebno zbog velike primene retkih ili takozvanih strateških elemenata, i sama ekološki prihvatljiva? Kod baterija, ključnog elementa e-vozila, postavlja se i pitanje reciklaže nakon upotrebe.
Proterivanje gasa
Rešenje brojnih tehnoloških nedoumica dodatno će poskupeti kako proizvodnju, tako i korišćenje e-vozila. Time ova novotarija postaje još skuplja, gotovo nedostupna, siromašnijim slojevima. Smanjivanje prodaje pokazuje da je zainteresovanost za kupovinu u padu. Pri tome sve češće se može čuti argumentacija kako su kopanje i proizvodnja pojedinih metala neophodnih za funkcionsanje e-vozila ekološki takođe sporni.
Stoga se sve češće mogu čuti osporavanja odluke EU da gas, koji je dugo važio za ekološki prihvatljivo gorivo, pod američkim pritiskom predstave u najgorem svetlu i prekategorišu u neprihvatljivo. Planirano rešenje u vidu oslonca na obnovljive izvore zastaje već na prvom koraku, pri transformaciji fosilnih automobile na novu pogonsku energiju.
Neugodno iznenađenje je tim veće što probleme u ovoj fazi primene "Zelende agende" niko nije očekivao. Izgleda da zbivanja na Starom kontinentu pokazuju da je "proterivanje gasa" prvenstveno bila politička odluka, ekologija je poslužila samo kao zgodan okvir da se javnosti prikaže na, navodno, prihvatljiv način.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo: Pratimo kretanje cena u trgovinskim lancima, kao i primedbe građana
01.09.2025.•
6
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine će danas i sutra nadgledati cene u trgovinskim lancima i usklađivanje sa Uredbom o ograničenju marži i ispratiti sve primedbe i opažanja građana.
Ograničene marže - populistički, ali neophodan potez
01.09.2025.•
38
Republička vlast je 24. avgusta najavila uredbu kojom od 1. septembra ograničava trgovačke marže na 20 odsto.
Srbija korak bliže uvođenju 5G mreže: Raspisan prvi oglas za prodaju frekvencija
01.09.2025.•
8
Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) objavilo je javni oglas za aukciju frekvencija za 5G mrežu.
Ministarstvo: Trećina objekata nije ispunila uslove u vezi sa prozvodima koji sadrže biljna ulja
31.08.2025.•
4
Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je da skoro trećina objekata koji posluju hranom nije u potpunosti poštovala propisane uslove u vezi sa prozvodima koji sadrže palmino ulje ili druga biljna ulja.
Zašto pošiljke iz Srbije ne idu za SAD: Naša zemlja među više od 25 onih koje su stopirale isporuke
31.08.2025.•
7
Slanje paketa iz Srbije u SAD privremeno je obustavljeno, a razlog je nova američka carinska politika.
Prodaja Teslinih vozila u Evropi pala za 40 odsto, a kineski BYD porasla 225 odsto
31.08.2025.•
1
Američki proizvođač električnih automobila Tesla je u julu zabeležio sedmi uzastopni mesec pada prodaje svojih vozila u Evropi.
Nije loše znati: Kako se dokazuje poreklo novca?
31.08.2025.•
11
Zamislite situaciju: godinama ste štedeli, prodali ste nekretninu u inostranstvu ili ste možda primili nasledstvo. Sada želite da tim novcem kupite stan.
Ford opozvao vozila: Problemi sa kočionim sistemom, zadnjim svetlima i vazdušnim jastukom
31.08.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford opozvao je skoro 500.000 vozila u SAD zbog problema sa kočionim sistemom, saopštila je tamošnja Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja (NHTSA).
Ministarka trgovine: Snižene cene i do 12.000 proizvoda, od ponedeljka
30.08.2025.•
13
Od ponedeljka 1. septembra na snagu stupa vladina Uredba o ograničavanju cena trgovinskih marži na 20 odsto.
Bogatiji nego ikad: Kako Tramp zarađuje iz Bele kuće
30.08.2025.•
2
Američki predsednik Donald Tramp od početka svog drugog mandata uložio je ogroman novac u različite sektore. Kritičari mu zameraju da koristi svoj položaj – i to prilično otvoreno – kako bi uvećao lično bogatstvo.
Guverner FED-a kaže da očekuje smanjenje kamata
30.08.2025.•
0
Guverner američkih Federalnih rezervi Kristofer Voler izjavio je da želi da počne sa smanjenjem kamatnih stopa u SAD sledećeg meseca.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za sedam meseci viša za 9,5 odsto
29.08.2025.•
2
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jul ove godine iznosila je 43,7 milijardi evra, što je rast od 9,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
29.08.2025.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Vlada menja uredbu o maržama i pre nego što je zaživela, kažu da trgovci pritiskaju proizvođače
29.08.2025.•
12
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević najavila je da će Vlada Srbije danas korigovati uredbu o ograničavanju marži.
Vučić: Penzije od decembra veće 12 odsto
28.08.2025.•
55
Penzije će od decembra biti uvećane 12 odsto, najavio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
EPS: Preduzetnici i mala preduzeća plaćaće struju po istim cenama kao građani
28.08.2025.•
1
Preduzetnici, mala i mikro preduzeća moći će od 1. oktobra da zaključe ugovor o garantovanom snabdevanju električnom energijom, saopštila je Elektroprivreda Srbije.
Data saglasnost: Skuplja struja od 1. oktobra za 6,6 odsto
28.08.2025.•
15
Na zahtev Elektroprivrede Srbije, Savet Agencije za energetiku je na današnjoj sednici dao saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje koje će se primenjivati od 1. oktobra.
NBS upozorava građane na beogradsku "modernu banku": Nema dozvolu za rad
28.08.2025.•
6
Narodna banka Srbije upozorila je građane da se ne zadužuju kod privrednih društava koja se neovlašćeno bave poslovima odobravanja kredita i da ne ostavljaju podatke o svojim platnim karticama.
Tramp udvostručio carine na uvoz iz Indije
27.08.2025.•
1
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp udvostručio je danas carine na uvoz iz Indije, čime one sada iznose 50 odsto i time naneo ozbiljan udarac odnosima Vašingtona i Nju Delhija.
Marković: Za one koji uđu u crvenu zonu struja će u proseku poskupeti od 14 do 33 odsto
27.08.2025.•
15
Električna energija će od 1. oktobra poskupeti sedam odsto za građane čija je potrošnja do 1.200 kWh.
Privredna komora: Trgovci sa ministrima postigli dogovor o ograničavanju marži
27.08.2025.•
5
U Privrednoj komori Srbije danas je, povodom donošenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, održan drugi sastanak predstavnika 26 trgovinskih lanaca sa ministrima finansija i trgovine.
Komentari 8
Pero Postar
Milos
Rolling coal
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar