Problemi sa električnim vozilima
Već desetak godina u Evropskoj uniji se insistira na sve bržoj realizaciji "Zelende agende".
Foto: Pixabay
Pod njom se podrazumeva snažno suzbijanje zagađivanja životne sredine, a centralni cilj je smanjenje emitovanja ugljen-dioksida okrivljenog za dramatično povećanje temperature vazduha i uzroćenje sledstvenih klimatskih promena.
Kao stožerna tačka preobražaja zamišljen je prelazak sa fosilnih na električne automobile. Za transformaciju brodova i šlepera na nov pogon mnogo više se očekuje od upotrebe vodonika, a prioritet je, za sada, dat automobilskoj branši s obzirom na to da se u razvoju električnih baterija odmaklo mnogo dalje.
Vreme e-vozila
Ekonomije najvećih i najrazvijenih zemalja umnogome su preoblikovane tako da se prilagode, u nekim segmentima i podrede, ostvarivanju novog cilja. Krenulo je prilično dobro, umnogome i zahvaljujući snažnoj državnoj podršci širom sveta kako proizvođačima "četvorotočkaša", tako i kupcima električnih vozila.
Prednjače najbogatije zemlje, unutar njih (naj)bogatiji sloj stanovništva koji prvi akumulira ušteđevinu dovoljnu da kupi ne baš jeftinu novotariju.
Stoga već deceniju i duže slušamo o naglom porastu broja e-vozila na evropskim putevima, posebno u Norveškoj koja planira da već 2025. godine zabrani prodaju vozila na dizel, benzin i gas. Desetak godina kasnije zabranila bi se i sama upotreba klasičnih automobila.
Udeo električnih u ukupnoj prodaji automobila širom Starog kontinenta je iz godine u godinu snažno rastao i lane je iznosio 13,9, uz još 24 odsto prodatih hibridnih automobila. Sa 39 odsto učešća na tržištu benzinci se nekako održavaju, dok su dizelaši lane pali na samo 14,4 odsto udela i prvi su viđeni za muzej.
Vapaji najvećih proizvođača
Međutim, na samom kraju prošle godine primećeno je bitno usporavanje transformacije. Neočekivan trend je nastavljen i početkom tekuće sezone, da bi mart mesec doneo upozoravajuće rezultate. Prodaja svih vozila u EU je smanjena za 5,2 odsto, dok je pad u kategoriji električnih automobila 11,3 odsto u odnosu na 12 meseci ranije. Hrabri novo povećanje plasmana "hibrida", čiji je udeo u ukupnoj prodaji skočio na čak 29,3 odsto.
Statistčki podaci jasno ukazuju ne samo da više nije realno očekivati ranije procenjivani rast prodaje od 18 odsto, nego da će u 2024. biti veoma teško izbeći vidljiv pad prodaje e-vozila. Još je veće iznenađenje da slični vapaji dolaze i od najvećih svetskih proizvođača e-automobila, "Tesle" i kineskog "BYD".
Teško bez subvencija
Tako je tokom marta u Uniji prodato tek 134.397 e-automobila, a posebno je zabrinjavajući pad prodaje u Nemačkoj. Tamo je već lane u decembru plasirano 48 odsto manje nego godinu dana ranije. Nema spora da je na drastičan pad prodaje najviše uticalo loše stanje ekonomije najveće evropske države i nadovezujući pad standarda stanovništva. Ipak, glavni razlog je odluka Nemačke da ukine subvencije kupcima pojedincima, nakon što je prethodni mesec ukinula i podršku kompanijama da vozni park inoviraju e-vozilima.
Razvoj situacije u vodećoj motornoj sili EU pokazuje da je e-transformacija državni projekat i uspeh je umnogome uslovljen svotom novca koji država usmerava u ove namene. Vidljivo je i u "elektrizovanijoj" Norveškoj, gde je lane, nakon ukidanja državnih subvencija, prodato oko 102.000 e-automobila, skoro 38.000 manje nego prethodne sezone.
Bogati već kupili
Sa svetske scene takođe stižu nepovoljne vesti: najveći svetski proizvođač "Tesla" je u prvom kvartalu ove godine prodao za 8,5 odsto manje nego prethodne, dok se najveći kineski proizvođać "BYD" hvalisao kada je u decembru prodao 500.860 e-vozila, da bi se poprilično utišao kada je u januaru plasirao tek 301.000 svojih četvorotočkaša. Nesporno da je došlo ne samo do usporavanja rasta nego i do pada prodaje, ponajviše u Evropskoj uniji.
Naravno da su se poslodavci i političari upitali šta je razlog nepovoljnoj promeni. Vidljivo je da su subvencije države igrale veliku ulogu. No, kraj državnoj pomoći celom projektu došao je, usled krize uzrokovane ratom u Ukrajini, pre nego što je bilo planirano, a time i pad prodaje.
Možda je još značajnije da je bogatiji deo stanovništva pri kraju zadovoljavanja potrebe za e-vozilom. Siromašniji će do novotarije doći mnogo teže i sporije nego što se očekivalo, posebno stoga što je nenadano usledila kriza ekonomije i pad standarda.
Pojavila su se i kineska e-vozila po gotovo upola nižoj ceni od vozila iste klase evropskog, američkog ili kanadskog proizvođača. Kupac, pogotovo siromašniji, ne razmišlja o tome da li kineska država zaobilazno pomaže svoje kompanije, očekuje da mu i domaći proizvođač uskoro predstavi povoljniju ponudu.
Dodatni troškovi
Pokazuje se da je e-vozilo skupo za siromašnije slojeve. Otprilike je 30 odsto iznad cene klasičnog vozila iste klase. Međutim, kod kineskih proizvođača ova razlika ne premašuje 12, 13 odsto, pa potencijalni kupac skromnije platežne moći iščekuje jeftiniju ponudu procenjujući da evropski i američki proizvođač ima prostora za korekciju cene.
Inače, e-vozilo ima oko 15.000 delova, naspram 28.000 delova u klasičnom. U proizvodnji e-vozila učestvuje 25 odsto manje radnika nego u proizvodnji klasičnog, kako funkcioniše bez motora mnogo ređe se i kvari. Biće znatno manje posla i za automehaničare. Dakle, bitno utiče na profil stručnosti novih radnih mesta i njegova upotreba ukinuće mnoga danas sasvim pristojno prinosna zanimanja.
Najvažniji deo e-vozila je baterija za čiju proizvodnju i funkcionisanje su potrebni litijum, kobalt, nikl i bakar, i daleko je najteži deo vozila. Upravo zbog njenih 600-700 kilograma i e-vozilo je znatno teže od klasičnog parnjaka. Kako je teže u udarima pričinjava veću štetu, pa je i osiguranje za njega skuplje najmanje 30 odsto. Zbog težine ovo vozilo i mnogo više tare i kruni asfalt, pa se stoga u Kanadi i Australiji vlasnicima naplaćuje posebna nadoknada za oporavak puteva. Svi dodatni troškovi e-vozilo takođe udaljavaju od siromašnijeg čoveka.
Udvostručena potrošnja struje
Ipak, najveći je problem potrošnja energije. Broj automobila je toliko velik da je ukupna potrošnja struje drastično uvećana. Tako u Holandiji, gde je udeo e-vozila izrazito visok, sve češće dolazi do nestašica električne energije, kako na visokom, tako i na niskom naponu, u lokalnoj strujnoj mreži. Planira se bar udvostručenje proizvodnje struje, ali do tolikog rasta ne može se doći ni brzo, ni jeftino.
Poseban su problem baterije. Nema dovoljno stanica sa punjačima dovoljne snage, pa se gro e-vozila napaja preko kućnih strujnih utičnica. Nevolja je što u tom slučaju napajanje traje satima, često celu noć.
E-vozila se retko kvare. Najčešći kvar je oštećenje baterije koje su programirane tako da se ne popravljaju, već eventualno zamenjuju. Na temperaturi ispod minus 18 litijumska baterija ne funkcioniše i vozilo je "umrtvljeno", auto ne mrda, sve dok ne ojuži.
No, baterija je istovremeno i daleko najskuplji deo e-vozilo i na nju otpada i 40 odsto cene. To zamenu čini skoro neisplativom, pa tržišta polovnih e-vozila gotovo i da nema, a kupac je prinuđen da kupuje novo vozilo mnogo češće nego što je slučaj kod upotrebe klasičnog vozila. Siromašnima je to, na duži rok, možda i najveća prepreka da se koriste novotarijom.
Pročitaj još
Iščekivanje ekološkijih baterija
Poseban je problem iskopavanje, potom prerada litijuma. Obe faze pridobijanja ovog izrazito lakog metala su ekološki veoma problematične i praćene su protestima u lokalnoj sredini. Pojavljuju se i ekološki mnogo prihvatljivije baterije na grafen i natrijum čija je upotreba sa stanovišta zaštite životne sredine mnogo poželjnija. Ne mali broj ekoloških zanesenjaka se "iz principa" ne upušta u zamenu fosilnog e-automobilom sve dok se ne dođe do poželjnijeg rešenja za baterije.
Masovna, upotreba e-vozila, pogotovo primena celokupne "Zelene agende", podrazumeva uvećanje potrošnju struje za 130-140 odsto. Tu se postavlja pitanje je li moguće ovolika proizvodnja samo iz obnovljivih izvora, kao što se i otvara dilema koliko je izrada pojedinih delova vetro i solarnih generatora, posebno zbog velike primene retkih ili takozvanih strateških elemenata, i sama ekološki prihvatljiva? Kod baterija, ključnog elementa e-vozila, postavlja se i pitanje reciklaže nakon upotrebe.
Proterivanje gasa
Rešenje brojnih tehnoloških nedoumica dodatno će poskupeti kako proizvodnju, tako i korišćenje e-vozila. Time ova novotarija postaje još skuplja, gotovo nedostupna, siromašnijim slojevima. Smanjivanje prodaje pokazuje da je zainteresovanost za kupovinu u padu. Pri tome sve češće se može čuti argumentacija kako su kopanje i proizvodnja pojedinih metala neophodnih za funkcionsanje e-vozila ekološki takođe sporni.
Stoga se sve češće mogu čuti osporavanja odluke EU da gas, koji je dugo važio za ekološki prihvatljivo gorivo, pod američkim pritiskom predstave u najgorem svetlu i prekategorišu u neprihvatljivo. Planirano rešenje u vidu oslonca na obnovljive izvore zastaje već na prvom koraku, pri transformaciji fosilnih automobile na novu pogonsku energiju.
Neugodno iznenađenje je tim veće što probleme u ovoj fazi primene "Zelende agende" niko nije očekivao. Izgleda da zbivanja na Starom kontinentu pokazuju da je "proterivanje gasa" prvenstveno bila politička odluka, ekologija je poslužila samo kao zgodan okvir da se javnosti prikaže na, navodno, prihvatljiv način.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
2
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
9
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
8
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
3
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
2
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 8
Pero Postar
Milos
Rolling coal
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar