Na morima sve više kruzera - i sve su veći
Pet puta veći od "Titanika", brod "Ikona mora" je predstavljen početkom 2024. kao najveći brod za krstarenje na svetu.
Foto: Pixabay
Upravo ovo ističe novi trend i činjenicu da se broj najvećih kruzera više nego udvostručio od 2000. godine.
Ako se ovakav trend nastavi, brodovi bi mogli da narastu do neverovatne veličine do 2050, bili bi osam puta veći od čuvenog "Titanika". To bi učinilo da brod od deset paluba, dugačak 269 metara iz 1912. godine "izgleda kao ribarski čamac", prema novom izveštaju pod naslovom "Cruisezillas: Koliko se mogu povećati brodovi za krstarenje" koji je objavio Transport & Environment (T&E), a prenosi Euronews Srbija.
U izveštaju, T&E poziva na brže i strože klimatske zahteve koji se postavljaju kruzerima, kao i na potpuno i transparentno otkrivanje količine emisija.
"Kruzeri provode znatno više vremena u lukama od drugih tipova brodova i izazivaju neposredne zdravstvene rizike za ljudsku populaciju i prirodu. S obzirom na njihov luksuzni status, od kompanija za krstarenje bi trebalo zahtevati da predvode napore za dekarbonizaciju brodarstva i ispune svoje ekološke zahteve", navodi se u izveštaju.
"Kruzila 2050": Koliko veliki mogu biti kruzeri?
Titanik je imao kapacitet za 2.500 putnika i imao je bruto tonažu (GT) - ili zapreminu - od 46.300.
"Ikona mora" ovo premašuje sa kapacitetom od 7.600 putnika i 248.700 GT. Na 20 paluba ima sedam bazena, vodeni park i više od 40 barova i restorana raspoređenih u osam "kvartova", prenosi Euronews.
Do 2050. godine, ako krstarenja nastave da rastu po stopi od prethodnih 20 godina, T&E predviđa da bi najveći brodovi mogli da prevezu 10.500 putnika sa GT od 345.000.
Broj brodova na moru je takođe eksponencijalno porastao poslednjih decenija, porastao je za 20 puta sa 22 broda u 1970. na 521 danas.
Da li je vreme za suzbijanje emisije štetnih gasova?
Veći brodovi, i više njih, znače veće emisije: uprkos pandemiji, proizvodnja CO2 tokom krstarenja u Evropi porasla je 17 odsto između 2019. i 2022. godine, dok je emisija metana porasla 500 odsto.
U Evropi i šire pokrenule su se kampanje na lokalnom nivou kako bi zaustavile plimu krstarenja, a neki lučki gradovi su uveli svoja ograničenja.
Venecija u Italiji je 2021. zabranila velikim brodovima za krstarenje da se usidre u ovom istorijskom centru, dok su Palma de Majorka i Barselona u Španiji ograničile dozvoljeni dnevni broj kruzera. Amsterdam je, takođe, nedavno najavio planove da zabrani dolazak kruzera u centar grada do 2035. godine.
Da li su ova ograničenja dovoljna?
"Biznis krstarenje je najbrže rastući turistički sektor i njegove emisije brzo izmiču kontroli. Krstarenje je luksuzan posao i operatori moraju preuzeti odgovornost za njihov uticaj na klimu. Ako žele da izbegnu da postanu sve neželjeniji posetioci, moraju da se poprave", kaže Inesa Uličina, službenik za održivi transport u T&E.
Šta je potrebno da se brodovi drže pod kontrolom?
T&E napominje da su kruzeri trenutno oslobođeni dažbina na gorivo, kao i većine korporativnih i potrošačkih poreza.
S obzirom na to da se predviđa da će skoro 36 miliona turista krenuti na krstarenje 2024. godine, dodavanje poreza od 50 evra na karte za krstarenje donelo bi 1,6 milijardi evra na globalnom nivou - i 410 miliona evra samo u Evropi.
Ova sredstva bi se mogla koristiti za dekarbonizaciju industrije, na primer ulaganjem u e-goriva na bazi vodonika.
Pročitaj još
Prema izveštaju T&E-a, e-goriva imaju potencijal da napajaju četiri odsto transporta u EU do 2030. godine. Već postoje određeni finansijski podsticaji za ubrzanje ove tranzicije.
Propisi EU uvedeni ove godine stavljaju velike brodove (preko 5.000 GT) koji ulaze u blok pod Sistem za trgovinu emisijama. Ovo primorava kompanije da kupuju dozvole za emisiju CO2, uz velike novčane kazne ako nemaju dovoljno toga da pokriju svoju proizvodnju. Dozvole su ograničene u svim industrijama.
Od 2026. važiće i za emisije metana i azot-oksida, pri čemu će se granice postepeno spuštati tokom vremena.
Kazne za korišćenje prljavih brodskih goriva takođe će se progresivno povećavati od 2025. u okviru FuelEU Maritime šeme.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Produženo smanjenje akciza na gorivo
07.08.2026.•
0
Vlada Srbije produžila je smanjenje akciza na naftne derivate za još sedam dana.
Za zaštitu Srbije od klimatskih promena potrebno više od 27 milijardi evra do 2033.
06.08.2026.•
18
Vlada Srbije usvojila je Strategiju zaštite životne sredine, u kojoj se procenjuje da zaštita od posledica klimatskih promena zahteva investicije od 27,2 milijarde evra do 2033. godine.
Dok se Mali hvali viškom, budžetski minus posle uplate za "rafale" skoro milijardu evra
06.08.2026.•
9
Vlada Srbije je pola godine pre roka uplatila deo rate za francuske borbene avione "rafal", pa je minus u blagajni Srbije krajem jula bio 4,3 puta veći nego u prvih sedam meseci prošle godine.
Jorgovanka Tabaković je 14 godina na čelu Narodne banke Srbije: Saopšteno koji su rezultati toga
06.08.2026.•
26
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas, povodom 14 godina guvernerke Jorgovanke Tabaković na čelu NBS, da je obezbeđena stabilnost koja traje i rezultati u korist građana i privrede.
Koje bi mere država mogla da uvede u slučaju ozbiljne nestašice struje i goriva?
06.08.2026.•
21
Iako državni zvaničnici uveravaju građane i privredu da je situacija sa proizvodnjom električne energije i naftnih derivata stabilna, vremenska prognoza nagoveštava da država mora biti spremna na moguće mere.
Sindikati: Povećanje minimalca zavisiće od rasta zarada u javnom sektoru
05.08.2026.•
6
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikat (UGS) "Nezavisnost" će u pregovorima o povećanju minimalne zarade za 2027. godinu tražiti da taj iznos ne ugrozi odnosprema platama u javnom sektoru
U Srbiji nikad više sunčanih dana, a solarnih panela i dalje veoma malo
05.08.2026.•
22
Veoma toplo i sušno vreme ovog leta prouzrokuje brojne probleme u Srbiji, regionu i Evropi, zbog čega su pojedine nuklearne elektrane već isključene.
Đedović Handanović: Zbog niskog Dunava upitan uvoz 20.000 tona dizela
05.08.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa predstavnicima Udruženja naftnih kompanija Srbije i NIS o dopremanju naftnih derivata u uslovima višenedeljnog niskog vodostaja Dunava.
Građani se zadužuju brže od privrede: Dug prema bankama porastao 15,6 odsto
04.08.2026.•
5
Dug privrede, građana i preduzetnika prema bankama u Srbiji nastavio je da raste i na kraju jula ove godine dostigao je skoro 4.701 milijardu dinara.
Niski vodostaji ugrozili proizvodnju struje: Srbija računa na projekte koji neće skoro biti završeni
04.08.2026.•
7
Iza hitne sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, sazvane zbog loše hidrologije i niskih vodostaja, ostala je još veća dilema. Ima li Srbija ovih dana problem sa proizvodnjom električne energije i koliki?
Deficit budžeta Srbije za šest meseci ove godine 51,6 milijardi dinara
04.08.2026.•
9
Deficit budžeta Srbije u periodu januar-jun ove godine iznosio je 51,6 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
04.08.2026.•
8
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
1
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
3
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
33
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
19
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
Komentari 5
Eh
silver
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar