Bogati zarađuju i kada akcije naglo gube vrednost
Početkom avgusta, cene akcija širom sveta dramatično su pale. Naravno, sve je počelo na Njujorškoj berzi.
Foto: Pixabay
Kada je u petak, 2. avgusta, okončan radni dan, videlo se da je vrednost indeksa S&P 500 niža za 6,7 odsto, dok je pad NASDAQ-a, indeksa koji dominantno obuhvata firme visokih tehnologija, premašio 8,5 odsto.
Drastično sniženje zahvatilo je i berze na drugim meridijanima, od 3,1 odsto nemačkog DAX-a do čak 12,2 odsto japanskog Nikkea, što je najveći pad ovog pokazatelja još od 1987. godine. Za tili čas iščezlo je 2,9 biliona dolara, a posebno su pogođene visoko tehnološke kompanije.
Tako je Apple izgubio 2,1 odsto, Meta 4,3 odsto, a Nvidia, lider u primeni veštačke inteligencije, čije su akcije u prethodnih dvanaest meseci sto puta uvećale vrednost, ostala je bez 430 milijardi evra, skoro 12 odsto ukupnog kapitala.
Izostala panika
Krah je zahvatio i kriptotržište, te je Bitcoin u jednom trenutku izgubio 18,2 odsto vrednosti, spustivši se na 45.545 dolara. U ovakvim situacijama ulagači obično beže u zlato, pa cena "najsjanijeg metala" raste. Međutim, i zlato je, istina minimalno, izgubilo na vrednosti šezdesetak dolara, spustivši se na 2.428 dolara za finu uncu.
Prodajom izuzetno velikih količina sopstvenog akcijskog portfelja dan-dva ranije, nekoliko milijardera je najavilo dramatična dešavanja na berzi.
Ulagači nisu reagovali panično. Naprotiv, smireno su nastavili da kupuju akcije po znatno povoljnijim uslovima, očigledno očekujući da će na srednji rok doći do preokreta i primetnog rasta cena akcija. Posebno su bile popularne akcije najviše pogođene Nvidije.
Tako je samo u ponedeljak, 5. avgusta, kupljeno preko 123.000 ponuđenih akcija kompanije, mada se prethodnih nedelja dnevno kupovalo u proseku oko 80.000. Razlog je svakako i to što su akcijske cene tokom tekuće godine neprekidno rasle. Uostalom, i nakon snažnog pada, vrednost indeksa S&P 500 je za oko 11 odsto viša nego pre sedam meseci.
Štampanje dolara kontraproduktivno
Bombastične tvrdnje da su najbogatiji prodajom ogromnog broja akcija, u takvim slučajevima uobičajen je popust, izgubili silne milijarde samo su na prvi pogled tačne. Bogati su do akcija dolazili prethodnih meseci po znatno nižim cenama, te se procenjuje da su, i pored kraha cena i popusta, zaradili najmanje 80 odsto na uloženo.
Motiv prodaje je što američka vlada mora da se zaduži, i to u vreme kada monetarna vlast za cilj ima borbu protiv inflacije, pa bi dodatno štampanje dolara bilo kontraproduktivno.
Dakle, Bela kuća će se morati osloniti na emitovanje obveznica. Kupci će biti upravo najbogatiji, stoga su i prodali akcijske portfelje kako bi u pravom trenutku imali gotovinu za pazar državnih hartija od vrednosti i zaradu od najmanje pet odsto, koliko je trenutno profit pri kupovini dugoročnih obveznica SAD.
Brojni analitičari su kao osnovni razlog naglog pada akcija naveli poslovne performanse SAD gore od očekivanih. U vidu su imali rast nezaposlenosti na 4,4 odsto i gotovo upola manje od procenjivanih novootvorenih radnih mesta. Smatra se da još uvek visoka kamatna stopa FED-a nije podsticajna za privredni zamah, tim pre i za ekspanziju novih radnih mesta.
Pročitaj još
Iz vremena pandemije
Međutim, ekonomska situacija u SAD, uprkos nedovoljnom broju novih radnih ponuda, znatno je bolja nego pre dvanaest meseci. Potrošnja je za godinu dana narasla 1,7 odsto, a ona je najznačajniji privredni generator. Godišnje poslovne investicije iznosile su sasvim solidnih 3,7 odsto.
Čak je i procenat od 4,4 odsto nezaposlenih ispod 5,7 odsto, proseka za poslednje tri godine. Kao pozitivan trend u ekonomiji SAD analitičari navode čak 133.000 novih radnih mesta u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, kao i činjenicu da je jul sedamnaesti uzastopni mesec kako plate rastu.
Ipak, inflacija od oko 3,4 odsto je problem. Tokom nepune dve godine skresana je na trećinu u odnosu na vreme koronavirusa. Zapravo, aktuelne nevolje su dobrim delom posledica tadašnjih kretanja, odnosno ogromnog ubacivanja novonaštampanih dolara kako bi se održala uobičajena proizvodnja, život u celini.
Na tržište se slila ogromna količina novca, a deficit SAD je pojedinih godina dostizao i neverovatnih 14 odsto BDP-a. To je mnogo, s obzirom na to da je prema pravilima EU maksimalno dozvoljeni deficit tri odsto nacionalnog BDP-a. Gro tog novca, međutim, nije, kako se planiralo, uložen u proizvodnju, već je gotovo 75 odsto završio u kupovini akcija. Otuda i dugoročan i intenzivan rast cena na berzama.
Živeti sa inflacijom
Posle svega, Amerikancima ostaje da suzbiju inflaciju, ali tako da privredu ne ometaju previše. To neće moći brzo, niti će biti lako kao što je izgledalo kada je pre godinu i po dana FED započeo smanjivanje prethodno uvećane sopstvene kamatne stope. Dotle, Amerikanci će morati da žive ne sa previsokom, ali inflacijom koja utiče na životni standard, naročito siromašnijih slojeva stanovništva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država daje do 20.000 evra za stan ili kuću po rođenju deteta
27.01.2026.•
0
Vlada Srbije utvrdila je iznos sredstava za 2026. godinu namenjenih bespovratnoj pomoći za izgradnju ili kupovinu porodične kuće ili stana po osnovu rođenja deteta.
Akcije MOL-a skočile 26 odsto nakon najave preuzimanja većinskog udela u NIS-u
27.01.2026.•
1
Akcije mađarske energetske kompanije MOL su od početka godine porasle za čak 26 odsto nakon vesti da kompanija preuzima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
MK grupa kupuje zrenjaninski Dijamant
27.01.2026.•
9
MK grupa, u vlasništvu porodice Kostić, kupiće od Fortenova grupe zrenjaninski Dijamant.
Brokeri: Ako je MOL dao za NIS oko milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti
26.01.2026.•
28
Stručnjaci za berzansko trgovanje kažu da ukoliko je tačna informacija da će MOL za udeo od 56,15 odsto Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije platiti 900 miliona do milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti.
Evropski savet odobrio zabranu uvoza ruskog gasa u EU
26.01.2026.•
3
Danas je 27 država članica EU zvanično usvojilo uredbu koja vodi ukidanju uvoza gasa iz Rusije u EU, saopštio je Evropski savet.
Za koliko je prodat NIS: Vučić o ceni
26.01.2026.•
33
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarski MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra.
Saga sa očitavanjem brojila se nastavlja: Opet obustavljen posao od 2,8 milijardi
26.01.2026.•
17
Nastavlja se saga u vezi sa dodelom posla očitavanja brojila u Srbiji. Nakon što su izabrane firme za posao od 2,8 milijardi, uložena je žalba.
Cena zlata prvi put prešla 5.000 dolara
26.01.2026.•
0
Cene zlata danas su porasle na više od 5.000 dolara (4.215 evra) po unci, čime je postignut novi rekord, prenosi BBC.
Macut traži produženje roka za upis nelegalnih objekata
25.01.2026.•
10
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da treba da bude produžen rok za podnošenje prijava po osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.
Vlada Srbije produžila ograničenje cena goriva
25.01.2026.•
5
Vlada Srbije donela je Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se propisuje način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena za evrodizel i benzin evro premijum BMB 95.
U Kragujevcu počela proizvodnja "grande pande" sa benzinskim motorom
24.01.2026.•
7
U Stelantisovoj fabrici automobila u Kragujevcu počela je proizvodnja "grande pande“ sa benzinskim motorom u manjoj seriji koja je već prodata kupcima, rekao je predsednik Samostalnog sindikata fabrike Ivan Ristić.
NBS od 30. januara pušta u opticaj kovani novac sa godinom kovanja "2025"
24.01.2026.•
6
Narodna banka Srbije (NBS) od 30. januara pušta u opticaj kovani novac sa oznakom godine kovanja "2025".
Novi detalji prodaje: NIS preuzima zajednička kompanija MOL-a i ADNOC-a
24.01.2026.•
7
Izvršni direktor mađarske kompanije MOL Đerđ Bača izjavio je da je prilika za kupovinu Naftne industrije Srbije (NIS) istorijska jer retko dolazi do takvih mogućnosti u sprovođenju korporativnih strategija.
Tramp preti Kanadi carinama od 100 odsto ako ne prekine pregovore s Kinom
24.01.2026.•
4
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp zapretio je danas da će uvesti carine od 100 odsto na robu uvezenu iz Kanade ukoliko Kanada nastavi trgovinske pregovore s Kinom.
JANAF-u produžena licenca za transport nafte NIS-u do 20. februara
24.01.2026.•
1
Jadranski naftovod (JANAF) je saopštio da je američka administracija izdala licencu za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 20. februara.
Fič potvrdio pozitivne izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga
24.01.2026.•
3
Agencija Fič (Fitch) potvrdila je pozitivne izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga, uz zadržavanje kreditnog rejtinga na nivou BB+, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Spirić (SSP): Nelogični računi za struju nisu tehnička greška već posledica organizovanog kriminala
24.01.2026.•
101
Stranka slobode i pravde (SSP) ukazala je da "nelogični računi za struju, koji poslednjih dana stižu građanima, nisu tehnička greška – već direktna posledica kriminalnog upravljanja EPS-om i EDS-om.
Crne i sive liste trgovačke prakse, nagrade uzbunjivačima: O nacrtu Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama
24.01.2026.•
7
Nacrt Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama predstavljen je javnosti i na javnoj je raspravi do 28. januara.
Mickoski najavio početak izgradnje gasnog interkonektora sa Srbijom
23.01.2026.•
2
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da njegova zemlja gradi gasovod sa Grčkom i da počinje izgradnju sa Srbijom.
Udruženje prevoznika Srbije traži da se ukine ograničenje boravka vozača u zemljama Šengena
23.01.2026.•
7
Predsednik Udruženja prevoznika Srbije, Neđo Mandić je danas u otvorenom pismu predstavnicima država potpisnica Šengenskog sporazuma tražio rešenje za novi evropski sistem ulaska i izlaska (EES).
Potrošnja za Nacionalni stadion na kraju godine povećana 17 puta
23.01.2026.•
18
Država je u prošloj godini potrošila 2,5 milijarde dinara za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, pokazuju podaci Ministarstva finansija o izvršenju budžeta do 31. decembra, preneo je Forbs Srbija.
Komentari 2
Kosta Rackov
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar