"Najbolja cena" možda ne zaživi u svim marketima: Jesu li trgovinski lanci "poslušna dečica"?
U septembru prošle godine predsednik Srbije je na konferenciji za novinare obelodanio državnu akciju "Bolja cena". Ovog puta demonstrator je bio premijer Miloš Vučević.
Akcija "Najbolja cena" koju je prošle nedelje svečano obelodanio podrazumeva 81 proizvod, odnosno 700 artikala iz korpe osnovnih životnih namirnica, čije će cene dva meseca biti niže nego do sada.
Ideja je, prema Vučevićevim najavama, da se građani finansijski rasterete tokom dva izazovna jesenja meseca.
Forbes Srbija istraživao je kako su izgledali pregovori Vlade i trgovinskih lanaca od kojih se očekuje da ovu akciju sprovedu.
Ko je određivao cene, a kako su trgovci reagovali?
Drugi izvor Forbes Srbija potvrđuje da povišenog tona nije bilo. Priča kako je ovog puta prvi sastanak inicirala Privredna komora Srbije. Trgovcima je poziv stigao od sekretara Udruženja za trgovinu, a na sastanak na kojem im je saopšteno da država sprema meru "Najbolja cena" poziv je dobilo desetak najvećih, među kojima i vodeći lanci poput Deleza, DIS-a, Merkatora…
Reakcija trgovaca bila je burna na sastanku u PKS, ali ne i na sastanku u Vladi. Bunili su se zbog toga što su uvek prva meta napada kivnih građana i prva linija odbrane životnog standarda.
"Nivo cena u Srbiji je deo sistemskog problema i ovo nije rešavanje problema. Vlada uverenje da postoji monopol u trgovini, a to nije tačno. Grabimo se oko kupaca i svog dela tržišta. Svi tvrde da su ogromne trgovačke marže, ali je analiza koju su nadležni naručili, pokazala da one i nisu baš tolike", kaže jedan od trgovaca sa kojima je Forbes Srbija razgovarao.
Situacija se, međutim, već prilikom drugog sastanka drastično promenila. Ovoga puta to je bilo u Vladi Srbije gde je trgovcima saopšteno kako će izgledati najnovija državna mera.
Jedan od izvora Forbsa kaže da su se na tom sastanku ponašali kao "poslušna deca" i burna reakcija je izostala.
"Nisu jednostavno smeli da se bune, jer je reč o velikom pritisku javnosti. Trgovci su i ovako predstavljeni kao jedini i glavni krivci za visoke cene koje plaćaju građani", navodi on.
To potvrđuje i njihov izvor iz trgovine. Kako kaže, čitav lanac, od primarnih proizvođača do trgovaca, preko prerađivača i distributera "zida" krajnju cenu, ali se potrošač sa njom suočava u samoj trgovini i trgovci su zato glavni krivci.
Sve u svemu, od više izvora Forbes Srbija saznaje da je ceo "ovaj posao" vodio direktno glavni demonstrator Miloš Vučević, odnosno njegov kabinet i stvar je do te mere bila centralizovana da ni resorno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije imalo mnogo upliva, a kamoli vodilo glavnu reč.
Željeni nivo cena, kako je predstavljeno trgovcima, odredila je analiza statistike. Sprovođenje i krajnji rezultat, međutim, zavisiće od trgovine do trgovine.
Tokom poslednjih godina inflacije, države su pribegavale obuzdavanju cena osnovnih namirnica. Najčešće na dva načina. Pojedine su pribegavale limitiranju marži, što pojedini ekonomisti smatraju komplikovanim i u praksi teško sprovodivim i proverljivim rešenjem. Druge su propisivale gornji, maksimalni, nivo cena za svaki proizvod.
Vlada Srbije ovog puta je izabrala, moglo bi se reći autohtono rešenje. Najjednostavnije objašnjenje je da se cilja najniža cena, na bilo koji način.
Nadležni su odredili broj osnovnih proizvoda koji moraju da budu jeftiniji. Od trgovaca se traži da oni na njihovim rafovima koštaju manje nego i jednog dana tokom poslednja tri meseca.
"Hipotetički, ukoliko je kiselo mleko tokom juna, jula ili avgusta koštalo, na primer, 30 dinara i to na akciji, ono u našem lancu od septembra mora da košta manje. Moramo da ga prodajemo po ceni koja je manja od najmanje tokom poslednjih 90 dana, pa čak i ako su te namirnice bile na sniženju", pojašnjava sagovornik.
S obzirom na neuobičajenu metodologiju, sasvim je izvesno da cene jeftinije robe neće biti jednake u svim trgovinama. Svaka ima svoju politiku formiranja cene i sniženja.
Kako piše Forbs, trgovci se tu nisu mnogo pitali. Ni šta će biti na spisku pojeftinjenja, ni koliko treba da bude jeftinije. Ne kriju, međutim, da će učiniti sve što je u njihovoj moći da sami ne snose teret državne mere.
Drugim rečima, boriće se da što veći deo tereta prevale na ostale partnere u lancu, poput prerađivača ili distributera.
Pročitaj još
"Trgovci su tek jedna karika u lancu snadbevanja, tako da ćemo videti i sa drugim učesnicima", naveo je direktor jednog trgovinskog sistema.
Hipotetički bi moglo da se desi da "Najbolja cena" ne zaživi u svim lancima. Akcija je formalno dobrovoljna, mada je teško zamisliti da će se neko usuditi da ne "pomogne građanima" da prebole, finansijski, tešku jesen, kad je Vlada Srbije već tako sugerisala.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
06.06.2026.•
4
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Produžena odluka o smanjenju akciza na gorivo
06.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte do 14. juna.
Objavljene nove cene goriva
05.06.2026.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3: Investicija vredna 2,63 milijarde evra, rok prijave 25. jun
04.06.2026.•
36
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, objavila je eKapija.
EU odložila primenu novih bankarskih pravila do kraja 2029. godine
04.06.2026.•
0
Evropska komisija saopštila je da će za tri godine odložiti primenu novih međunarodnih pravila za obračun tržišnog rizika banaka, kako evropski zajmodavci ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente iz SAD
Manjak u državnoj kasi 99,6 milijardi dinara za četiri meseca, ministarstvo kaže: Bolje od plana
04.06.2026.•
3
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 99,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 86,5 milijardi dinara.
Raste broj milionera u svetu: U Evropi, Luksemburg prednjači
04.06.2026.•
3
Novi izveštaj "World Wealth Report" kompanije "Capgemini" pokazuje da je najveći skok u broju milionera u Evropi u Luksemburgu.
Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom
04.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Paori na udaru klimatskih promena
03.06.2026.•
6
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji bila 9.583 evra po hektaru
03.06.2026.•
1
Republički geodetski zavod saopštio je da je, prema prvom objavljenom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta iznosila 9.583 evra po hektaru.
MOL zatražio dodatnih 30 dana za pregovore o kupovini NIS-a
03.06.2026.•
2
Mađarska kompanija MOL zatražila je danas od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAC dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u.
Demostat: Izmene Zakona o zaštiti potrošača donose i dobre i loše vesti
03.06.2026.•
1
Novi Zakon o zaštiti potrošača, čija će primena početi 1. avgusta, sadrži i dobre i loše vesti za potrošače, navedeno je u analizi Demostata.
Vlasnik Gugla Alfabet prodaje akcije od 80 milijardi dolara kako bi finansirao razvoj AI
03.06.2026.•
1
Kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, saopštila je da planira da prodajom svojih akcija prikupi do 80 milijardi dolara kako bi finansirala ogromna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju (AI).
Gasprom povećao izvoz gasa u Evropu preko Turskog toka na najviši nivo do sada
01.06.2026.•
4
Ruski energetski gigant Gasprom, u odnosu na prethodnu godinu, povećao je izvoz gasa evropskim krakom gasovoda Turski tok za 6,5 odsto.
Izvoz nafte zabranjen do 2. jula
01.06.2026.•
1
Mera zabrane izvoza nafte i naftnih derivata produžena je do 2. jula.
Sirak - sve češće na njivama u Vojvodini
01.06.2026.•
4
Već nekoliko decenija uočljivo su više dnevne temperature u našoj najvećoj žitnici, baš kao i u celom srednjoevropskom regionu.
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
26
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
16
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
25
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Komentari 9
Eon
Harvey J. Cthulhu
Doći će na kraju i po vas.
Betmen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar