"Nije to pogon za proizvodnju majoneza": I da Srbiji odmah "sa neba padne" nuklearka - nema kadar
Sve državne strategije, odluke političara i međudržavni ugovori padaju pred pitanjem - da li uopšte postoje mladi ljudi u Srbiji koji su spremni da rade u nuklearnim postrojenjima.
Foto: Pixabay
To za N1 kaže naučni novinar i fizičar Slobodan Bubnjević.
Javna rasprava koju je otvorilo Ministarstvo rudarstva i energetike o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se predlaže ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana, završena je 10. septembra.
Ako izmene i dopune budu usvojene, danom stupanja na snagu prestaće da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz 1989. uveden kao reakcija na akcident u Černobilju 1986. godine.
Predloženo je da se u Zakon o energetici doda celo jedno poglavlje koje se odnosi na nuklearnu energiju.
Srbija bez nuklearnih inženjera
Slobodan Bubnjević navodi da se obrazovanje iz nuklearne fizike u Srbiji stiče na nekoliko fakulteta u okviru jednog ili nekoliko kurseva gde studenti stiču osnovna znanja iz nuklearne fizike.
"To su Fizički fakultet u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Takođe, na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu postoji nekoliko kurseva gde se može slušati nuklearna tehnika", navodi on.
Kako kaže, trenutno u Srbiji ne možete steći diplomu nuklearnog inženjera.
"Takođe, mi u Srbiji nemamo nijedan istraživački reaktor, što je logično jer je zabranjeno, ali to je jedan korak koji igra ulogu u razvoju obrazovanja tehničkih kadrova. Kao uvod u nuklearni poduhvat potrebno nam je i takvo postrojenje. Dakle, znanje o nuklearnoj fizici nije nestalo, ali tu vrstu eksperata, inženjera koji mogu da rade na reaktoru već dugo ne obrazujemo u Srbiji", ističe sagovornik N1.
"Nuklearke nisu isto što i pogon za proizvodnju majoneza"
Ukoliko bi došlo do gradnje nuklearki u Srbiji, pitanje je ko bi ih projektovao, gradio i upravljao njima, a o tome, kako kaže sagovornik N1, postoje različita viđenja.
"Jedan deo javnosti uopšte ne želi da čuje da kod nas postoji takav problem, da u nekoj oblasti nemamo kadrove, a to jeste neobično za nas pošto ljudskog potencijala obično ne nedostaje - pa se taj detalj ignoriše. A postoji i deo javnosti koji smatra da se, kao i kod nekih drugih tehnologija, strani eksperti mogu dobiti uz kupovinu reaktora i goriva. Međutim, nuklearni objekti nisu isto kao novi pogon za proizvodnju majoneza gde ćete lako dovesti strane instruktore i obučiti ljude da ih koriste", ocenjuje Bubnjević.
Ključno je, kako navodi, da u zemlji imate svoje eksperte koji će raditi u nuklearkama iz čitavog niza razloga, od međunarodne regulative koja to propisuje, do odnosa sa stanovništvom.
"Pitanje je, naime, kako će stanovništvo uopšte biti spremno da prihvati nuklearni objekat kojim ne upravljaju ljudi koji sa porodicama žive u njihovom okruženju - što je oproban recept svuda u svetu. I ne samo to, nego je uz nuklearke neophodan i nezavistan sistem regulacije nuklearnih pitanja - nukelarka može biti u privatnom vlasništvu, iza nje je neka kompanija, ali njen rad, posebno u slučaju kakvog incidenta, kontroliše državni regulator, a za to su vam apsolutno neophodni domaći eksperti", objašnjava on.
"Šta mislite koliko bi žrtava bilo u Černobilju da SSSR nije imao nuklearne eksperte izvan elektrane? Koliko bi ih bilo u Fukušimi", pita Bubnjević.
Pročitaj još
Kada bi nuklearna elektrana sada "pala sa neba" u Srbiju, smatra Bubnjević, mi ne bismo imali domaćih stručnjaka da je koristimo, kontrolišemo i njome upravljamo.
"No, budući da je izgradnja proces od 15 do 20 godina, ima vremena za razvoj domaće ekspertize, ali to ne znači da se možemo opustiti. Naprotiv. Prvi korak bi moralo biti pokretanje jedne obrazovne lavine, jer nam za razvoj domaće ekspertize treba isto toliko vremena. Na kraju dana, ako elektrane nikad i ne bude iz nekih drugih razloga, razvoj znanja je uvek najpametnije ulaganje. Uvek se od toga dobije nešto dragoceno", naglašava.
Ceo tekst N1 možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dijamant zvanično promenio vlasnika: Forten predao kompaniju MK Grupi
22.06.2026.•
0
MK Grupa postala je vlasnik kompanije Dijamant, koja je do sada bila u vlasništvu Fortenova Grupe.
Biznis i finansije: Banke su u prvih 100 kompanija u Srbiji po zaradama
22.06.2026.•
3
Globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na našem tržištu, navedeno je u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Vlada Srbije povećala akcize na gorivo
22.06.2026.•
9
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto u odnosu na prošlu nedelju, objavila je eKapija.
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
3
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
43
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
10
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
6
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
Komentari 36
vitamin
Pa ja radim u industriji i ovo ovde ne može ako si duduk da tako krene, a ne može vala ni majonez. To ne rade ljudi koji su sedeli po kancelarijama i davali zadatke studentima, nego se (ako nemaš kadar) ide kod nekoga ko ga ima i ko će da ti gradi te nuklearke i taj će da ti obezbedi i neke stručnjake za kasnije.
A kadrovi će da se školuju ne kod ovog cara što rešava zadatke, nego će da idu na praksu negde gde postoje nuklearne elektrane i vide uživo sve, tamo da uče i rade.
Propadale su ovde pivare sve sa "nemačkim sertifikatima i recepturama", jer niko nije znao da radi. Toliko o teoriji i praksi.
///
Potpuno ste u pravu. Kinezi su nedavno pustili u rad najveću termoelektranu na svetu. Nama stoje 50-godišnje rezerve uglja, a mi uvozimo ugalj i struju i razmišljamo o nuklearkama.
@ Fića
Sve je tačno. Ali, niko ne razmišlja o projektovanju, izgradnji, stručnom kadru, gorivu pre i posle i na kraju uklanjanju nuklearke.
Svi čekaju da budu dovedeni pred svršen čin.
Pre nego što bi nuklearka i bila izgrađena, verovatno će se pronaći nova, bolja, manje rizična i manje skupa rešenja. Ali, neki nemaju strpljenja, hoće nova zaduživanja, kredite i skupe i rizične igrarije.
Bor
Tuđa ruka svrab ne češe.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar