"Sve pare u Ekspo": Šta (ne)donosi rebalans budžeta građanima Srbije?

Autor: Danas

Info

24.09.2024.

08:39 > 11:19

Prihodi budžeta su od početka godine znatno veći od plana, a za celu godinu u rebalansu se procenjuje da će biti za skoro 133 milijarde dinara veći nego planirano.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kako piše Danas, iako bi ovo mogla da bude odlična prilika da se smanji deficit i posledično i javni dug, Vlada Srbije ima druge ideje.

Zapravo, deficit budžeta biće povećan sa oko 1,7 milijardi evra, na celih 2,2 milijarde evra. U odnosu na BDP deficit će biti povećan sa planiranih 2,2 odsto na 2,9 odsto.

Fiskalni savet u svojoj oceni rebalansa budžeta ističe da je od 2020. godine ovo prvi put da je rebalansom napravljen plan deficita koji je veći od ostvarenja u prethodnoj godini.

"Ova činjenica ukazuje na to da se Vlada okreće ekspanzivnijoj fiskalnoj politici, što ne bi bila preporuka Fiskalnog saveta u periodu (još uvek) povišene inflacije i već visoke domaće tražnje", poručuje Fiskalni savet uz napomenu da je ekonomski mnogo racionalnije i bolje da se moguća povoljnija fiskalna kretanja iskoriste za smanjivanje budžetskog deficita i posledičnog zaduživanja zemlje.

Iako se planira veći deficit, ne samo od 1,5 odsto BDP-a koliko je dugo važilo kao srednjoročni cilj Vlade, već i od 2,5 odsto na koliko je taj cilj povećan u fiskalnoj strategiji, Savet ocenjuje da je dobro to što planirano pogoršanje fiskalnih kretanja ipak nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije.

Planirano povećanje fiskalnog deficita po definiciji u krajnjem ishodu rezultira većim zaduženjem zemlje (nezavisno od trenutnog stanja depozita). Olakšavajuća okolnost je, međutim, to što nominalni BDP u 2024. raste još brže – pa će učešće javnog duga u BDP-u ipak blago da se umanji. Rast BDP-a Srbije u evrima u 2024. iznosi skoro 10 odsto (sa 69,5 milijardi evra na 76,4 milijardi evra), dok će javni dug opšte države da poraste za oko šest odsto (sa 36,5 milijardi evra na oko 38,5 milijardi evra).

Zahvaljujući tome, zapravo će se učešće javnog duga u BDP-u umanjiti sa 52,3 odsto BDP-a, koliko je bilo na kraju 2023, na ispod 52 odsto BDP-a na kraju 2024. godine

Opet, i tu ima razloga za upozorenje. Kako Savet navodi, visok rast BDP-a u evrima od oko 10 odsto kakav se dešava u 2024. dobrim delom počiva na faktorima koji nisu dugoročno održivi.

"Na njega (pored solidnog realnog rasta BDP-a od 3,8 odsto) utiče i još uvek relativno visoka prosečna inflacija (4,7 odsto), kao i veći deflator BDP-a od 5,7 odsto (usled bržeg rasta domaćih od uvoznih cena) i blago nominalno jačanje dinara u odnosu na evro", upozoravaju u Fiskalnom savetu.

Druga važna, a i pozitivna stvar, je da je do rasta deficita uglavnom došlo usled rasta diskrecionih, a ne strukturnih rashoda države.

Oni ocenjuju da su i prihodi i rashodi konzervativno planirani i da bi lako moglo da se desi da stvarni deficit bude manji od planiranog i u tom slučaju apeluju a Vladu da taj novac ne potroši na ad hok mere i deljenje novca preko tekućih rezervi.

Iako je potrošnja iz budžeta uvećana za 1,7 milijardi evra, preraspodela rashoda unutar budžeta iznosi čak 2,2 milijarde evra.

Rebalans i rekordne javne investicije

Najveći deo toga odnosi se na povećanje kapitalnih investicija, za skoro 103 milijarde dinara ili 850 miliona evra. Javne investicije su ovim povećane na preko šest milijardi evra u 2024. godini, na oko osam odsto BDP-a, što je rekord za Srbiju.

Opet, svo to povećanje može se svesti na dva projekta. EKSPO i Nacionalni stadion i projekte povezane s njim i kupovinu aviona "rafal" od Francuske.

EKSPO 2027 sa pratećom infrastrukturom (Nacionalni stadion i pruga od Zemuna do stadiona), čiji su troškovi u 2024. rebalansom povećani za oko 370 miliona evra (sa inicijalno planiranih 340 miliona na 710 miliona evra).

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da bi bez rebalansa, deficit budžeta ove godine iznosio jedan odsto BDP-a, što bi bio dobar fiskalni rezultat.

"Sada, rebalansom deficit se povećava na 2,9 odsto BDP-a, što je veliki deficit. Neki od rashoda ostaće i u narednim godinama. Recimo rate za rafale imamo i ove i sledeće godine. Slično i za služenje vojnog roka", rekao je on.

Podsetio je i da će ove i sledeće godine biti veliki trošak i pripreme objekata, ali posle toga se javljaju tekući troškovi, hrana, smeštaj, oblačenje, plata za te vojnike.

"S druge strane, već od ranije su doneti planovi da se povećaju rashodi, radi se o investicionom planu od 18 milijardi evra do 2027. godine. Na prihodnoj strani može biti problem to što se sledeće godine ne očekuje visoka inflacija kao ove, što znači manje prihode. Ukupno, može se i sledeće godine desiti da fiskalni deficit bude veći od onog što je planirano fiskalnom strategijom, 2,5 odsto BDP-a", napominje Arsić dodajući da se istovremeno sa pumpanjem novca u EKSPO, usporavaju neki drugi infrastrukturni projekti.

Ceo tekst čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

dz0

25.09.2024 • 20:54

Gde ima uvid u rebalans dodatnih troskova za stadion sa 340 na 710 miliona? Sta je to poskupelo duplo i ko je racunao prvi put a ko drugi put? Narod ce biti gladan i zedan ako se ovako nastavi zaduzivanje za nepotrebne stvari.

6 4 +2
Gradanin

24.09.2024 • 20:26

Kud ova zemlja ide.

Ključno pitanje je nedostatak dugoročne strategije koja bi prioritetno rešavala potrebe većine stanovništva, poput javnog prevoza, stambenih rešenja i drugih osnovnih usluga.

Gradnja stadiona i drugih velikih projekata može izgledati kao ulaganje u prestiž, ali ako nisu deo sveobuhvatnog plana koji uzima u obzir potrebe građana, često ostaju kao simboli neodgovarajućih prioriteta. Javni prevoz, poput metroa, koji bi svakodnevno služio milionima ljudi, mogao bi značajno unaprediti kvalitet života i smanjiti saobraćajne gužve, ali takvi projekti često zahtevaju ogromna ulaganja i političku volju.

Potrebna je ozbiljna dugoročna strategija koja balansira između modernizacije i osnovnih potreba građana, posebno u gradovima koji brzo rastu.

10 7 +3
@Kiza Klisa

24.09.2024 • 15:07

Niposto

Ne obracajte paznju na mnogobrojne minuse koje dobijaju komentari na temu EXPO, Litijuma i ostalih Vucicevih ponizavanja naroda. Minuse daju njegovi botovi i to im je posao. Cak je medju njima veoma malo i korisnih budala koje to rade za dzabe. Vecini je to u opisu "radnog mesta" koje je dobio u EPS-u, Posti ili nekom drugom mestu za uhlebljavanje stranackih "kadrova".
Nemojte da Vam oni poljuljavaju veru u zdrav razum i cinjenice, jer tekstovi komentara govore dovoljno onome ko zdravo razmislja.

32 44 -12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.