Ekonomski tigar, a finansije ranjive
Aleksandar Vučić se često hvali finansijskom situacijom države kojom upravlja, bilo sa premijerske, bilo sa predsedničke funkcije, već tuce godina.
Foto: 021.rs
Posebno ističe kako javni dug iznosi tek 52,2 odsto nacionalnog BDP-a, primetno ispod evrounijske granice od 60 odsto.
Mada 38,5 milijardi evra, koliko će nakon rebalansa ovogodišnjeg budžeta nominalno iznositi javni dug Srbije, deluje kao visoka planina koju savlađuju samo najveštiji i najpripremljeniji, predsednik Srbije samo ukazuje na brojne države Starog kontinenta čiji javni dug premašuje 80 odsto nacionalnog BDP-a, uporno ignorišući, recimo, susednu Bugarsku sa samo 23 odsto državne zaduženosti.
Spoljnotrgovinski deficit
Poslednjih dana, osim rebalansa budžeta, pažnju ekonomista privukao je i izveštaj Privredne komore Srbije o spoljnotrgovinskom bilansu za sedam meseci tekuće godine. Porazan je - deficit iznosi oko 5,4, a procene su da će do kraja godine premašiti 9,5 milijardi evra, skoro milijardu više nego lane. Narodski rečeno, za toliko više uvezemo nego što plasiramo u inostranstvo.
Po običaju, platni bilans uspevamo da izravnamo doznakama naših gastarbajtera, koje su prošle godine narasle na blizu 4,9 milijardi evra. Tu je i brzo rastući prihod izvoza IT usluga, te poslednjih godina više nego pristojna svota stranih ulaganja.
Međutim, postoje naznake da situacija počinje da se menja na našu štetu. Lane su stranci u Srbiju investirali rekordnih 4,5 milijardi evra, ove godine još uvek solidnih 3,1 milijardu evra, ali se do kraja godine ne očekuje veći priliv. Takođe, kriza je ozbiljno zahvatila IT sektor, što će se narednih sezona odraziti i na devizni prihod ovog neobično brzo rastućeg poslovnog sektora.
Dvostruko na kamate
Smanjenje inostranih investicija i kriza IT sektora ukazuju na to da nailaze dani kada nećemo moći na dosadašnji način lako izjednačavati platni bilans. Drugim rečima, postaje vidljivo da je spoljnotrgovinski deficit prevelik.
Otuda je iznenađujuće da je pri rebalansu budžeta vlast lako odlučila da ovogodišnji budžetski deficit uveća za 1,6 milijardi evra, pa će, umesto inicijalno planiranih 2,2, dostići svih 2,9, znatno iznad lanjskih 2,15 odsto BDP-a. Čak je i Fiskalni savet stava da je propuštena prilika za smanjivanje javnog duga Srbije.
Kako je došlo do rebalansa? Jednostavno, u prvih osam meseci prihod državne kase je, zahvaljujući visokoj inflaciji, bio za 132 milijarde iznad planiranog u početnoj verziji budžeta. Moglo se vratiti nekoliko nepovoljnih kredita na koje plaćamo kamatu iznad osam odsto. Ove godine ćemo samo na otplatu kamata izdvojiti 1,63 milijarde, naspram otprilike 840 miliona pre samo dve godine.
Preporuka Fiskalnog saveta
Zaduživanje proteklih godina, dobrim delom u vreme kada su kamate na tržištu bile blizu nule, nakon osetnog rasta cene kreditiranja, pokazuje drugu, neugodnu stranu. Ako se nastavi aktuelnim trendom, lako se može desiti da Srbija za dve godine samo na kamate izdvaja 2,5 milijardi evra godišnje, tek 300-400 miliona manje nego što su godišnji izdaci za prosvetu i obrazovanje!
Možda 52 odsto BDP-a javnog duga i nije previše, ali u slučaju Srbije problem je cena tog zaduživanja. Jednostavno, ubrzan rast kamata na tržištu učinio je spornim ono što je na početku moglo izgledati korektno.
Osvrnimo se i na Vučićevu tvrdnju da 52 odsto BDP-a nije veliki dug, iako je u strategiji zaduživanja Fiskalni savet preporučio da stopa zaduženosti Srbije ne prelazi 45 odsto. Podsetimo se Jugoslavije i ustaljenog mišljenja da se raspala, navodno, zbog prezaduženosti.
Pročitaj još
Slučaj Jugoslavije
U vreme najveće krize, početkom devete decenije prošlog veka, SFR Jugoslavija je bila zadužena nešto ispod 20 milijardi dolara, što je tada iznosilo oko 30 odsto nacionalnog BDP-a. Problem je bio što su u to vreme, tačnije posle 1979. godine, kamate na tržištu naglo narasle.
U jednom trenutku (1987. godine), guverner SAD Pol Volker je inflaciju suzbijao povećanjem kamata federalnih rezervi na 13, potom i 17 odsto, iako su ovako visoke stope bile protivne i američkom zakonodavstvu. Naravno, zbog uloge dolara kao rezervne svetske valute, politika visokih kamata proširila se na ceo globus.
Istovremeno, evropske države su zapale u recesiju, njihove valute su naglo slabile u odnosu na američku, a Jugoslavija je imala ne mali broj kredita podignutih u evropskim valutama, sa obavezom da ih vrati u dolarima.
Takođe, cene u zapadnoevropskim zemljama su naglo pale, dok je uvoz gotovo prepolovljen. Plaćajući izuzetno visoke kamate, te sa brzo opadajućim izvoznim prihodima, Jugoslavija je ubrzano tanjila devizne rezerve.
Sa druge strane, cena nafte, a Jugoslavija je uvozila između osam i po i deset miliona tona godišnje, bila je visoka, povremeno i ekstremna. Tako je bivša država došla u situaciju da je, uprkos oštrim "merama stabilizacije", jedva vraćala kamate, dok je osnovni dug stagnirao.
Drugim rečima, bivša država nije propala zbog visoke zaduženosti, već zbog nemogućnosti da vraća prispele kreditne rate pošto je sve devize trošila na naglo narasle kamate.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
0
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
10
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
10
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
4
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
8
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
23
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
6
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 13
dz0
Ovo danas nije nasa ekonomija, ne posedujemo nista, iznajmljujemo radnu snagu ispod trzisne cene i subvencijama hranimo strane korporacije koje uvek odu. Nisu ni banke nase, ni profit ne ostaje u zemlji. Ostaju samo cifre za statistiku i ogromni dugovi. Koje nemamo cime vratiti jer ni jedan proizvod proizveden u Srbiji ne ostaje u Srbiji, trziste usluga se ne racuna i male privrede.
Anonimus
A3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar