Ekonomski tigar, a finansije ranjive
Aleksandar Vučić se često hvali finansijskom situacijom države kojom upravlja, bilo sa premijerske, bilo sa predsedničke funkcije, već tuce godina.
Foto: 021.rs
Posebno ističe kako javni dug iznosi tek 52,2 odsto nacionalnog BDP-a, primetno ispod evrounijske granice od 60 odsto.
Mada 38,5 milijardi evra, koliko će nakon rebalansa ovogodišnjeg budžeta nominalno iznositi javni dug Srbije, deluje kao visoka planina koju savlađuju samo najveštiji i najpripremljeniji, predsednik Srbije samo ukazuje na brojne države Starog kontinenta čiji javni dug premašuje 80 odsto nacionalnog BDP-a, uporno ignorišući, recimo, susednu Bugarsku sa samo 23 odsto državne zaduženosti.
Spoljnotrgovinski deficit
Poslednjih dana, osim rebalansa budžeta, pažnju ekonomista privukao je i izveštaj Privredne komore Srbije o spoljnotrgovinskom bilansu za sedam meseci tekuće godine. Porazan je - deficit iznosi oko 5,4, a procene su da će do kraja godine premašiti 9,5 milijardi evra, skoro milijardu više nego lane. Narodski rečeno, za toliko više uvezemo nego što plasiramo u inostranstvo.
Po običaju, platni bilans uspevamo da izravnamo doznakama naših gastarbajtera, koje su prošle godine narasle na blizu 4,9 milijardi evra. Tu je i brzo rastući prihod izvoza IT usluga, te poslednjih godina više nego pristojna svota stranih ulaganja.
Međutim, postoje naznake da situacija počinje da se menja na našu štetu. Lane su stranci u Srbiju investirali rekordnih 4,5 milijardi evra, ove godine još uvek solidnih 3,1 milijardu evra, ali se do kraja godine ne očekuje veći priliv. Takođe, kriza je ozbiljno zahvatila IT sektor, što će se narednih sezona odraziti i na devizni prihod ovog neobično brzo rastućeg poslovnog sektora.
Dvostruko na kamate
Smanjenje inostranih investicija i kriza IT sektora ukazuju na to da nailaze dani kada nećemo moći na dosadašnji način lako izjednačavati platni bilans. Drugim rečima, postaje vidljivo da je spoljnotrgovinski deficit prevelik.
Otuda je iznenađujuće da je pri rebalansu budžeta vlast lako odlučila da ovogodišnji budžetski deficit uveća za 1,6 milijardi evra, pa će, umesto inicijalno planiranih 2,2, dostići svih 2,9, znatno iznad lanjskih 2,15 odsto BDP-a. Čak je i Fiskalni savet stava da je propuštena prilika za smanjivanje javnog duga Srbije.
Kako je došlo do rebalansa? Jednostavno, u prvih osam meseci prihod državne kase je, zahvaljujući visokoj inflaciji, bio za 132 milijarde iznad planiranog u početnoj verziji budžeta. Moglo se vratiti nekoliko nepovoljnih kredita na koje plaćamo kamatu iznad osam odsto. Ove godine ćemo samo na otplatu kamata izdvojiti 1,63 milijarde, naspram otprilike 840 miliona pre samo dve godine.
Preporuka Fiskalnog saveta
Zaduživanje proteklih godina, dobrim delom u vreme kada su kamate na tržištu bile blizu nule, nakon osetnog rasta cene kreditiranja, pokazuje drugu, neugodnu stranu. Ako se nastavi aktuelnim trendom, lako se može desiti da Srbija za dve godine samo na kamate izdvaja 2,5 milijardi evra godišnje, tek 300-400 miliona manje nego što su godišnji izdaci za prosvetu i obrazovanje!
Možda 52 odsto BDP-a javnog duga i nije previše, ali u slučaju Srbije problem je cena tog zaduživanja. Jednostavno, ubrzan rast kamata na tržištu učinio je spornim ono što je na početku moglo izgledati korektno.
Osvrnimo se i na Vučićevu tvrdnju da 52 odsto BDP-a nije veliki dug, iako je u strategiji zaduživanja Fiskalni savet preporučio da stopa zaduženosti Srbije ne prelazi 45 odsto. Podsetimo se Jugoslavije i ustaljenog mišljenja da se raspala, navodno, zbog prezaduženosti.
Pročitaj još
Slučaj Jugoslavije
U vreme najveće krize, početkom devete decenije prošlog veka, SFR Jugoslavija je bila zadužena nešto ispod 20 milijardi dolara, što je tada iznosilo oko 30 odsto nacionalnog BDP-a. Problem je bio što su u to vreme, tačnije posle 1979. godine, kamate na tržištu naglo narasle.
U jednom trenutku (1987. godine), guverner SAD Pol Volker je inflaciju suzbijao povećanjem kamata federalnih rezervi na 13, potom i 17 odsto, iako su ovako visoke stope bile protivne i američkom zakonodavstvu. Naravno, zbog uloge dolara kao rezervne svetske valute, politika visokih kamata proširila se na ceo globus.
Istovremeno, evropske države su zapale u recesiju, njihove valute su naglo slabile u odnosu na američku, a Jugoslavija je imala ne mali broj kredita podignutih u evropskim valutama, sa obavezom da ih vrati u dolarima.
Takođe, cene u zapadnoevropskim zemljama su naglo pale, dok je uvoz gotovo prepolovljen. Plaćajući izuzetno visoke kamate, te sa brzo opadajućim izvoznim prihodima, Jugoslavija je ubrzano tanjila devizne rezerve.
Sa druge strane, cena nafte, a Jugoslavija je uvozila između osam i po i deset miliona tona godišnje, bila je visoka, povremeno i ekstremna. Tako je bivša država došla u situaciju da je, uprkos oštrim "merama stabilizacije", jedva vraćala kamate, dok je osnovni dug stagnirao.
Drugim rečima, bivša država nije propala zbog visoke zaduženosti, već zbog nemogućnosti da vraća prispele kreditne rate pošto je sve devize trošila na naglo narasle kamate.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
16
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
45
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
3
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
7
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
10
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Komentari 13
dz0
Ovo danas nije nasa ekonomija, ne posedujemo nista, iznajmljujemo radnu snagu ispod trzisne cene i subvencijama hranimo strane korporacije koje uvek odu. Nisu ni banke nase, ni profit ne ostaje u zemlji. Ostaju samo cifre za statistiku i ogromni dugovi. Koje nemamo cime vratiti jer ni jedan proizvod proizveden u Srbiji ne ostaje u Srbiji, trziste usluga se ne racuna i male privrede.
Anonimus
A3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar