Nacionalni stadion će koštati (bar) 960 miliona evra, a u Fiskalnoj strategiji nema plana štednje
Fiskalni savet ocenjuje da je država propustila priliku da napravi štedljiviji plan potrošnje a da će budžetski deficit skočiti za oko tri odsto BDP-a zbog projekata Ekspo, naoružanja i puteva.
Foto: 021.rs
Pošto je država odlučila da u narednim godinama više troši na projekte vezane za Ekspo, puteve i naoružanje, budžetski deficit će se povećati na oko tri odsto BDP-a, čime je propuštena prilika da se napravi plan koji bi bio štedljiviji, ocenio je danas Fiskalni savet u svojoj analizi revidirane Fiskalne strategije, napominjući da uprkos tome budući plan potrošnje "neće ugroziti stabilnost", piše Nova ekonomija.
Svakako, ostaje pitanje zašto se u Srbiji odluke o budžetskoj potrošnji i investicijama često menjaju, a odluke donose u "hodu", bez jasnog plana i prioriteta.
Dakle, šta se desilo da smo sa umereno konzervativne fiskalne politike, u prethodne tri godine, u ovoj odjednom prešli na sipanje para u velike projekte, što će da potraje i u narednom periodu?
"Do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda, koji u revidiranoj Strategiji nije dobro ni objašnjen. Posebno je šteta to što je propuštena prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45 odsto BDP-a, pa uvođenje fiskalnih pravila o deficitu ne bi moralo da se odlaže čak do 2029. godine“, kažu ekonomisti Saveta i dodaju da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine i posledično manje zaduži zemlja", stoji u oceni revizije.
Ali brojke su te koje su jednim delom omogućile državi da krene u ekspanziju potrošnje, jer zbog statistike je i javni dug smanjen. Ovo je posledica revidiranog rasta BDP-a Srbije za 2023. godinu kojim je Republički zavod za statistiku najblaže rečeno iznenadio stručnjake, pritom značajno izmenivši i sve brojke koje se posmatraju u odnosu na BDP, navodi Nova ekonomija.
Naime, rast privrede je prema proceni bio 2,5 odsto, ali je u oktobru kada je Zavod sveo ceo račun, ova cifra narasla na 3,8 odsto. Što više raste BDP manji je udeo javnog duga u BDP-u, pa je tako dug pao sa 52,3 odsto BDP-a na 48,4 odsto BDP-a, a slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine.
Političari u Srbiji su više puta naglašavali koliko je važno zadržati javni dug pod kontrolom, jer je to upravo i jedan od najvažnijih parametara i za MMF, Svetsku banku, ali i kreditne agencije koje dodeljuju rejting.
Zbog rasta BDP, moraju da rastu i penzije i plate. Sprovedena revizija BDP-a naviše, automatski je spustila učešće penzija u BDP-u na ispod 10 odsto. To onda zakonski dovodi do njihove izdašnije indeksacije u 2026. i 2027. i do posledičnog povećanja javnih rashoda za ove namene u odnosu na Nacrt Strategije (nacrt je takoreći prethodna projekcija), objašnjavaju iz Fiskalnog saveta.
"Povećanje javnih investicija za oko 0,5 odsto BDP-a godišnje približno odgovara troškovima nabavke borbenih aviona rafal, koji nisu bili predviđeni Nacrtom Fiskalne strategije, tako da je i to bio očekivan novi trošak. Međutim, ove nove rashode za penzije i javne investicije od oko jedan odsto BDP-a kompenzuje gotovo identična korekcija javnih prihoda naviše u narednim godinama. Dakle, do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda", kaže Fiskalni savet.
Javni prihodi u periodu 2025-2027. godine prosečno su povećani za oko 1,5 odsto BDP-a godišnje, a javni rashodi su veći za oko 2,4 odsto BDP-a što je rezultiralo povećanjem prosečnog fiskalnog deficita sa 2,2 odsto na tri odsto BDP-a, prema najnovijoj reviziji.
Dobre strane i kvalitet podataka
Članovi Saveta pozdravljaju novitete koji daju malo veću transparetnost nego ranije. Strategija sad sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 milijardi evra, izuzev oblasti odbrane i bezbednosti. Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.
"Poreski obveznici tako su dobili uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bili u mogućnosti da znaju. Sad se jasno vidi da će neki veliki projekti koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno npr. troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima sad se procenjuju na 112,4 milijardi dinara, odnosno 960 miliona evra", navode ekonomisti.
Ipak tabela ima i nekih nedostatak koje treba otkloniti, a ne sadrži i neke velike projekte, navodi se u analizi.
Vlada bi trebalo da obezbedi veću podršku RZS-u za jačanje njegovih stručnih i operativnih kapaciteta, ocena je Saveta, jer uređene zemlje moraju da zasnivaju ekonomsku politiku na podacima.
"Poslednja revizija BDP-a znatno je promenila makroekonomsku sliku Srbije. To se može dobro ilustrovati novom procenom BDP-a Srbije u 2024. koja sad iznosi 82 milijardi evra, a u Nacrtu Strategije (pre revizije) ta procena bila je 76,4 milijardi evra. Pritom, realna stopa rasta BDP-a u 2024. ostala je nepromenjena u revidiranoj Strategiji u odnosu na njen Nacrt. Podsećamo na to da je ovo već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od pet do sedam odsto po reviziji), što nisu uobičajene promene u drugim evropskim zemljama", rečeno je u oceni revizije Fiskalnog saveta.
Pročitaj još
Fiskalni savet primećuje i da velike revizije statističkih podataka, koje značajno menjaju nivo i kretanje ključnih ekonomskih i fiskalnih indikatora neizbežno podstiču i pitanja o kvalitetu podataka u Srbiji.
Prema oceni Saveta upitan je i kredibilitet čitave Strategije, jer već duže vreme ne predstavlja obavezujući dokument za vođenje javnih politika. To potvrđuje dupliranje planiranog fiskalnog srednjoročnog deficita u poslednjih godinu dana uz menjanje strukture planiranog budžeta, kao i učestalo uvođenje novih politika "u hodu“, a da one uopšte nisu bile planirane ranijim strategijama, kažu ekonomisti.
"Jedan od ključnih nedostataka Fiskalne strategije je to što ne sadrži odeljak posvećen trogodišnjim prioritetima javnih investicija. Na osnovu tog Plana trebalo bi da se napravi Investicioni plan za period od najmanje sedam godina koji bi trebalo da obuhvati sve planove državnih investicija u svim važnim društvenim oblastima i uveže ih sa trogodišnjim fiskalnim projekcijama. Nijedan od ovih planova, međutim, još uvek nije usvojen", što je i zakonska obaveza upozoravaju iz Saveta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MAT: Kriza oko NIS-a "pojela" rast BDP-a
09.03.2026.•
0
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,3 odsto, navodi se u danas objavljenom izdanju "Makroekonomske analize i trendovi".
Zabrana izvoza nafte: Koliko Srbija izvozi naftnih derivata i u koje zemlje?
09.03.2026.•
2
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je za sedam do 10 dana cena nafte na svetskom tržištu skočila za 50 odsto.
Inflacija više pogađa siromašnija domaćinstva
09.03.2026.•
8
Inflacija nema iste efekte na sve grupe stanovništva a razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima.
Mart u znaku kasko osiguranja – do 35% popusta u DDOR-u
09.03.2026.•
0
Mesec mart u DDOR-u posvećen je kasko osiguranju, uz posebne pogodnosti za vlasnike vozila.
Vredi li 100 dinara više od jednog dolara: Jedno loše poređenje
09.03.2026.•
22
Omar Licandro je na Kopaonik biznis forumu uporedio srpsku i američku ekonomiju, i pokušao da pokaže da razlika nije toliko velika.
Januarska inflacija u Srbiji veća od proseka Evropske unije
09.03.2026.•
1
Srbija je u januaru imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije (EU).
Barel nafte premašio 110 dolara zbog poremećaja na tržištu
09.03.2026.•
3
Cene nafte premašile su danas 110 dolara po barelu zbog poremećaja u snabdevanju, prenosi Trejding ekonomiks.
Skoro 20 odsto manje žena zaposleno na Zapadnom Balkanu u odnosu na muškarce
08.03.2026.•
0
Povodom Međunarodnog dana žena Savet za regionalnu saradnju (RCC) skreće pažnju na ukorenjene razlike u zapošljavanju i platama žena i muškaraca na tržištu rada u celom regionu Zapadnog Balkana.
Teškoće privrede SAD za koju je Tramp tvrdio da "grmi"
08.03.2026.•
3
Predsednik SAD Donald Tramp je obećao da će 2026. biti godina velikog ekonomskog rasta, ali je počela gubitkom radnih mesta, rastom cena goriva i većom neizvesnošću za budućnost Amerike.
Profesor Lukić: Treba proceniti koliko državnih davanja u ceni goriva može da se koriguje
08.03.2026.•
8
U jeku rasta cena energenata, pažnja svetske javnosti ponovo je usmerena ka Persijskom zalivu.
Siniša Mali ne isključuje mogućnost smanjenja akciza na gorivo
08.03.2026.•
15
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima mehanizme da ublaži posledice jedne od najvećih kriza u svetu.
Čekaju se mere države zbog skoka cena goriva: Ima li Srbija prostora za smanjenje akciza
08.03.2026.•
16
Priča o akcizama ponovo je aktuelna zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu, uzrokovanog sukobima na Bliskom istoku, što preti da drastično poveća i cene goriva u Srbiji.
Dinarski krediti iznenada poskupeli u januaru: Ovo su razlozi
08.03.2026.•
3
Vest da su dinarski krediti u Srbiji u januaru poskupeli i za privredu i za stanovništvo mogla bi se nazvati iznenađenjem s obzirom na to da je referentna kamatna stopa na istom nivou duže od godinu i po.
Kuvajt zbog "više sile" smanjio proizvodnju nafte
07.03.2026.•
1
Kuvajtska naftna korporacija (KPC) aktivirala je danas klauzulu o višoj sili (force majeure) i počela da smanjuje proizvodnju sirove nafte, javlja agencija Rojters.
Minimalne akcize za cigarete 245 dinara po paklici
07.03.2026.•
10
Vlada Srbije donela je Odluku o iznosima prosečnih ponderisanih maloprodajnih cena i minimalnih akciza na duvanske prerađevine koje danas stupaju na snagu.
Stupila na snagu uredba o podršci za proizvođače mleka u prahu
07.03.2026.•
1
Uredba o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima mleka u prahu za isporuku mleka u prahu proizvođačima konditorskih proizvoda odnosno sladoleda danas je stupila na snagu.
U Srbiji povećana kupovina goriva, privatnici ga otežano nabavljaju
07.03.2026.•
16
Kupovina goriva na pumpama u Srbiji u petak je bila značajno povećana, a na pojedinim i duplirana, rekli su vlasnici benzinskih stanica za Betu.
Goldman Saks: Cene nafte mogle bi da dostignu rekordne nivoe
07.03.2026.•
2
Američka banka Goldman Saks upozorila je da bi cene sirove nafte i derivata kao što je benzin mogle da dostignu rekordne nivoe ako se ne pronađe način za rešenje blokade pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu.
Đedović Handanović: Dizel trebalo da poskupi 24 dinara, ali je poskupeo samo za tri dinara
07.03.2026.•
30
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će Srbija sa već preduzetim merama ostati sigurno i stabilno snabdevena, ako svetska situacija i konflikti ne budu eskalirali i ne produže se unedogled.
Građani se u bankama 2025. zadužili 20 odsto više nego godinu pre: Za "krpljenje rupa" ili investicije?
07.03.2026.•
6
Građani Srbije su bankama na kraju februara ove godine dugovali 1.973 milijarde dinara. To je 20 odsto više nego godinu dana pre, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.
SAD izdale licencu o poslovanju sa državnom kompanijom Venecuele za iskopavanje zlata
06.03.2026.•
0
Sjedinjene Američke Države (SAD) izdale su danas licencu kojom se odobrava poslovanje sa venecuelanskom kompanijom za eksploataciju zlata "Minerven".
Komentari 27
Ahil
predrag
- podmicivanje Zapada davanjem uzaludnih poslova;
- zaglupljivanje naroda;
- trece najbolesnije - rekao je da ce da uzgajaju fudbalere i prodaju ih po svetu. Da li je moguce da oni to vide kao privredu u koju drzava treba da ulaze ?! Umesto svega drugog sto je normalno.
Ako bude neka kriza u svetu i svi se povuku i gledaju sebe, sta cemo, tu niko nista ne prozivodi, a sve treba.
predrag
- podmicivanje Zapada davanjem uzaludnih poslova;
- zaglupljivanje naroda;
- trece najbolesnije - rekao je da ce da uzgajaju fudbalere i prodaju ih po svetu. Da li je moguce da oni to vide kao privredu u koju drzava treba da ulaze ?! Umesto svega drugog sto je normalno.
Ako bude neka kriza u svetu i svi se povuku i gledaju sebe, sta cemo, tu niko nista ne prozivodi, a sve treba.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar