Nacionalni stadion će koštati (bar) 960 miliona evra, a u Fiskalnoj strategiji nema plana štednje
Fiskalni savet ocenjuje da je država propustila priliku da napravi štedljiviji plan potrošnje a da će budžetski deficit skočiti za oko tri odsto BDP-a zbog projekata Ekspo, naoružanja i puteva.
Foto: 021.rs
Pošto je država odlučila da u narednim godinama više troši na projekte vezane za Ekspo, puteve i naoružanje, budžetski deficit će se povećati na oko tri odsto BDP-a, čime je propuštena prilika da se napravi plan koji bi bio štedljiviji, ocenio je danas Fiskalni savet u svojoj analizi revidirane Fiskalne strategije, napominjući da uprkos tome budući plan potrošnje "neće ugroziti stabilnost", piše Nova ekonomija.
Svakako, ostaje pitanje zašto se u Srbiji odluke o budžetskoj potrošnji i investicijama često menjaju, a odluke donose u "hodu", bez jasnog plana i prioriteta.
Dakle, šta se desilo da smo sa umereno konzervativne fiskalne politike, u prethodne tri godine, u ovoj odjednom prešli na sipanje para u velike projekte, što će da potraje i u narednom periodu?
"Do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda, koji u revidiranoj Strategiji nije dobro ni objašnjen. Posebno je šteta to što je propuštena prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45 odsto BDP-a, pa uvođenje fiskalnih pravila o deficitu ne bi moralo da se odlaže čak do 2029. godine“, kažu ekonomisti Saveta i dodaju da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine i posledično manje zaduži zemlja", stoji u oceni revizije.
Ali brojke su te koje su jednim delom omogućile državi da krene u ekspanziju potrošnje, jer zbog statistike je i javni dug smanjen. Ovo je posledica revidiranog rasta BDP-a Srbije za 2023. godinu kojim je Republički zavod za statistiku najblaže rečeno iznenadio stručnjake, pritom značajno izmenivši i sve brojke koje se posmatraju u odnosu na BDP, navodi Nova ekonomija.
Naime, rast privrede je prema proceni bio 2,5 odsto, ali je u oktobru kada je Zavod sveo ceo račun, ova cifra narasla na 3,8 odsto. Što više raste BDP manji je udeo javnog duga u BDP-u, pa je tako dug pao sa 52,3 odsto BDP-a na 48,4 odsto BDP-a, a slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine.
Političari u Srbiji su više puta naglašavali koliko je važno zadržati javni dug pod kontrolom, jer je to upravo i jedan od najvažnijih parametara i za MMF, Svetsku banku, ali i kreditne agencije koje dodeljuju rejting.
Zbog rasta BDP, moraju da rastu i penzije i plate. Sprovedena revizija BDP-a naviše, automatski je spustila učešće penzija u BDP-u na ispod 10 odsto. To onda zakonski dovodi do njihove izdašnije indeksacije u 2026. i 2027. i do posledičnog povećanja javnih rashoda za ove namene u odnosu na Nacrt Strategije (nacrt je takoreći prethodna projekcija), objašnjavaju iz Fiskalnog saveta.
"Povećanje javnih investicija za oko 0,5 odsto BDP-a godišnje približno odgovara troškovima nabavke borbenih aviona rafal, koji nisu bili predviđeni Nacrtom Fiskalne strategije, tako da je i to bio očekivan novi trošak. Međutim, ove nove rashode za penzije i javne investicije od oko jedan odsto BDP-a kompenzuje gotovo identična korekcija javnih prihoda naviše u narednim godinama. Dakle, do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda", kaže Fiskalni savet.
Javni prihodi u periodu 2025-2027. godine prosečno su povećani za oko 1,5 odsto BDP-a godišnje, a javni rashodi su veći za oko 2,4 odsto BDP-a što je rezultiralo povećanjem prosečnog fiskalnog deficita sa 2,2 odsto na tri odsto BDP-a, prema najnovijoj reviziji.
Dobre strane i kvalitet podataka
Članovi Saveta pozdravljaju novitete koji daju malo veću transparetnost nego ranije. Strategija sad sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 milijardi evra, izuzev oblasti odbrane i bezbednosti. Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.
"Poreski obveznici tako su dobili uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bili u mogućnosti da znaju. Sad se jasno vidi da će neki veliki projekti koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno npr. troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima sad se procenjuju na 112,4 milijardi dinara, odnosno 960 miliona evra", navode ekonomisti.
Ipak tabela ima i nekih nedostatak koje treba otkloniti, a ne sadrži i neke velike projekte, navodi se u analizi.
Vlada bi trebalo da obezbedi veću podršku RZS-u za jačanje njegovih stručnih i operativnih kapaciteta, ocena je Saveta, jer uređene zemlje moraju da zasnivaju ekonomsku politiku na podacima.
"Poslednja revizija BDP-a znatno je promenila makroekonomsku sliku Srbije. To se može dobro ilustrovati novom procenom BDP-a Srbije u 2024. koja sad iznosi 82 milijardi evra, a u Nacrtu Strategije (pre revizije) ta procena bila je 76,4 milijardi evra. Pritom, realna stopa rasta BDP-a u 2024. ostala je nepromenjena u revidiranoj Strategiji u odnosu na njen Nacrt. Podsećamo na to da je ovo već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od pet do sedam odsto po reviziji), što nisu uobičajene promene u drugim evropskim zemljama", rečeno je u oceni revizije Fiskalnog saveta.
Pročitaj još
Fiskalni savet primećuje i da velike revizije statističkih podataka, koje značajno menjaju nivo i kretanje ključnih ekonomskih i fiskalnih indikatora neizbežno podstiču i pitanja o kvalitetu podataka u Srbiji.
Prema oceni Saveta upitan je i kredibilitet čitave Strategije, jer već duže vreme ne predstavlja obavezujući dokument za vođenje javnih politika. To potvrđuje dupliranje planiranog fiskalnog srednjoročnog deficita u poslednjih godinu dana uz menjanje strukture planiranog budžeta, kao i učestalo uvođenje novih politika "u hodu“, a da one uopšte nisu bile planirane ranijim strategijama, kažu ekonomisti.
"Jedan od ključnih nedostataka Fiskalne strategije je to što ne sadrži odeljak posvećen trogodišnjim prioritetima javnih investicija. Na osnovu tog Plana trebalo bi da se napravi Investicioni plan za period od najmanje sedam godina koji bi trebalo da obuhvati sve planove državnih investicija u svim važnim društvenim oblastima i uveže ih sa trogodišnjim fiskalnim projekcijama. Nijedan od ovih planova, međutim, još uvek nije usvojen", što je i zakonska obaveza upozoravaju iz Saveta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mickoski najavio početak izgradnje gasnog interkonektora sa Srbijom
23.01.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da njegova zemlja gradi gasovod sa Grčkom i da počinje izgradnju sa Srbijom.
Udruženje prevoznika Srbije traži da se ukine ograničenje boravka vozača u zemljama Šengena
23.01.2026.•
0
Predsednik Udruženja prevoznika Srbije, Neđo Mandić je danas u otvorenom pismu predstavnicima država potpisnica Šengenskog sporazuma tražio rešenje za novi evropski sistem ulaska i izlaska (EES).
Potrošnja za Nacionalni stadion na kraju godine povećana 17 puta
23.01.2026.•
10
Država je u prošloj godini potrošila 2,5 milijarde dinara za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, pokazuju podaci Ministarstva finansija o izvršenju budžeta do 31. decembra, preneo je Forbs Srbija.
NIS-u produžena licenca za rad do 20. februara
23.01.2026.•
5
Кancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je Naftnoj industriji Srbije (NIS) operativnu licencu do 20. februara.
Ponovo poskupelo gorivo u Srbiji
23.01.2026.•
18
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
Kredit EIB od 150 miliona evra za obnovu oko 540 kilometara puteva u Srbiji
22.01.2026.•
12
Evropska investiciona banka (EIB Global) saopštila je danas da će obezbediti kredit od 150 miliona evra za rekonstrukciju oko 540 kilometara lokalnih i državnih puteva u Srbiji.
Subvencije za kupovinu seoske kuće povećane na 13.000 evra
22.01.2026.•
3
Ministarstvo za brigu o selu planira ukupno 750 miliona dinara u ovoj godini za subvencije za kupovinu kuća na selu.
Srbijavode postale d.o.o.
22.01.2026.•
6
Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" od 21. januara 2026. godine, zvanično je prešlo u "Srbijavode" d.o.o, ali je i dalje u potpunosti državno preduzeće.
MMF demantovao da će rast srpskog BDP-a dostići 3,6 odsto
21.01.2026.•
8
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Lev Ratnovski demantovao je da je ta finansijska institucija revidirala projekciju rasta srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2026. godinu na 3,6 odsto.
Od februara veće naknade za nezaposlenost u Srbiji
21.01.2026.•
3
Naknade za slučaj nezaposlenosti biće uvećane od 1. februara ove godine, u skladu sa rastom inflacije u prethodnoj godini, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije.
Vazdušni taksi u Srbiji: U Davosu potpisan ugovor sa američkom kompanijom
21.01.2026.•
25
Republika Srbija potpisala je sporazum sa američkom kompanijom o uvođenju električnih vazdušnih taksija u državi.
Novi obrazac i novi rokovi za plaćanje akcize na struju i gas
21.01.2026.•
1
Propisan je novi obrazac poreske prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju i na komprimovani prirodni gas koji se koristi za pogon prevoznih sredstava koji se primenjuje od 1.
Netfliks premašio 325 miliona pretplatnika
21.01.2026.•
0
Američki striming servis Netfliks premašio je 325 miliona pretplatnika širom sveta, izvestivši u utorak o svom prvom ažuriranju broja korisnika u godinu dana.
Stanić: Rešenje za NIS bliže nego ranije, očekuje se produženje licence
20.01.2026.•
5
Rešenje za Naftnu industriju Srbije izvesnije je nego u prethodnim mesecima i očekuje se da američka administracija produži operativnu licencu i nakon 23. januara.
Vučić: Zbog Srbije u ugovor sa MOL-om ubačena i Rafinerija u Pančevu
20.01.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je, uprkos kritikama na ulazak mađarske kompanije MOL u NIS, u ugovor na insistiranje Srbije uključena i Rafinerija u Pančevu.
Lakićević o MOL-u: "Sumnjiv partner, iskustva iz Hrvatske nisu ohrabrujuća"
20.01.2026.•
13
Ulazak mađarskog MOL-a u vlasništvo Naftne industrije Srbije (NIS) bio je "jedino prihvatljivo rešenje za Rusiju", ocenio je novinar Mijat Lakićević.
Broker Gujaničić o još pet odsto u NIS-u: "Nema bitne razlike, Srbija ne stiče veća prava"
20.01.2026.•
6
Kupovinom još pet odsto vlasništva u NIS-u država Srbija ne stiče veća prava u kontroli poslovanja te kompanije, rekao je glavni broker brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić za Betu.
Lavrov: Prodaja NIS-a mađaskom MOL-u je korisna za Rusiju
20.01.2026.•
20
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je uzajamno korisnim preliminarni dogovor o prodaji paketa akcija NIS-a mađarskoj kompaniji MOL.
NIS podneo zahtev OFAK-u za produženje licence za rad
20.01.2026.•
1
Ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je NIS podneo zahtev OFAK-u, odnosno američkoj administraciji da dozvoli da nastavi operativni rad.
Poreska uprava podseća frilensere: Do 30. januara rok za plaćanje rate poreza
20.01.2026.•
3
Frilenseri imaju rok do 30. januara da prijave i plate porez za četvrti kvartal 2025. godine.
Najavljeno da će Srbija otkupiti pet odsto udela u NIS-u, ali nešto ne štima u računici
20.01.2026.•
35
Ako pretpostavimo da će na kraju igrokaza nazvanog sankcije NIS-u, a nakon dobijanja saglasnosti američkog OFAC-a, mađarski MOL biti vlasnik 56,15 odsto akcija srpskog NIS-a, u sadašnjoj računici nešto ne štima.
Komentari 27
Ahil
predrag
- podmicivanje Zapada davanjem uzaludnih poslova;
- zaglupljivanje naroda;
- trece najbolesnije - rekao je da ce da uzgajaju fudbalere i prodaju ih po svetu. Da li je moguce da oni to vide kao privredu u koju drzava treba da ulaze ?! Umesto svega drugog sto je normalno.
Ako bude neka kriza u svetu i svi se povuku i gledaju sebe, sta cemo, tu niko nista ne prozivodi, a sve treba.
predrag
- podmicivanje Zapada davanjem uzaludnih poslova;
- zaglupljivanje naroda;
- trece najbolesnije - rekao je da ce da uzgajaju fudbalere i prodaju ih po svetu. Da li je moguce da oni to vide kao privredu u koju drzava treba da ulaze ?! Umesto svega drugog sto je normalno.
Ako bude neka kriza u svetu i svi se povuku i gledaju sebe, sta cemo, tu niko nista ne prozivodi, a sve treba.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar