EU računica: Koja zemlja daje najviše novca u zajednički budžet, a koja najviše dobija?
Evropska unija omogućava zemljama članicama da u okviru unije postignu i dobiju više nego što bi mogle samostalno.
Foto: Pixabay
Države članice doprinose budžetu EU, ali takođe dobijaju sredstva iz njega. Neke zemlje završavaju kao neto davaoci doprinosa, što znači da uplaćuju više nego što dobijaju, dok su druge neto korisnici, primajući više nego što doprinose.
Naravno, ove potvrde nisu jedine prednosti članstva u EU. Zajednički budžet odražava princip solidarnosti EU, omogućavajući značajan razvoj u različitim oblastima unutar bloka.
Koje zemlje članice najviše doprinose budžetu EU, a koje najviše uzimaju? Koje države članice su neto davaoci doprinosa, a koje neto korisnici? Euronews Business je ovo objasnio detaljno.
Prema podacima Evropske komisije, 2023. godine "velika četvorka" EU dala je najveći doprinos budžetu EU: Nemačka (33,8 milijardi evra), Francuska (25,8 milijardi evra), Italija (18,8 milijardi evra) i Španija (13,6 milijardi evra).
Devet zemalja je doprinelo manje od milijardu evra budžetu EU 2023. godine, a najmanji doprinosi dolaze sa Malte (112 miliona evra), Kipra (259 miliona evra) i Estonije (355 miliona evra).
Među korisnicama, prvih pet je uključivala i Poljsku uz "veliku četvorku" EU. Francuska je dobila 16,5 milijardi evra, a slede Poljska (14,1 milijardi evra), zatim Nemačka (14 milijardi evra), Italija (12,8 milijardi evra) i Španija (12,1 milijardi evra).
Na dnu su tri zemlje dobile manje od milijardu evra iz budžeta EU: Malta (277 miliona evra), Kipar (393 miliona evra) i Slovenija (952 miliona evra).
Šta kada se to podvede na računicu "po osobi"?
Kada uzmemo u obzir neto davaoce i primaoce po osobi, slika se značajno menja zbog velikih varijacija u veličini stanovništva među državama članicama EU. U 2023. godini, doprinosioci u budžet EU po osobi kretali su se od 137 evra u Bugarskoj do 688 evra u Luksemburgu.
Među "velikom četvorkom", svaka osoba u Nemačkoj je dala 403 evra. Zatim je usledilo 378 evra u Francuskoj, 318 evra u Italiji i 281 evra u Španiji.
Kada se posmatraju neto doprinosi po osobi, Holandija je bila na vrhu liste 2023. godine, pri čemu je svaki stanovnik Holandije dao 350 evra više nego što je dobio.
Sledila je Irska sa neto doprinosom od 240 evra po osobi, zatim Nemačka (235 evra), Danska (210 evra) i Švedska (156 evra).
Među Velikom četvorkom, Francuska je imala najniži neto doprinos po osobi sa 30 evra, dok je u Italiji 101, a u Španiji 137 evra.
Građani Luksemburga imaju najviše beneficija
Luksemburg se ističe kao najveći neto korisnik po osobi.
Neto korisnici po osobi kretali su se od 129 evra u Sloveniji do 3.081 evra u Luksemburgu, što je neverovatno, pošto je drugi najveći neto korisnik - Hrvatska - primala 619 evra po osobi.
Tri baltičke zemlje u EU - Estonija, Letonija i Litvanija - svaka je primila više od 500 evra neto prihoda po osobi.
Pročitaj još
Dok je Poljska bila najveći neto primalac u nominalnom smislu, rangirana je na trećem mestu po neto prihodima po osobi, sa 191 evra među 17 zemalja neto korisnica.
Dok su Luksemburg i Belgija među bogatijim zemljama EU, oni su takođe neto primaoci fondova EU jer su obe zemlje domaćini brojnim institucijama EU, kao što su Evropska komisija i Evropski parlament.
Na primer, Belgija je imala neto prihod od 404 evra po osobi, što je više od Bugarske (299 evra) i Rumunije (307 evra).
Opširnije na Euronews Srbija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
2
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
3
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
7
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
1
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
3
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
36
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Komentari 9
Ja bre
Izvini a otkad je to SAD u EU? Kad nas je to bombardovala EU, osim parama?Da nisi malo polupao loncice?
w/e
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar