EU računica: Koja zemlja daje najviše novca u zajednički budžet, a koja najviše dobija?
Evropska unija omogućava zemljama članicama da u okviru unije postignu i dobiju više nego što bi mogle samostalno.
Foto: Pixabay
Države članice doprinose budžetu EU, ali takođe dobijaju sredstva iz njega. Neke zemlje završavaju kao neto davaoci doprinosa, što znači da uplaćuju više nego što dobijaju, dok su druge neto korisnici, primajući više nego što doprinose.
Naravno, ove potvrde nisu jedine prednosti članstva u EU. Zajednički budžet odražava princip solidarnosti EU, omogućavajući značajan razvoj u različitim oblastima unutar bloka.
Koje zemlje članice najviše doprinose budžetu EU, a koje najviše uzimaju? Koje države članice su neto davaoci doprinosa, a koje neto korisnici? Euronews Business je ovo objasnio detaljno.
Prema podacima Evropske komisije, 2023. godine "velika četvorka" EU dala je najveći doprinos budžetu EU: Nemačka (33,8 milijardi evra), Francuska (25,8 milijardi evra), Italija (18,8 milijardi evra) i Španija (13,6 milijardi evra).
Devet zemalja je doprinelo manje od milijardu evra budžetu EU 2023. godine, a najmanji doprinosi dolaze sa Malte (112 miliona evra), Kipra (259 miliona evra) i Estonije (355 miliona evra).
Među korisnicama, prvih pet je uključivala i Poljsku uz "veliku četvorku" EU. Francuska je dobila 16,5 milijardi evra, a slede Poljska (14,1 milijardi evra), zatim Nemačka (14 milijardi evra), Italija (12,8 milijardi evra) i Španija (12,1 milijardi evra).
Na dnu su tri zemlje dobile manje od milijardu evra iz budžeta EU: Malta (277 miliona evra), Kipar (393 miliona evra) i Slovenija (952 miliona evra).
Šta kada se to podvede na računicu "po osobi"?
Kada uzmemo u obzir neto davaoce i primaoce po osobi, slika se značajno menja zbog velikih varijacija u veličini stanovništva među državama članicama EU. U 2023. godini, doprinosioci u budžet EU po osobi kretali su se od 137 evra u Bugarskoj do 688 evra u Luksemburgu.
Među "velikom četvorkom", svaka osoba u Nemačkoj je dala 403 evra. Zatim je usledilo 378 evra u Francuskoj, 318 evra u Italiji i 281 evra u Španiji.
Kada se posmatraju neto doprinosi po osobi, Holandija je bila na vrhu liste 2023. godine, pri čemu je svaki stanovnik Holandije dao 350 evra više nego što je dobio.
Sledila je Irska sa neto doprinosom od 240 evra po osobi, zatim Nemačka (235 evra), Danska (210 evra) i Švedska (156 evra).
Među Velikom četvorkom, Francuska je imala najniži neto doprinos po osobi sa 30 evra, dok je u Italiji 101, a u Španiji 137 evra.
Građani Luksemburga imaju najviše beneficija
Luksemburg se ističe kao najveći neto korisnik po osobi.
Neto korisnici po osobi kretali su se od 129 evra u Sloveniji do 3.081 evra u Luksemburgu, što je neverovatno, pošto je drugi najveći neto korisnik - Hrvatska - primala 619 evra po osobi.
Tri baltičke zemlje u EU - Estonija, Letonija i Litvanija - svaka je primila više od 500 evra neto prihoda po osobi.
Pročitaj još
Dok je Poljska bila najveći neto primalac u nominalnom smislu, rangirana je na trećem mestu po neto prihodima po osobi, sa 191 evra među 17 zemalja neto korisnica.
Dok su Luksemburg i Belgija među bogatijim zemljama EU, oni su takođe neto primaoci fondova EU jer su obe zemlje domaćini brojnim institucijama EU, kao što su Evropska komisija i Evropski parlament.
Na primer, Belgija je imala neto prihod od 404 evra po osobi, što je više od Bugarske (299 evra) i Rumunije (307 evra).
Opširnije na Euronews Srbija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
0
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
23
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
36
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
22
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
15
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Evropska centralna banka ne menja kamate
05.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) ostavila je danas ključne kamatne stope nepromenjene, kako se i očekivalo, potvrđujući da bi inflacija trebalo da se stabilizuje i minimalizuje uticaj jakog evra na monetarnu politiku.
Đedović Handanović razgovarala o NIS-u sa predstavnicima ADNOK-a
05.02.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je u Abu Dabiju o budućoj saradnji u naftnom sektoru Srbije s rukovodstvom naftne kompanije ADNOК iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Otkriveno još zlata na Rogozni, Ziđin povećava udeo u australijskoj firmi Strikland
05.02.2026.•
13
Ziđin Mining Group dodatno učvršćuje svoj strateški položaj u australijskoj kompaniji Strickland Metals koja istražuje zlato na planini Rogozni kod Novog Pazara.
Antonijević: Utvrđeno kako osobe u zatvoru mogu da podnesu zahtev za legalizaciju
04.02.2026.•
0
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević saopštio je da je utvrđen mehanizam da lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne neposredno pokrenu postupak evidentiranja i upisa prava, bez dodatnih ograničenja.
Država se zadužila za još skoro 16 milijardi dinara i tu ne staje
04.02.2026.•
14
Uprava za javni dug u utorak je okončala drugu aukciju petogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, koje dospevaju 30. jula 2030. godine.
Ministarka Đedović: U toku pregovori MOL-a i ADNOC-a o preuzimanju NIS-a, i Srbija uključena u razgovore
04.02.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović da su u toku pregovori između mađarskog MOL-a i državne naftne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC sa Gaspromnjeftom o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Kad januar ogoli sistem
04.02.2026.•
5
Srbija se dugo hvalisala da je proizvođač sa znatnim viškovima električne energije.
Cene polovnih automobila ostaju visoke i ove godine
04.02.2026.•
2
Prema prognozama stručnjaka, u ovoj godini cene polovnih automobila neće biti niže, što je posledica ne samo promenljivih zakona već i globalnih događaja.
Ilon Mask postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara
04.02.2026.•
25
Američki preduzetnik Ilon Mask je postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara nakon što je njegova firma SpaceX kupila njegovu kompaniju za veštačku inteligenciju xAI.
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
12
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
2
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
Komentari 9
Ja bre
Izvini a otkad je to SAD u EU? Kad nas je to bombardovala EU, osim parama?Da nisi malo polupao loncice?
w/e
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar