Ohrabrenje sa Beogradske berze
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
Foto: Pixabay
Tako su ovdašnji investitori, nakon ko zna koliko godina, bili u prilici da novac ulažu putem berze, a da ne ode van granica države.
Eliksir probio led
Zapravo, reč je o odluci šabačke hemijske grupe Eliksir da do investicionog kapitala ne dođe pozajmicom od banke, već prodajom sopstvenih obveznica putem Beogradske berze. Istina, sve se odvija u sklopu pokušaja države Srbije da revitalizuje jedinu ovdašnju berzu, za šta je od Svetske banke pozajmila 30 miliona evra.
Očekivalo se da će prvi emiter biti NIS pošto je novosadska kompanija još početkom januara bila spremna da putem berze dođe do cirka 70 miliona evra, ali je najava uvođenja sankcija SAD prema srpskoj kompaniji većinskog ruskog kapitala odložila planove za bolja vremena.
Tako su Šapčani prvi probili led i sredinom aprila emitovali su ukupno 341.700 obveznica nominalne vrednosti 12.000 dinara. U roku od četiri časa sve su preko Beogradske berze rasprodate, pa su u Eliksiru prikupili 4,1 milijardu dinara (35 miliona evra) potrebnih za ulaganje u podizanje postrojenja za proizvodnju monoamonijum fosfata u sklopu svog pogona u Prahovu. Početak izgradnje je sredina 2026. godine.
Bankocentrična Srbija
Razlog zašto se jedna od naših najboljih firmi hemijske branše odlučila za u Srbiji neuobičajen način prikupljanja kapitala je povoljna kamata od šest odsto na rok od pet godina. Procene su da bi pozajmica od banke bila skuplja bar 1,5 procentni poen.
Možda se može učiniti da su Šapčani uložili previše u osposobljavanje za nastup na finansijskom tržištu zarad relativno male dobiti. Međutim, reč je samo o prvoj etapi mnogo kompleksnije sukcesivne modernizacije proizvodnog programa, u koji će do 2045. godine Šapčani uložiti više od 320 miliona evra, pa umanjenje kamata u novčanom iznosu i nije tako malo kao što na prvi pogled izgleda.
Problem finansijskog srpskog tržišta i jeste što je u potpunosti bankocentrično, odnosno jedino banke prodaju novac, dok u svim razvijenim zemljama novac putem berzi prodaju i brojni drugi investitori, uključujući i pojedince. Kapital se svuda prikuplja i preko berze i pravo je pitanje šta u Srbiji radi Beogradska berza.
Kuda sa štednjom
Prilično tačan odgovor bi bio gotovo ništa, što je malo iznenađenje ako se zna da je prvih desetak godina nakon promena ova institucija funkcionisala veoma živo. Podsticaj su bile akcije iz privatizacije, ali i državne obveznice emitovane radi isplate stare devizne štednje.
No, udar finansijske krize 2008. godine bio je snažan i Beogradska berza je naglo smanjila aktivnost, potom sve više i više. Danas se u ovoj novčanoj instituciji za godinu dana proda kapitala koliko nekada za dva sata rada. Stoga je Vlada Srbije i odlučila da pokuša revitalizovati tako važan izvor kapitala.
Štednja građana Srbije od 14,1 milijardu evra i oko 191 milijardu dinara govori da u Srbiji ima podosta novca koji se čuva na najmanje profitabilan način, štednjom u bankama, a mogao bi se koristiti na znatno efikasnije.
To je kapital koji se u razvijenom svetu najviše obrće baš preko berzi, pa se ne vidi razlog zašto u Srbiji ne bi bilo slično. Naravno da okretanje srpske vlade ka berzi nije slučajno.
Sekundarno tržište
Međutim, nije lako oživeti tržište kapitala. Potrebna je velika masovnost, kako na liniji emitera vrednosnih hartija, tako i kod investitora. Trenutno se na berzi kotiraju vlasničke akcije iz privatizacije i to onih kompanija koje se nisu povukle i odlučile za neku drugu, mnogo dinamičniju berzu.
Očito je da je neophodno da srpske firme do novca ne stižu samo putem bankarskih kredita, već i prodajom sopstvenih dužničkih hartija od vrednosti. Na državi je da nalazi načine podsticanja oživljavanja berzanskog tržišta.
Činjenica je da su kupci Eliksirovih obveznica institucionalni klijenti, banke i osiguravajuća društva. Problem je što ne funkcioniše sekundarno tržište. Drugim rečima, kupljene obveznice se ne iznose na dalju prodaju, pa tako mali investitori teško mogu doći u priliku da kupe.
Nedostaju i fondovi koji bi prikupljali i ulagali kapital razdeljen na bezbroj sitnih investitora. Tek kada se u većoj meri pojave ovi kupci oživeće i Beogradska berza, sve dotle obveznice neće imati ko da kupi, pa ih primarni kupci neće ni iznositi na ponudu. Suština berze jeste baš ta svakodnevna preprodaja, kada trgovci kupovinom stvaraju novu vrednost.
Pročitaj još
Telekom na berzi
Šta nam kazuje gotovo totalna uspavanost Beogradske berze? Ako znamo staro pravilo da "berze ima onoliko koliko ima tržišta", zaključićemo da je, posebno u finansijskom segmentu srpske ekonomije, tržišta malo.
To su banke iskoristile da postanu pravi monopolisti u prodaji novca i da zarađuju i onda kada iz posla koji finansiraju i nema profita. Kamata je fiksna i po ugovornom kreditnom odnosu mora da se plati, mada je veliko pitanje koliko su banke, s obzirom da pozajmicu zaštićuju hipotekom na nekretninu u iznosu dvostruko većem od pozajmljene svote, uopšte u riziku (ne)uspeha biznisa.
Sa druge strane, kada banke novac prodaju kupovinom obveznica, izlažu se, skupa sa emiterom, poslovnom riziku i kamata je upravo cena te izloženosti. Stoga banke i čine sve da izbegnu pozajmljivanje novca preko berze.
Vlada Srbije pokušava da revitalizuje berzu i podstiče još dvadesetak firmi da što pre krenu stopama Eliksira i odluče se na emitovanje sopstvenih obveznica. Međutim, čini se da postoje načini kojima bi se berzansko tržište mnogo više i mnogo brže revitalizovalo.
Ako bi se državna preduzeća poput Telekoma našla na berzanskom tržištu, bilo dužničkim, bilo vlasničkim hartijama od vrednosti, bio bi to potez koji se pamti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
EU i zvanično odustala od zabrane dizelaša: Ublažila pravila koja će važiti od 2035.
17.12.2025.•
0
Evropska komisija je ublažila pravila o zabrani automobila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, odustajući od ranijeg plana da od tada svi novi automobili moraju biti električni.
Džared Kušner odustao i od preuzimanja kompanije Vorner braders
17.12.2025.•
0
Affinity Partners, investicioni fond povezan sa Džaredom Kušnerom, zetom predsednika SAD Donalda Trampa, povukao se iz finansiranja ponude koju je Paramount Skydance dao za kupovinu kompanije Warner Bros. Discovery.
Gasni aranžman Srbije ističe: Odakle i po kojoj ceni ćemo ubuduće snabdevati državu?
16.12.2025.•
7
Šta će biti sa Naftnom industrijom Srbije pitanje je koje već mesecima opterećuje domaću javnost.
Zbog EU sankcija Rusiji, grčko-austrijska naftna firma obustavlja isporuku goriva
16.12.2025.•
0
Austrijsko-grčka kompanija za trgovinu naftnim proizvodima "Cetracore-Jetoil SA" danas je objavila da zbog sankcija EU Rusiji obustavlja poslovanje od računovodstva do isporuke goriva.
Ministarka Đurđević Stamenkovski: Broj nezaposlenih prepolovljen od 2015.
16.12.2025.•
7
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u trećem kvartalu ove godine iznosi 8,2 odsto, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
NBS uvela novu meru: Menjačnice više ne mogu da naplaćuju proviziju pri prodaji evra
16.12.2025.•
21
Narodna banka Srbije donela je privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom prodaje evra građanima.
Ilon Mask prva osoba na svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara
16.12.2025.•
4
Američki preduzetnik Ilon Mask prva je osoba u svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara, objavio je magazin "Forbs".
U Srbiji u oktobru izdato oko tri odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.12.2025.•
0
U Srbiji je u oktobru ove godine izdato 3.511 građevinskih dozvola, što je 2,9 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Nema bezbolnog rešenja za NIS
15.12.2025.•
16
Prošlo je bezmalo sedamdeset dana kako od JANAF-a nije stigla ni kap sirove nafte i očigledno je da SAD neće lako ukinuti oštro sankcionisanje Naftne industrije Srbije.
Povećanje minimalca za mnoge poslodavce preveliki zalogaj, najavljuju otkaze
15.12.2025.•
22
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima.
Rekordna vrednost srebra: Cena mu od početka 2025. porasla 113 odsto
15.12.2025.•
0
Poskupljenje zlata već dugo ne iznenađuje, ali je sada i srebro dostiglo istorijski maksimum od 60 dolara po unci.
NBS povećala zlatne rezerve: Šta to govori i koliko srpsko zlato zapravo vredi?
15.12.2025.•
6
Narodna banka Srbije poslednjih godina značajno je povećala količinu zlatnih rezervi, koje danas premašuju 50 tona.
Ruski maloprodajni lanac stiže u Srbiju: Prve prodavnice u prvom kvartalu 2026. godine
15.12.2025.•
36
Ruski maloprodajni lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine, objavila je kompanija.
Država za fabriku u Nišu dala Aristonu 22,2 miliona evra
15.12.2025.•
5
Kompanija Ariston, koja proizvodi bojlere i sisteme za grejanje, otvorila je pogon u Nišu.
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
2
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Ministarstvo privrede dodeljuje 400 miliona dinara za izlazak firmi na inostrana tržišta
14.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede pokrenulo je program podrške kompanijama koje planiraju izlazak na inostrana tržišta, objavila je ministarka Adrijana Mesarović na Instagramu.
Živković: EPS u 2025. ostvaruje dobit, proizvodnja stabilna
14.12.2025.•
3
Generalni direktor Elektroprivede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da je EPS u zimsku sezonu ušla spremna, da je proizvodnja uglja i električne energije stabilna.
Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
14.12.2025.•
17
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Finansijski konsultant: Pitanje je da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja NIS-om
13.12.2025.•
24
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije.
"Plan blokadera" u režiji Informera: "Bako, napravi mi palačinke" - o čemu je reč?
13.12.2025.•
21
Prorežimski tabloid Informer tvrdi da je došao u posed navodnog "plana" studenata, pod radnim nazivom "Testirajmo elektroenergetski sistem Srbije" ili alternativnog imena "Bako, napravi mi palačinke".
Nikezić: Srbija odmah da preuzme NIS, sankcije rezultat šibicarske politike Vučića
13.12.2025.•
15
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da Srbija više ne sme da čeka i mora odmah da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Komentari 4
Anonimus
Zemlja čudesa
adzijans
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar