Ohrabrenje sa Beogradske berze
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
Foto: Pixabay
Tako su ovdašnji investitori, nakon ko zna koliko godina, bili u prilici da novac ulažu putem berze, a da ne ode van granica države.
Eliksir probio led
Zapravo, reč je o odluci šabačke hemijske grupe Eliksir da do investicionog kapitala ne dođe pozajmicom od banke, već prodajom sopstvenih obveznica putem Beogradske berze. Istina, sve se odvija u sklopu pokušaja države Srbije da revitalizuje jedinu ovdašnju berzu, za šta je od Svetske banke pozajmila 30 miliona evra.
Očekivalo se da će prvi emiter biti NIS pošto je novosadska kompanija još početkom januara bila spremna da putem berze dođe do cirka 70 miliona evra, ali je najava uvođenja sankcija SAD prema srpskoj kompaniji većinskog ruskog kapitala odložila planove za bolja vremena.
Tako su Šapčani prvi probili led i sredinom aprila emitovali su ukupno 341.700 obveznica nominalne vrednosti 12.000 dinara. U roku od četiri časa sve su preko Beogradske berze rasprodate, pa su u Eliksiru prikupili 4,1 milijardu dinara (35 miliona evra) potrebnih za ulaganje u podizanje postrojenja za proizvodnju monoamonijum fosfata u sklopu svog pogona u Prahovu. Početak izgradnje je sredina 2026. godine.
Bankocentrična Srbija
Razlog zašto se jedna od naših najboljih firmi hemijske branše odlučila za u Srbiji neuobičajen način prikupljanja kapitala je povoljna kamata od šest odsto na rok od pet godina. Procene su da bi pozajmica od banke bila skuplja bar 1,5 procentni poen.
Možda se može učiniti da su Šapčani uložili previše u osposobljavanje za nastup na finansijskom tržištu zarad relativno male dobiti. Međutim, reč je samo o prvoj etapi mnogo kompleksnije sukcesivne modernizacije proizvodnog programa, u koji će do 2045. godine Šapčani uložiti više od 320 miliona evra, pa umanjenje kamata u novčanom iznosu i nije tako malo kao što na prvi pogled izgleda.
Problem finansijskog srpskog tržišta i jeste što je u potpunosti bankocentrično, odnosno jedino banke prodaju novac, dok u svim razvijenim zemljama novac putem berzi prodaju i brojni drugi investitori, uključujući i pojedince. Kapital se svuda prikuplja i preko berze i pravo je pitanje šta u Srbiji radi Beogradska berza.
Kuda sa štednjom
Prilično tačan odgovor bi bio gotovo ništa, što je malo iznenađenje ako se zna da je prvih desetak godina nakon promena ova institucija funkcionisala veoma živo. Podsticaj su bile akcije iz privatizacije, ali i državne obveznice emitovane radi isplate stare devizne štednje.
No, udar finansijske krize 2008. godine bio je snažan i Beogradska berza je naglo smanjila aktivnost, potom sve više i više. Danas se u ovoj novčanoj instituciji za godinu dana proda kapitala koliko nekada za dva sata rada. Stoga je Vlada Srbije i odlučila da pokuša revitalizovati tako važan izvor kapitala.
Štednja građana Srbije od 14,1 milijardu evra i oko 191 milijardu dinara govori da u Srbiji ima podosta novca koji se čuva na najmanje profitabilan način, štednjom u bankama, a mogao bi se koristiti na znatno efikasnije.
To je kapital koji se u razvijenom svetu najviše obrće baš preko berzi, pa se ne vidi razlog zašto u Srbiji ne bi bilo slično. Naravno da okretanje srpske vlade ka berzi nije slučajno.
Sekundarno tržište
Međutim, nije lako oživeti tržište kapitala. Potrebna je velika masovnost, kako na liniji emitera vrednosnih hartija, tako i kod investitora. Trenutno se na berzi kotiraju vlasničke akcije iz privatizacije i to onih kompanija koje se nisu povukle i odlučile za neku drugu, mnogo dinamičniju berzu.
Očito je da je neophodno da srpske firme do novca ne stižu samo putem bankarskih kredita, već i prodajom sopstvenih dužničkih hartija od vrednosti. Na državi je da nalazi načine podsticanja oživljavanja berzanskog tržišta.
Činjenica je da su kupci Eliksirovih obveznica institucionalni klijenti, banke i osiguravajuća društva. Problem je što ne funkcioniše sekundarno tržište. Drugim rečima, kupljene obveznice se ne iznose na dalju prodaju, pa tako mali investitori teško mogu doći u priliku da kupe.
Nedostaju i fondovi koji bi prikupljali i ulagali kapital razdeljen na bezbroj sitnih investitora. Tek kada se u većoj meri pojave ovi kupci oživeće i Beogradska berza, sve dotle obveznice neće imati ko da kupi, pa ih primarni kupci neće ni iznositi na ponudu. Suština berze jeste baš ta svakodnevna preprodaja, kada trgovci kupovinom stvaraju novu vrednost.
Pročitaj još
Telekom na berzi
Šta nam kazuje gotovo totalna uspavanost Beogradske berze? Ako znamo staro pravilo da "berze ima onoliko koliko ima tržišta", zaključićemo da je, posebno u finansijskom segmentu srpske ekonomije, tržišta malo.
To su banke iskoristile da postanu pravi monopolisti u prodaji novca i da zarađuju i onda kada iz posla koji finansiraju i nema profita. Kamata je fiksna i po ugovornom kreditnom odnosu mora da se plati, mada je veliko pitanje koliko su banke, s obzirom da pozajmicu zaštićuju hipotekom na nekretninu u iznosu dvostruko većem od pozajmljene svote, uopšte u riziku (ne)uspeha biznisa.
Sa druge strane, kada banke novac prodaju kupovinom obveznica, izlažu se, skupa sa emiterom, poslovnom riziku i kamata je upravo cena te izloženosti. Stoga banke i čine sve da izbegnu pozajmljivanje novca preko berze.
Vlada Srbije pokušava da revitalizuje berzu i podstiče još dvadesetak firmi da što pre krenu stopama Eliksira i odluče se na emitovanje sopstvenih obveznica. Međutim, čini se da postoje načini kojima bi se berzansko tržište mnogo više i mnogo brže revitalizovalo.
Ako bi se državna preduzeća poput Telekoma našla na berzanskom tržištu, bilo dužničkim, bilo vlasničkim hartijama od vrednosti, bio bi to potez koji se pamti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
13
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
1
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Gorivo ponovo poskupelo: Pogledajte koliko košta
20.03.2026.•
30
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
GRAFIKA: Koliko je poskupelo gorivo za godinu dana
20.03.2026.•
4
Svake nedelje Ministarstvo trgovine objavljuje najviše cene goriva na pumpama u Srbiji.
Produžena dozvola za rad NIS-a: "Građani ne treba da prave zalihe"
20.03.2026.•
7
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine.
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
15
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
97
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
10
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
15
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
0
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
8
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Komentari 4
Anonimus
Zemlja čudesa
adzijans
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar