Ohrabrenje sa Beogradske berze
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
Foto: Pixabay
Tako su ovdašnji investitori, nakon ko zna koliko godina, bili u prilici da novac ulažu putem berze, a da ne ode van granica države.
Eliksir probio led
Zapravo, reč je o odluci šabačke hemijske grupe Eliksir da do investicionog kapitala ne dođe pozajmicom od banke, već prodajom sopstvenih obveznica putem Beogradske berze. Istina, sve se odvija u sklopu pokušaja države Srbije da revitalizuje jedinu ovdašnju berzu, za šta je od Svetske banke pozajmila 30 miliona evra.
Očekivalo se da će prvi emiter biti NIS pošto je novosadska kompanija još početkom januara bila spremna da putem berze dođe do cirka 70 miliona evra, ali je najava uvođenja sankcija SAD prema srpskoj kompaniji većinskog ruskog kapitala odložila planove za bolja vremena.
Tako su Šapčani prvi probili led i sredinom aprila emitovali su ukupno 341.700 obveznica nominalne vrednosti 12.000 dinara. U roku od četiri časa sve su preko Beogradske berze rasprodate, pa su u Eliksiru prikupili 4,1 milijardu dinara (35 miliona evra) potrebnih za ulaganje u podizanje postrojenja za proizvodnju monoamonijum fosfata u sklopu svog pogona u Prahovu. Početak izgradnje je sredina 2026. godine.
Bankocentrična Srbija
Razlog zašto se jedna od naših najboljih firmi hemijske branše odlučila za u Srbiji neuobičajen način prikupljanja kapitala je povoljna kamata od šest odsto na rok od pet godina. Procene su da bi pozajmica od banke bila skuplja bar 1,5 procentni poen.
Možda se može učiniti da su Šapčani uložili previše u osposobljavanje za nastup na finansijskom tržištu zarad relativno male dobiti. Međutim, reč je samo o prvoj etapi mnogo kompleksnije sukcesivne modernizacije proizvodnog programa, u koji će do 2045. godine Šapčani uložiti više od 320 miliona evra, pa umanjenje kamata u novčanom iznosu i nije tako malo kao što na prvi pogled izgleda.
Problem finansijskog srpskog tržišta i jeste što je u potpunosti bankocentrično, odnosno jedino banke prodaju novac, dok u svim razvijenim zemljama novac putem berzi prodaju i brojni drugi investitori, uključujući i pojedince. Kapital se svuda prikuplja i preko berze i pravo je pitanje šta u Srbiji radi Beogradska berza.
Kuda sa štednjom
Prilično tačan odgovor bi bio gotovo ništa, što je malo iznenađenje ako se zna da je prvih desetak godina nakon promena ova institucija funkcionisala veoma živo. Podsticaj su bile akcije iz privatizacije, ali i državne obveznice emitovane radi isplate stare devizne štednje.
No, udar finansijske krize 2008. godine bio je snažan i Beogradska berza je naglo smanjila aktivnost, potom sve više i više. Danas se u ovoj novčanoj instituciji za godinu dana proda kapitala koliko nekada za dva sata rada. Stoga je Vlada Srbije i odlučila da pokuša revitalizovati tako važan izvor kapitala.
Štednja građana Srbije od 14,1 milijardu evra i oko 191 milijardu dinara govori da u Srbiji ima podosta novca koji se čuva na najmanje profitabilan način, štednjom u bankama, a mogao bi se koristiti na znatno efikasnije.
To je kapital koji se u razvijenom svetu najviše obrće baš preko berzi, pa se ne vidi razlog zašto u Srbiji ne bi bilo slično. Naravno da okretanje srpske vlade ka berzi nije slučajno.
Sekundarno tržište
Međutim, nije lako oživeti tržište kapitala. Potrebna je velika masovnost, kako na liniji emitera vrednosnih hartija, tako i kod investitora. Trenutno se na berzi kotiraju vlasničke akcije iz privatizacije i to onih kompanija koje se nisu povukle i odlučile za neku drugu, mnogo dinamičniju berzu.
Očito je da je neophodno da srpske firme do novca ne stižu samo putem bankarskih kredita, već i prodajom sopstvenih dužničkih hartija od vrednosti. Na državi je da nalazi načine podsticanja oživljavanja berzanskog tržišta.
Činjenica je da su kupci Eliksirovih obveznica institucionalni klijenti, banke i osiguravajuća društva. Problem je što ne funkcioniše sekundarno tržište. Drugim rečima, kupljene obveznice se ne iznose na dalju prodaju, pa tako mali investitori teško mogu doći u priliku da kupe.
Nedostaju i fondovi koji bi prikupljali i ulagali kapital razdeljen na bezbroj sitnih investitora. Tek kada se u većoj meri pojave ovi kupci oživeće i Beogradska berza, sve dotle obveznice neće imati ko da kupi, pa ih primarni kupci neće ni iznositi na ponudu. Suština berze jeste baš ta svakodnevna preprodaja, kada trgovci kupovinom stvaraju novu vrednost.
Pročitaj još
Telekom na berzi
Šta nam kazuje gotovo totalna uspavanost Beogradske berze? Ako znamo staro pravilo da "berze ima onoliko koliko ima tržišta", zaključićemo da je, posebno u finansijskom segmentu srpske ekonomije, tržišta malo.
To su banke iskoristile da postanu pravi monopolisti u prodaji novca i da zarađuju i onda kada iz posla koji finansiraju i nema profita. Kamata je fiksna i po ugovornom kreditnom odnosu mora da se plati, mada je veliko pitanje koliko su banke, s obzirom da pozajmicu zaštićuju hipotekom na nekretninu u iznosu dvostruko većem od pozajmljene svote, uopšte u riziku (ne)uspeha biznisa.
Sa druge strane, kada banke novac prodaju kupovinom obveznica, izlažu se, skupa sa emiterom, poslovnom riziku i kamata je upravo cena te izloženosti. Stoga banke i čine sve da izbegnu pozajmljivanje novca preko berze.
Vlada Srbije pokušava da revitalizuje berzu i podstiče još dvadesetak firmi da što pre krenu stopama Eliksira i odluče se na emitovanje sopstvenih obveznica. Međutim, čini se da postoje načini kojima bi se berzansko tržište mnogo više i mnogo brže revitalizovalo.
Ako bi se državna preduzeća poput Telekoma našla na berzanskom tržištu, bilo dužničkim, bilo vlasničkim hartijama od vrednosti, bio bi to potez koji se pamti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropski proizvođači automobila pred obustavom proizvodnje: Nestašica poluprovodnika
29.10.2025.•
0
Evropski proizvođači automobila upozorili su da će, ukoliko se ne pronađe rešenje, biti primorani da zaustave proizvodnju u roku od nekoliko dana zbog pogoršanja nestašice poluprovodnika.
Ministarka energetike: Rafinerija u Pančevu radi do 25. novembra, Srbija ima zalihe nafte i derivata
29.10.2025.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će rafinerija u Pančevu, koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS) koja su SAD uvele sankcije, nastaviti da radi do 25. novembra.
APR: Usklađivanje sa novim Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika do 1. decembra
29.10.2025.•
1
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da registrovani subjekti treba da se sa novim Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika usklade do 1. decembra.
Sankcije NIS-u i problemi sa gasom mogu uticati na ocenu MMF-a o Srbiji
29.10.2025.•
1
Predstavnici MMF-a do sutra su u Srbiji, gde prikupljaju podatke za drugu reviziju aranžmana koji ta finansijska institucija ima sa Beogradom.
Pred uvođenje sankcija: Šta Lukoil ima u Srbiji i kako je tekla sporna privatizacija
29.10.2025.•
0
Iz ruske naftne kompanije Lukoil, koja će od 21. novembra biti pod američkim sankcijama, najavljuju prodaju imovine izvan Rusije, što bi značilo i prodaju te firme u Srbiji.
SAD nisu spremne na kompromis oko NIS-a: Prihvataju samo dva rešenja, evo koja
29.10.2025.•
34
Vašington nije spreman na bilo kakve kompromise u vezi sa sankcijama protiv NIS-a i očekuje od Vlade Srbije da iznese konkretan predlog, odnosno plan, kako će eliminisati rusku kontrolu i vlasništvo u ovoj kompaniji.
Vučić: Molim naše američke partnere da nam ne uvode sekundarne sankcije
29.10.2025.•
66
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je zamolio američke partnere da ne uvode sekundarne sankcije finansijskim institucijama Srbije.
Situacija oko NIS-a i dalje neizvesna: Država i kompanija daju kontradiktorne informacije
28.10.2025.•
11
Situacija oko NIS-a i dalje je neizvesna. Predsednik Aleksandar Vučić prvo je rekao da smo do kraja godine bezbedni, a sada je skratio rok - sigurni smo do sredine novembra.
Tehnološki giganti Epl i Majkrosoft sada "teški" više od četiri biliona dolara
28.10.2025.•
1
Tržišna vrednost američkih tehnoloških kompanija Epl i Majkrosoft premašila je iznos od četiri biliona dolara tokom današnjeg trgovanja na berzama.
Koje su opcije Srbije?
28.10.2025.•
14
Četvrtak, 23. oktobar, bio je prijatan jesenji dan. Već oko 11 časova temperatura je dostigla 23 stepena i svako ko je mogao odlučio se za šetnju.
MOL: Ponovno pokretanje proizvodnje u Rafineriji Dunav teče po planu
28.10.2025.•
1
Mađarska kompanija MOL grupa danas je saopštila da se ponovno pokretanje proizvodnje u postrojenjima Rafinerije Dunav, koja nisu pogođena požarom, odvija po planu.
NIS: Sve pumpe u Srbiji rade redovno, ima dovoljno zaliha naftnih derivata
28.10.2025.•
3
Svi maloprodajni objekti NIS-a posluju trenutno u redovnom režimu rada, uredno su snabdeveni i obezbeđene su dovoljne zalihe naftnih derivata za domaće tržište.
Rojters: Zbog sankcija NIS-u - zaustavljena isporuka milion barela nafte Srbiji
28.10.2025.•
21
Zbog američkih sankcija NIS-u sprečen je transport jednog tovara sirove nafte u Srbiju, objavio je Rojters pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.
Amazon otpušta 30.000 radnika
28.10.2025.•
1
Kompanija Amazon od danas počinje ukidanje 30.000 korporativnih radnih mesta, jer radi na smanjenju troškova i prekomernog zapošljavanja, do kog je došlo na vrhuncu potražnje tokom pandemije, objavio je Rojters.
Lukoil najavio prodaju svoje imovine u inostranstvu zbog sankcija SAD
27.10.2025.•
2
Ruska naftna kompanija Lukoil saopštila je danas da, zbog uvođenja sankcija nekih država protiv te firme i njenih podružnica, namerava da proda svoju imovinu u inostranstvu.
Milioni Rusa bez pristupa svojoj imovini u EU
27.10.2025.•
6
Pored rezervi Centralne banke Rusije, u EU su zamrznuta i sredstva ruskih privatnih lica. Oni imaju pravo da ih potražuju nazad, ali je to u praksi gotovo nemoguće.
O novim izmenama uredbe o maržama: "Tek da bi se nešto radilo"
27.10.2025.•
9
Uredba kojom su ograničene marže trgovaca na osnovne životne namirnice ponovo je izmenjena i to treći put od stupanja na snagu početkom septembra.
Direktorka: Katanac i otkaz radnicima u vranjskom Kentauru i zbog "dramatičnog povećanja minimalca"
27.10.2025.•
23
Izvršna direktorka danske firme "Kentaur AS" Mie Korg navela je da je fabrika u Vranju zatvorena zbog značajnog deficita koji firma beleži i "drastičnog povećanja minimalnih zarada u Srbiji".
Cene izgradnje planiranih elektrana u Srbiji porasle za dve godine i do 90 odsto, a skoro svi projekti kasne
27.10.2025.•
7
Za dve godine koliko je prošlo od usvajanja Polaznih osnova plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. do usvajanja izmena tog dokumenta, cene izgradnje najvažnijih novih kapaciteta su značajno porasle.
Ministarstvo energetike: Trenutno bez poremećaja u snabdevanju tržišta u Srbiji naftnim derivatima
27.10.2025.•
1
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Saša Koković izjavio je da u ovom trenutku nema poremećaja u snabdevanju domaćeg tržišta naftnim derivatima.
Vučić rekao da će Srbija uzeti stvar u svoje ruke ako se ne nađe rešenje za NIS: "To znači nacionalizacija"
27.10.2025.•
58
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenio je da je problem sa uvozom ruskog gasa komplikovaniji od problema sa kojim će se suočiti rafinerija u Pančevu zbog američkih sankcija NIS-u.
Komentari 4
Anonimus
Zemlja čudesa
adzijans
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar