Rafinerija u Pančevu sutra možda prestaje da radi: Da li će to uticati na cene goriva?
Ukoliko američki OFAC ne odobri Naftnoj industriji Srbije (NIS) licencu za rad, prema rečima srpskih zvaničnika, rafinerija u Pančevu prestaje sa radom sutra, 25. novembra.
Foto: 021.rs
U protekla dva dana održana su dva hitna sastanka u vezi sa NIS-om, na kojima se razgovaralo o rezervama naftnih derivata i povećanju uvoza.
Prestanak rada rafinerije značio bi da, umesto dosadašnjih 70 do 80 odsto naftnih derivata kojima je ovo postrojenje snabdevalo tržište, moraćemo iz regiona – Mađarske, Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije – da uvozimo 100 odsto derivata.
Prema rečima jednog od sagovornika lista "Danas", prestanak rada rafinerije sigurno će dovesti do povećanja cena goriva, ali on ističe da ne očekuje da će on biti veći od 10 odsto.
Drugi sagovornik smatra da bi rast cena mogao da iznosi između 15 i 30 odsto, dok treći tvrdi da cena ne bi trebalo uopšte da se promeni.
Ekonomski konsultant Bogdan Petrović smatra da cena goriva u Srbiji, čak i da rafinerija u Pančevu prestane sa radom, neće porasti za više od 10 odsto. Ukazuje da bi prestanak rada rafinerije svakako doveo do većih transportnih troškova, ali smatra da to neće biti drastično.
"Možemo očekivati poskupljenje, ali to neće biti drastično, negde od pet do 10 odsto. Međutim, kada se isprazne zalihe, to može biti veći problem", smatra Petrović.
Prema njegovim rečima, mnogo veći problemi nakon prestanka rada rafinerije nastali bi u smislu organizovanja velike logistike uvoza naftnih derivata, jer smo, kako dodaje, do sada imali logistiku za uvoz 30 odsto potreba tržišta, a biće nam potrebna za 100 odsto.
Pročitaj još
Istraživač saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić smatra da bi prekid rada rafinerije sigurno uticao na rast cena goriva.
"Ako gledamo analize za veće šokove proizvodnje naftnih derivata, poput onog u SAD tokom uragana Katrina, prekid rada rafinerije može da utiče na povećanje cena od otprilike 15 do 30 odsto", navodi on.
Važno je istaći, kako dodaje, da je ovde reč o izolovanom efektu, koji podrazumeva da su drugi parametri nepromenjeni.
Ukazuje da efikasnost uvoza ili državna intervencija mogu biti faktori koji bi mogli vući cene koje ćemo plaćati na pumpama naniže, dok dodatni šokovi na tržištima nafte i naftnih derivata, kako kod nas, tako i globalno, mogu uticati da rast cena goriva bude i veći.
Kelić dodaje da konkretno kretanje cena goriva zavisi od više potencijalnih efekata i da je nemoguće u ovom trenutku kredibilno predvideti.
"Visoki logistički i drugi troškovi uvoza naftnih derivata svakako bi vukli cene nagore, ali bi potencijalno smanjenje monopolskog uticaja koji je do sada imao NIS na tržištu prodaje naftnih derivata moglo čak dovesti do smanjenja cena. Ako se država umeša nekim administrativnim ili fiskalnim merama (poput dodatnih ograničenja cena ili fiskalnih olakšica), cene bi svakako mogle biti održane na nižem nivou, ali nauštrb same ponude derivata i državnog budžeta", smatra Kelić.
Međutim, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica Milan Rakić ukazuje da, ako se posmatraju norme iz Pravilnika o formiranju cena, cena goriva ne određuje se prema rafinerijsko-proizvođačkoj ceni u NIS-u, već prema berzi u Đenovi, uz dodatak logistike, akciza i PDV-a.
Zbog toga, kako kaže, ne postoji realan razlog za rast cena goriva u Srbiji. Dodaje da cene mogu porasti samo ako dođe do rasta cena na Đenovskoj berzi.
"Zatvaranje ili usporavanje rada rafinerije ne utiče na maloprodajne cene goriva. S druge strane, država će imati iste prihode od akciza i PDV-a sve dok se potrošnja ne smanji", objašnjava sagovornik "Danasa".
Prema Rakićevim rečima, suštinski problem Srbije nisu derivati, već previsoke akcize i porezi. Zbog toga, ističe, Srbija već ima jedne od najviših potrošačkih cena goriva u regionu.
Rakić odbacuje navode da će eventualni uvoz derivata poskupeti zbog transporta.
Po njegovim rečima, mnoge druge luke i rafinerije – u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj ili Makedoniji – geografski su bliže od Đenove, što znači i niže logističke troškove.
"To je bila inscenirana priča da bi se NIS-u podigla osnovica za prodaju derivata na domaćem tržištu", tvrdi Rakić.
Ukazuje i na to da rafinerija u Pančevu neće stati ako se prerađuje sirova nafta sa izvorišta u Vojvodini, što znači da bi rafinerija mogla da radi smanjenim kapacitetom.
Obrknežev: Država sigurno neće dozvoliti da rafinerija stane
Analitičar Nebojša Obrknežev izjavio je da država sigurno neće dozvoliti da pančevačka rafinerija stane i da je uveren da postoje rezerve koje bi omogućile rad rafinerije u minimalnom kapacitetu do obnove snabdevanja kroz naftovod Janaf.
On je za Tanjug upozorio da pančevačka rafinerija prema dostupnim podacima ima zaliha za rad još sutra i da bi onda trebalo da prestane sa radom.
"Pominje se da je 25. novembar momenat gde bi rafinerija stala. Ja sam nekako mišljenja da ćemo do sutra, u toku dana, imati određeni predlog ili rešenje, što se tiče samog NIS-a i odgovora OFAK-a", rekao je Obrknežev.
On je podsetio na 84.000 tona sirove nafte koje je država dala Naftnoj industriji Srbije.
Napominje da bi država itekako osetila ukoliko bi rafinerija obustavila rad, jer bi za njeno ponovo pokretanje bilo potrebno nekoliko meseci.
Ministarka: Država će snabdevati tržište Srbije
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da je prioritet države da obezbedi pouzdano i ravnomerno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima, dok se čeka odgovor američke admistracije.
Ona je razgovarala sa predstavnicima kompanija MOL Srbija, EКO Srbija, OMV Srbija i generalnim sekretarom Udruženja naftnih kompanija Srbije o stabilnosti snabdevanja tržišta.
"Naša obaveza je da svaka pumpa, veleprodajni kupac i građani imaju dovoljno goriva za svoje potrebe i to ćemo ispuniti. Кompanije sa kojima sam razgovarala su važne za stabilnost snabdevanja, jer su najveći uvoznici naftnih derivata u Srbiji i snabdevaju najveći deo tržišta, posle NIS-a", rekla je ministarka.
Kaže da će uvoz derivata u decembru pratiti potražnju na tržištu, logistiku i raspoložive kapacitete.
"Očekujemo da bude prema planu i da snabdevanje ostane stabilno. Država je spremna i da koristi obavezne rezerve naftnih derivata kako bi održala stabilnost snabdevanja, ukoliko to bude bilo potrebno", navela je ona.
Đedović Handanović je kazala da u decembru i januaru stiže 20.000 tona evro dizela i 38.000 tona benzina za potrebe državnih obaveznih rezervi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
3
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
3
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
4
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
5
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
3
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
8
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
21
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
6
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Komentari 24
Bole
Koliko vam je dosta sa ukradete?
Пера Квржица
Зна се ко је продао НИС и за које паре. Критике првенствено треба упутити њима.
Шта то Србија може да учини, будимо реални. Ово је сукоб две велике силе, и ми смо без разлога надрљали. Ко су ти Амери да уводе другим земљама санкције и мешају им се у управљање?
Што се тиче запада и Европе, они су већ показали колики су нам пријатељи када су нас бомбардовали '99, уводили санкције и сл.
Што се тиче тренутне власти, превише промашаја и зрело за промену.
Србији требају неки нови људи, нови лидери, патриоте који ће да подстакну развој, а не све да увозимо.
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar