Dug Srbije i precenjeni dinar: Skupo će nas koštati
Aleksandar Vučić često ističe kako je javni dug Srbije iznosi 43 odsto BDP-a.
Foto: 021.rs
I potom ukazuje da zaduženja evropskih država prebacuju 80 odsto BDP-a, da se ne spominju Italija, Francuska ili Grčka čija javna zaduženja dostižu 110 do 156 odsto nacionalnog BDP.
Pritom podseti javnost i na to da je po kriterijumima Evropske unije dopušteni nivo duga 60 odsto, pa onda zaključuje kako Srbija nije previše zadužena.
U ovakvom dosta površnom sagledavanju zaduživanja svoje zemlje pridružuje mu se ministar Siniša Mali, a sve u cilju umirivanja domaće javnosti kojoj, ipak, 38,5 milijardi evra nominalnog iznosa duga izgleda kao poprilična svota za nejaku ekonomiju države koja u spoljnotrgovinskom bilansu beleži godišnji minus od oko 8,5 milijardi evra.
Računica za ulepšavanje
Iako Vučić i Mali imaju uzorne govorničke sposobnosti, aktuelna vlast je učinila mnogo više od retoričkog ulepšavanja kako bi širu javnost uverila da Srbija nije prezadužena. Vodi monetarnu politiku "precenjenog kursa valute", odnosno ne uzima u obzir nivo inflacije u Srbiji kada određuje vrednost dinara, potom i svih ekonomskih parametara.
Takvom kalkulacijom će nam ove sezone nacionalni BDP porasti za oko jedanaest odsto i premašiti 90 milijardi evra, mada je ista srpska vlada nedavno sa MMF-om utvrdila da će privredni razvoj ove godine jedva dostići dva odsto.
Podsetimo se, kada su u proleće 2012. godine naprednjaci pobedili na izborima i započeli neprekidnu vladavinu, BDP je bio 33 milijarde, a javni dug 15 milijardi. Unazad gotovo četrnaest godina naš razvoj nikada nije bio iznad pet, češće se kretao između tri i četiri odsto.
Pojedinih godina je bio negativan, na primer 2014. godine, kada su do tada nezabeležene poplave načinile veliku štetu i značajno omele poslovnu aktivnost.
Uloga fiksnog dinara
Kada bi se uobičajeno računao ukupni porast proizvodnje tokom vladavine naprednjaka teško da bi nacionalni BDP Srbije premašio 53–54 milijarde. Radi sprovođenja aktuelne monetarne politike vlast je, praktično, fiksirala kurs dinara, što je na domaću javnost, decenijama u mukama usled brzog gubljenja vrednosti domaće valute, delovalo opčinjavajuće.
Upravo takav kurs dinara ukupnu godišnju proizvodnju u Srbiji, kada se želi prikazati u evrima, čini je drastično preuveličanom. Nevolje sa pozajmljivanjem mogu biti i ako se Srbija, na američki pritisak, odluči da privatizuje NIS, makar i uz ne baš solidnu nadoknadu.
Biće potrebno verovatno i više od 1,4 miliona evra, koliko je amandmanom naknadno i naznačeno u budžetu za sledeću godinu. Stoga je Vučić već počeo tražiti novac, pa je Narodna banka Srbije na državni račun prenela višak iz prošlogodišnjeg poslovanja od 288,6 miliona evra.
Kako je u pitanju iznos za šest miliona iznad zbirne svote koje je NBS na državni račun uplaćivala tokom pet prethodnih godina, očito da je predsednik počeo prikupljanje novca za otkup naftne kompanije. Pokušava sa raznih računa prikupiti što više kako bi se ovim povodom što manje zaduživao.
Pročitaj još
Pola budžeta je pozajmica
Iz budžeta za 2026. godinu vidimo zašto će učiniti sve da za ove potrebe što manje novca pristigne iz novih kredita. Naredne godine na otplatu pristižu kreditne rate u visini 6,8 milijardi evra, dok je u proračunu predviđeno 2,9 milijardi evra deficita, što će se takođe nadoknaditi novom državnom pozajmicom.
Ukupne srpske devizne potrebe za narednu sezonu su 9,7 milijardi, od čega će se iz postojećeg novca u državnim depozitima namaknuti 1,5 milijardi, dok će se 8,2 milijardi evra morati obezbediti kreditom.
Ako se tome doda i, recimo, milijarda za otkup NIS-a ispada da će vlast naredne godine čak 9,2 milijardi evra morati pribaviti na finansijskom tržištu. Koliko je reč o za Srbiju velikoj svoti vidi se upravo u budžetu, po kome će država potrošiti, iskazano evrima, 23,5 milijardi i još 1,4 milijarde za NIS.
Sa druge strane prihodovaće 20,6, od čega su 8,2 milijardi evra krediti i tome treba još dodati milijardu u slučaju kupovine NIS-a. Gotovo 40 odsto rashoda naredne godine biće iz pozajmica.
Praktično, došli smo do situacije da nam formiranje budžeta umnogome zavisi od zaduživanja, pa će na visinu državnog proračuna narednih godina sve bitnije uticati situacija na finansijskom tržištu. Već sada se može reći da će narednim vladama biti veoma teško.
PDV opada, kamate rastu
To, međutim, nisu jedine nevolje sa budžetom. Lane je podbacila naplata PDV-a za 460 miliona evra (5,2 odsto) u odnosu na plan. Uprkos tome što su plate porasle za oko 11 odsto, građani su se očito manje upuštali u kupovinu.
Mada je Vlada Srbije za narednu sezonu predvidela 8,2 odsto uvećanje prihoda putem PDV-a, pitanje je koliko je to realna procena ako je predviđeni rast plata u javnom sektoru tek 5,1 odsto, dok nedaće oko američke ucene u vezi sa NIS-om mogu dovesti do poskupljenja nafte, a nije nerealno očekivati i višu cenu gasa.
Drugi problem su kamate na kredite za koje je ove sezone država izdvojila 1,85 milijardi evra, a tek nijansu manje je predvidela za narednu godinu. To je oko dva odsto BDP-a, dok Italijani, Španci, Francuzi za kamate izdvajaju do 1,4 nacionalnog BDP-a, mada su, navodno, mnogo zaduženiji od Srbije.
Videti gde smo
Dakle, na kamate izdvajamo premnogo, dok prihod od najizdašnijeg punioca budžeta (PDV-a) opada. Oba trenda upućuju državu na dodatno zaduživanje.
Svesna da postojeći dug nije mali, vlast po svaku cenu pokušava da izbegne veće pozajmice. Ali, nevolje nisu male.
Što se tiče javnosti, možda bi, za početak, bilo najbolje da se BDP, time i javni dug, iskaže po uobičajenoj metodologiji. Tek da se vidi gde smo...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Putniković o NIS-u: Ključna odluka očekuje se u utorak
13.06.2026.•
0
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da postizanje dogovora Srbije i mađarskog MOL-a o mogućem sticanju većinskog učešća u NiS-u može da doprinese jačanju pozicije države u upravljanju kompanijom.
Koliko je zapravo "bilion"? Maskovo bogatstvo bi do Meseca i nazad išlo 200 puta
13.06.2026.•
0
Ilon Maskovo procenjeno bogatstvo, koje je prema Forbsu prešlo granicu od bilion dolara, teško je uopšte zamisliti u realnim okvirima.
Državna preduzeća prepolovila uplate u budžet: Najviše dali Jugoimport, Srbijašume i Lutrija
13.06.2026.•
4
Državna preduzeća su tokom 2025. godine u budžet Srbije po osnovu dobiti uplatila 600 miliona dinara, što je gotovo tri puta manje nego godinu ranije, kada je u državnu kasu po tom osnovu stiglo 1,6 milijardi dinara.
Makronove "super pohvale" Vučiću u Tivtu: Da li EU principi ustupaju mesto biznisu?
13.06.2026.•
29
Na Samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o "pozitivnom zamahu" Srbije na evropskom putu i uputio pohvale predsedniku Aleksandru Vučiću.
APR: Privreda Srbije uvećala neto dobit na 957,6 milijardi dinara
12.06.2026.•
3
Privreda Srbije je 2025. godine imala neto dobit od oko 957,6 milijardi dinara, što je 10,9 odsto više nego prethodne godine, objavila je Agencija za privredne registre (APR).
Mask postao prvi bilioner na svetu
12.06.2026.•
9
Osnivač i izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask danas je zvanično postao prvi čovek na svetu čija imovina vredi više od 1.000 milijardi dolara.
Obrenović: Sporazum Srbije i MOL-a ne znači da će NIS biti prodat
12.06.2026.•
4
Vlada Srbije i MOL postigli su dogovor kada je u pitanju Rafinerija u Pančevu, što je otvorilo pitanje koju težinu ima ovaj dogovor ako to ne odobri ruska strana koja tek treba da se dogovori sa Molom o prodaji NIS-a.
Objavljene nove cene goriva
12.06.2026.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca
12.06.2026.•
5
Azijska tržišta akcija zabeležila su snažan rast nakon novih signala o mogućem mirovnom sporazumu na Bliskom istoku, dok su cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca.
Suša u Srbiji smanjila rod, a otkupne cene žitarica kao pre desetak godina
11.06.2026.•
5
Prolećna suša smanjila je rod ječma u Srbiji, čija je žetva počela, a i rod pšenice biće manji jer je nedostajala vlaga i zrna su ostala neispunjena.
NBS: Devizne rezerve na kraju maja uvećane na oko 29,9 milijardi evra
11.06.2026.•
5
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju maja ove godine iznosile 29,88 milijardi evra, i dostigle su rekordni nivo posmatrano krajem meseca, saopštila je danas NBS.
Na tržištu stanova jača tražnja za skupljim kvadratima
11.06.2026.•
6
U Beogradu je prodato 17.800 stanova u 2025. godini, što predstavlja rast od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kontrola malinjaka širom Srbije: Ministarstvo pokreće veliku akciju
11.06.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić dao je nalog poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama za sprovođenje monitoringa zasada maline na celoj teritoriji Srbije, sa ciljem provere stanja u proizvodnji.
Od avgusta novi pravilnik za ugostitelje: Šta smeju, a šta ne smeju da naplate?
11.06.2026.•
11
Ugostiteljske usluge u maju 2026. godine su bile za 5,9 odsto skuplje nego godinu dana ranije. Od toga su gotova jela najviše poskupela, za 11 odsto, pokazuju podaci novog izveštaja Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović Handanović o dogovoru sa MOL-om: Naš posao završen, sada je sve na ruskoj i mađarskoj strani
11.06.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Srbija sa mađarskim MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.06.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Ubisoft zatvara kancelariju u Beogradu: Bez posla ostalo 100 ljudi
11.06.2026.•
21
Francuski izdavač video igara Ubisoft zatvara svoj razvojni studio u Beogradu, čime se nastavlja višegodišnji talas otpuštanja, gašenja studija i reorganizacije poslovanja koji pogađa kompaniju širom sveta
MOL: Uspešno okončani pregovori sa Vladom Srbije u vezi sa NIS-om
11.06.2026.•
4
Mađarska naftna kompanija MOL saopštila je da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma koji se odnosi na sticanje većinskog udela u NIS-u.
Šta se Srbija tačno dogovorila sa MOL-om oko NIS-a: Da li će se znati šta piše u akcionarskom ugovoru?
11.06.2026.•
8
Dan koji je počeo sa informacijom da je NIS od američkog OFAC-a zatražio novu operativnu licencu završio se objavom ministarke Dubravke Đedović Handanović da su Srbija i MOL postigli dogovor o akcionarskom ugovoru.
EU ispituje Paramauntovo preuzimanje Vorner brosa
11.06.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je proveru planirane kupovine kompanije Vorner bros diskaveri (WBD) od američke medijske grupe Paramount skajdens, vredne oko 110 milijardi dolara, u okviru propisa EU o stranim subvencijama.
Eksplozija troškova kapitalnih projekata: Samo Emiratima dugujemo dve milijarde dolara ove godine
10.06.2026.•
22
Najnovija analiza Fiskalnog saveta o predlogu budžeta za 2026. godinu otkriva zabrinjavajući trend snažnog porasta procenjenih vrednosti najvećih državnih investicija.
Komentari 42
Peki
Dejan
I evro i dolar su precenjeni,štampaju koliko im treba i nisu propali,Ameri sa štampanim dolarom vladaju svetom!
Ko god prica o promeni kursa dinara taj mrzi ovu drzavu i ne zeli joj ništa dobro!
Viktor
Puno više nego pre 5 oktobra.Pre vremena hiper inflacije,opljačkane stare devizne štednja,Dafina,Jezda jugoskandik,.Privatizacija je počela u Slobino vrema.
Ma zastavu bre nismo imali pred UN.Vodili smo se kao bivša Rebuplika a kamo li da smo bili članice neke monetarne institucije.
U tum vremenima u krilu Šekija i Slobe i baba Mire su sedeli Vučko ,Dačič i Vulin.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar