Fajnenšel tajms: Arapski Adnok glavni kandidat za kupovinu NIS-a, a vlast Srbije sve nervoznija zbog Rusa
Državna energetska kompanija UAE "Adnok" pojavila se kao glavni kandidat za kupovinu ruskog većinskog udela u jedinoj rafineriji nafte u Srbiji, dok Beograd postaje sve frustriraniji zbog odugovlačenja Moskve.
Foto: 021.rs
Adnok, odnosno Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija, glavni je kandidat za preuzimanje udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), reklo je Fajnenšl tajmsu (FT) četvoro ljudi upoznatih sa predloženim sporazumom.
Dok je Adnok favorit za kupovinu NIS-a, operatora rafinerije u Pančevu i glavnog uvoznika sirove nafte u balkanskoj zemlji, srpska kompanija nastavlja da razgovara i sa drugim potencijalnim ponuđačima, uključujući mađarsku nacionalnu naftnu grupu MOL, reklo je dvoje od tih ljudi.
Iako vrednost sporazuma nije poznata, NIS u svom najnovijem podnesku za 2024. godinu navodi imovinu od 4,7 milijardi dolara, od čega se otprilike 2,6 milijardi odnosi na udeo ruskih vlasnika.
Sudbina NIS-a visi o koncu još od januara, kada se našla u okviru američkih sankcija usmerenih na Rusiju. Američko ministarstvo finansija pozvalo je ruske vlasnike da prodaju svoj udeo u NIS-u kao deo napora da se cilja naftni prihod Moskve, piše FT.
Problemi NIS-a produbili su se kada Vašington nije produžio izuzetke koji su kompaniji omogućavali da nastavi s radom, primoravši je da u petak obustavi proizvodnju nafte.
NIS, koji snabdeva ogromnu većinu naftnih derivata u Srbiji, u vlasništvu je ruskih kompanija u 56 odsto, i to preko dve Gaspromove podružnice, uglavnom Gasprom njefta, dok vlada u Beogradu drži oko 30 procenata, a ostatak je u posedu malih akcionara.
Sankcije su dovele do povećane napetosti između vlasnika NIS-a, reklo je dvoje ljudi bliskih kompaniji, pri čemu srpski zvaničnici postaju sve frustriraniji ruskim suvlasnicima zbog ponovljenog odlaganja prodaje koja bi mogla da reši problem.
"Delovali su nevoljno da (pregovaraju) sve do samog kraja, iako nije nedostajalo potencijalnih kupaca i bilo je dovoljno vremena da se posao razradi", rekao je jedan od njih.
Ovakav stav promenjen je tek poslednjih nedelja, reklo je dvoje ljudi upoznatih sa razgovorima. Ipak, izvori bliski srpskom rukovodstvu dovode u pitanje da li ruska strana zaista želi da proda.
U saopštenju od 3. decembra Gasprom njeft je rekao da NIS posluje "uz punu podršku srpske vlade" i opisao njihovu saradnju kao "konstruktivnu". U saopštenju se ne pominje moguća prodaja.
Učešće Adnoka proističe iz bliskih odnosa između UAE i Srbije, a ne iz strateških ili poslovnih razloga, rekao je drugi izvor upoznat sa procesom.
Adnok je tokom protekle godine pokušao da realizuje međunarodne poslove vredne oko 40 milijardi dolara preko svoje podružnice XRG, koja nastoji da izgradi globalni hemijski, gasni i niskougljenični biznis.
Ali svaki potez ka preuzimanju NIS-a, ako bude uspešan, išao bi preko glavnog poslovanja, a ne preko XRG-a, sugerisao je taj izvor.
Preferencija Srbije bila bi da sama otkupi preostali deo NIS-a, ali njihovi ruski suvlasnici nevoljno gledaju na prodaju Beogradu, prema dvoje ljudi upoznatih sa situacijom.
Beograd nerado razmatra put nacionalizacije zbog straha od izazivanja neprijateljskog javnog mnjenja.
Pročitaj još
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, saveznik Kremlja, postavio je rok do sredine januara Gasprom njeftu da proda svoj udeo ili da se suoči sa time da će udeo biti stavljen pod državnu upravu.
Ali on je takođe prošlog meseca rekao da Srbija treba da "izbegne nacionalizaciju i konfiskaciju imovine po svaku cenu", ali da ponudi višu cenu za ruski udeo ako potencijalni dogovor sa stranim kupcem ne bude realizovan.
Susedi Srbije suočili su se sa sličnim problemima otkako je Vašington u oktobru uveo posebne sankcije ruskim naftnim kompanijama Lukoil i Rosnjeft. Lukoil poseduje ključne rafinerije u Bugarskoj i Rumuniji, kao i druge energetske objekte u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Adnok je odbio da komentariše sporazum za Fajnenšel tajms. NIS i Gasprom njeft nisu odgovorili na zahtev za komentar.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
32
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
29
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Komentari 10
Milos
Sram vas bilo nesposobnjakovici
Daj izbore pukli ste ko bas
Savica
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar