Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?

Autor: Biznis i finansije (Mirjana Stevanović)

Info

07.01.2026.

15:53 > 18:07

Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?

Foto: Pixabay

Poseban problem je kriza u nemačkoj autoindustriji, donedavno našem glavnom partneru u ovom sektoru. Zbog lošeg poslovanja, veliki evropski proizvođači sve manje ulažu u inovacije i zato dodatno zaostaju za konkurencijom iz Kine, a sve to se preliva i na naše tržište, piše magazin Biznis i finansije.

Sektor proizvodnje automobila i delova, iako čini značajan deo industrije, nije posebno klasifikovan, već je "rasut" na više oblasti - od proizvodnje automobila, proizvodnje gume, plastike, električnih motora, elektromaterijala, mašinskih delova, sve do tekstila.

Stvari dodatno komplikuje činjenica da statistika ne računa u ovaj sektor mnoštvo malih firmi koje prave po neki deo za automobilsku industriju, ali im to nije osnovna delatnost.

U sektoru dominira nekoliko većih kompanija sa po više hiljada zaposlenih, od kojih samo jedna - Stelantisov FAS u Kragujevcu proizvodi automobile. Ostale rade delove i sisteme, manje za domaćeg proizvođača vozila, već uglavnom za izvoz.

Na listi "Sto naj" privrednih društava Agencije za privredne registre (APR), po visini ostvarenih prihoda u 2024. godini najbolje plasirana kompanija iz automobilske industrije je Tigar Tyres. Ovaj proizvođač guma iz Pirota je sa godišnjim prihodom od 131,2 milijarde dinara na osmom mestu, a sledeći iz ove grane je Robert Bosch, koji je sa poslovnim prihodom od 62,5 milijardi dinara zauzeo 21. mesto.

Brzi rast prihoda, ali i gubici

Među pet kompanija sa najvećim rastom prihoda u 2024. godini nalaze se i dve koje posluju u automobilskoj industriji. Jedna je Linglong, čiji je poslovni prihod od 24,03 milijarde dinara četiri puta veći nego u godini pre, a drugo preduzeće je Continental automotive, koje je za godinu dana više nego udvostručilo svoj prihod na 31,37 milijardi dinara.

Međutim, obe kompanije su i visoko na listi gubitaša. Linglong je uvećao minus sa 1,35 milijardi dinara u 2023. na 1,78 milijardi prošle godine, dok je Continental u 2023. imao gubitak od 9,52 milijarde dinara, da bi 2024. bio u "crvenom" za čak 19,88 milijardi, što je ovu firmu svrstalo na prvo mesto među 100 kompanija sa najvećim gubitkom na APR listi.

Dva preduzeća iz automobilske industrije našla su se i među prvih pet kompanija kojima su najviše pali prošlogodišnji prihodi u odnosu na 2023. godinu. Yura corporation je smanjila prihode sa 47,88 milijardi dinara na 38,72 milijarde, pri čemu je zabeležila gubitak iz poslovanja od 2,4 milijarde dinara. Johnson electric je imao pad prihoda sa 29,84 milijarde dinara na 25,25 milijarde, ali je upisao i dobit od 946 miliona dinara.

Prema visini neto dobitka, najbolje plasirana kompanija iz sektora autoindustrije u prošloj godini je loznička Minth automotive Europe. Ona je na 16. mestu sa dobiti od 5,5 milijardi dinara, dok je na 24. mestu Tigar Tyres, sa ostvarenom dobiti od 4,9 milijardi dinara. Među pet kompanija koje su zabeležile najveći rast poslovne imovine, na četvrtom mestu je kompanija FCA Kragujevac, koja je za godinu dana skoro udvostručila vrednost poslovne imovine na 61,55 milijardi dinara.

Ova godina će biti lošija od prethodne

Automobilski i mobiliti klaster, Razvojna agencija Srbije i konsultantska kuća EY predstavili su sredinom oktobra podatke o poslovanju automobilske industrije u Srbiji.

Igor Vijatov, direktor Automobilski i mobiliti klastera kaže za B&F da u tom sektoru radi 140 kompanija koje su u 2024. zapošljavale 101.500 radnika. Nije siguran da će se taj broj radnika održati, jer se tokom ove godine mnogo toga menjalo.

"U ovom trenutku, iako je godina dosta odmakla, ne možemo da predvidimo kakav će biti konačan rezultat poslovanja u 2025. godini, ali je sigurno da će biti lošiji nego u prethodnoj. Bilo je dosta otpuštanja, samo u jednoj fabrici bez posla je ostalo 1.900 ljudi. Letos su otpuštali radnike Leoni i Johnson electric, Dreklsmajer gasi pogon u Zrenjaninu i do kraja godine 2.000 radnika će ostati bez posla. Ima i onih koji su smanjivali broj zaposlenih, pa potom opet primali radnike. S druge strane, početak proizvodnje u Linglongu i u Stelantisovoj FCA u Kragujevcu malo će poboljšati ukupne rezultate, ali je i dalje sve neizvesno", ističe Vijatov i dodaje da je ove godine u evropskoj automobilskoj industriji sve haotično, pa se to odražava i kod nas.

On navodi da je poslovni prihod autoindustrije porastao sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra prošle godine. Prihodi i zaposlenost rastu od 2019. godine, sa izuzetkom 2020. kada je zbog korone ovaj sektor loše poslovao kao i cela privreda.

Poslednjih godina fabrika u Kragujevcu nije imala veliki uticaj na rast u industriji, jer je bilo dosta lutanja oko daljeg razvoja. Pored ideje o proizvodnji električnih automobila, kasnije je bilo predloga da će Fijat uz njih praviti i hibridne, pa i automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Vijatov objašnjava da je do pomenutih nedoumica dolazilo zato što su se menjali uslovi.

"Evropski zvaničnici su prvo izneli stav da će od 2028. biti dozvoljeni samo električni automobili, posle je to pomereno na 2038. Na kraju je kompanija uradila onako kako diktira tržište", kaže Vijatov.

Prema njegovim rečima, fabrike iz Srbije uglavnom rade za izvoz, a najviše robe van zemlje u prošloj godini plasirali su proizvođači kablova za automobile i proizvođači guma.

Kad nema tražnje, sve staje

Izvoz je nastavio da raste i ove godine, čemu je doprinela i proizvodnja motornih vozila. Prema podacima u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT), proizvodnja motornih vozila i prikolica ostvarila je u prvih pet meseci izvoz vredan preko 1,7 milijardi evra, što je činilo 12,4 odsto ukupnog izvoza. Ova delatnost je u maju imala kumulativni rast od skoro 30 odsto i međugodišnji rast od gotovo 127 odsto, a najveći deo izvoza bio je usmeren na tržišta Nemačke, Mađarske i Češke. Proizvodnja električne opreme je uvećala izvoz za 26,3 odsto, dok su proizvođači gume i plastike najviše izvozili u Nemačku i SAD.

I pored dobrog plasmana u izvozu, proizvođači električnih kablova su zbog smanjene tražnje imali pad proizvodnje u prošloj godini za šest odsto, što je bio razlog za zatvaranja nekih fabrika i pogona, kaže za B&F profesor na Ekonomskom fakultetu Dušan Marković.

"Govorimo o najvećim poslodavcima koji su u teškoćama, poput Leonija ili Yure. Oni zapošljavaju ranjive kategorije, niskoobrazovane u nerazvijenim opštinama, pa to postaje i socijalni problem. Istina je da neki segmenti imaju izraženiji rast, Linglong je počeo proizvodnju guma i 'povukao' sektor naviše, fabrika automobila u Kragujevcu takođe, ali to je jednokratno. Ove kompanije sada 'pune tržište', imaju inicijalna ulaganja, ali je pitanje kako će se dalje sve razvijati. Njihovo tržište je Evropa, koja je 2019. imala proizvodnju od 18 miliona automobila, prošle godine je ta proizvodnja pala na 14 miliona, a ovu godinu evropski proizvođači će završiti sa 12 miliona novih vozila. To je ozbiljan pad u roku od samo pet-šest godina, a najgore je to što je budućnost neizvesna", naglašava Marković.

Domaći proizvođači vezani su upravo za evropsko tržište, najviše nemačko, guma se u manjem obimu pravi i za Ameriku ali i tu ima problema zbog dodatnih carina. Najteže je to što nema tražnje, ističe profesor, jer u tom slučaju ne pomaže reorganizacija i seča troškova, poslovanje jednostavno nije održivo.

Za Srbiju je najveći rizik to što Evropa postaje sve lošija lokacija za proizvodnju vozila.

"Naša proizvodnja je usmerena na evropske pogone, a oni najviše uzmiču pred konkurencijom iz Kine. Evropski proizvođači automobila gube i kinesko tržište, koje im je nekada bilo najprofitabilnije i gde su imali veliku tražnju. Sada kad gube trku, imaju manje novca za ulaganja u istraživanje i razvoj, proizvodnja im pada, a sve to se preliva kod nas", ukazuje Marković.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Automobilska industrija

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Vanja

08.01.2026 • 11:22

Srbija nema industriju.
Tačka

13 22 -9
ddd

08.01.2026 • 09:33

"...ideju da im besplatno da sve, od zemljišta i infrastrukture, pa do subvencija po zaposlenom. "

Prvo najbitnije, protiv ove vlasti sam svakim atomom svoga tela da budem jasan.
Medjutim, kao neko ko je u toj bransi sa spiska, realnost je drugacija nego sto ljudi misle. Prvo, subvencije.. sve drzave u okruzenju su radile isto, i Madjarska, i Slovacka i Rumunija. Nijedna od firmi, koliko god bile velike, ne bi dosle da nismo imali subvencije. Drugo, subvencije za plate su vrlo brzo vracene u budzet kroz doprinose na iste. Trece, ako neko misli da ce neko doci u Srbiju kao imamo kvalifikovanu radnu snagu,inzinjere, ili samo jer smo jeftini..grdno se vara. U tim mestima gde su otvarane motacnice kablova da li neko mogao ocekivati da dodje neko napravi svojim parama fabriku i zaposli 2000 nekvalifkovanih radnika? I na sve to vestacki visok kurs dinara. E sad to je bilo sve super i njima i nama do momenta kad je evropska autoindustrija upala u OGROMNE probleme. Ja ovo gledam "iznutra" vec 7-8 godina. To su globalni giganti ali su im i problemi gigantski. Necu da kazem da su pukli ali su u ozbiljnim problemima. Mislim na komponentase koji rade za proizvodjace automobila. Mislim i na Juru, i na Bosch, i na Continental i na ZTF ima ih jos masa. Te iste kompanije zatvaraju pogone po celom svetu ne samo kod nas. Kriza je ogromna. Dakle: ovo je bilo OK u tim uslovima, kad se podvuce crta bila je dobra odluka. Sad medjutim kolaps auto industrije vuce ceo sektor kod nas i bice haos.

19 4 +15
Dušan

08.01.2026 • 09:21

Posledica politike eu. Prvo su sve krenuli na zelenu tehnologija i zelene e automobile. Ukidaju benzince i dizelaše i tako godinama slušate el i eu parlament gde lelemudi objašnjavaju zašto je to dobro za nas.
Onda velika izdvajanja novca za ukrajinu i pomoć. To se sve ocrta na druge grane nema viška novca za subvencije ili svoje radnike. I tako već 4 godine.
Plus zabrana izvoza u rusiju najveći kupac eu automobila. Puno ih je koštalo....
I sada pametni mislili da se neće to odraziti kod nas? Pa jače fabrike pucaju ali neka idemo mi i dalje e automobile ro je najbitnije. Živeli zeleni.
Nego kad već pominjete Kragujevac i našu auto industriju još pre drugog svetskog rata je postojala fabrika automobila u kg. Ali to se ne priča....

11 0 +11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.