Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.
Foto: Pixabay
Poseban problem je kriza u nemačkoj autoindustriji, donedavno našem glavnom partneru u ovom sektoru. Zbog lošeg poslovanja, veliki evropski proizvođači sve manje ulažu u inovacije i zato dodatno zaostaju za konkurencijom iz Kine, a sve to se preliva i na naše tržište, piše magazin Biznis i finansije.
Sektor proizvodnje automobila i delova, iako čini značajan deo industrije, nije posebno klasifikovan, već je "rasut" na više oblasti - od proizvodnje automobila, proizvodnje gume, plastike, električnih motora, elektromaterijala, mašinskih delova, sve do tekstila.
Stvari dodatno komplikuje činjenica da statistika ne računa u ovaj sektor mnoštvo malih firmi koje prave po neki deo za automobilsku industriju, ali im to nije osnovna delatnost.
U sektoru dominira nekoliko većih kompanija sa po više hiljada zaposlenih, od kojih samo jedna - Stelantisov FAS u Kragujevcu proizvodi automobile. Ostale rade delove i sisteme, manje za domaćeg proizvođača vozila, već uglavnom za izvoz.
Na listi "Sto naj" privrednih društava Agencije za privredne registre (APR), po visini ostvarenih prihoda u 2024. godini najbolje plasirana kompanija iz automobilske industrije je Tigar Tyres. Ovaj proizvođač guma iz Pirota je sa godišnjim prihodom od 131,2 milijarde dinara na osmom mestu, a sledeći iz ove grane je Robert Bosch, koji je sa poslovnim prihodom od 62,5 milijardi dinara zauzeo 21. mesto.
Brzi rast prihoda, ali i gubici
Među pet kompanija sa najvećim rastom prihoda u 2024. godini nalaze se i dve koje posluju u automobilskoj industriji. Jedna je Linglong, čiji je poslovni prihod od 24,03 milijarde dinara četiri puta veći nego u godini pre, a drugo preduzeće je Continental automotive, koje je za godinu dana više nego udvostručilo svoj prihod na 31,37 milijardi dinara.
Međutim, obe kompanije su i visoko na listi gubitaša. Linglong je uvećao minus sa 1,35 milijardi dinara u 2023. na 1,78 milijardi prošle godine, dok je Continental u 2023. imao gubitak od 9,52 milijarde dinara, da bi 2024. bio u "crvenom" za čak 19,88 milijardi, što je ovu firmu svrstalo na prvo mesto među 100 kompanija sa najvećim gubitkom na APR listi.
Dva preduzeća iz automobilske industrije našla su se i među prvih pet kompanija kojima su najviše pali prošlogodišnji prihodi u odnosu na 2023. godinu. Yura corporation je smanjila prihode sa 47,88 milijardi dinara na 38,72 milijarde, pri čemu je zabeležila gubitak iz poslovanja od 2,4 milijarde dinara. Johnson electric je imao pad prihoda sa 29,84 milijarde dinara na 25,25 milijarde, ali je upisao i dobit od 946 miliona dinara.
Prema visini neto dobitka, najbolje plasirana kompanija iz sektora autoindustrije u prošloj godini je loznička Minth automotive Europe. Ona je na 16. mestu sa dobiti od 5,5 milijardi dinara, dok je na 24. mestu Tigar Tyres, sa ostvarenom dobiti od 4,9 milijardi dinara. Među pet kompanija koje su zabeležile najveći rast poslovne imovine, na četvrtom mestu je kompanija FCA Kragujevac, koja je za godinu dana skoro udvostručila vrednost poslovne imovine na 61,55 milijardi dinara.
Ova godina će biti lošija od prethodne
Automobilski i mobiliti klaster, Razvojna agencija Srbije i konsultantska kuća EY predstavili su sredinom oktobra podatke o poslovanju automobilske industrije u Srbiji.
Igor Vijatov, direktor Automobilski i mobiliti klastera kaže za B&F da u tom sektoru radi 140 kompanija koje su u 2024. zapošljavale 101.500 radnika. Nije siguran da će se taj broj radnika održati, jer se tokom ove godine mnogo toga menjalo.
"U ovom trenutku, iako je godina dosta odmakla, ne možemo da predvidimo kakav će biti konačan rezultat poslovanja u 2025. godini, ali je sigurno da će biti lošiji nego u prethodnoj. Bilo je dosta otpuštanja, samo u jednoj fabrici bez posla je ostalo 1.900 ljudi. Letos su otpuštali radnike Leoni i Johnson electric, Dreklsmajer gasi pogon u Zrenjaninu i do kraja godine 2.000 radnika će ostati bez posla. Ima i onih koji su smanjivali broj zaposlenih, pa potom opet primali radnike. S druge strane, početak proizvodnje u Linglongu i u Stelantisovoj FCA u Kragujevcu malo će poboljšati ukupne rezultate, ali je i dalje sve neizvesno", ističe Vijatov i dodaje da je ove godine u evropskoj automobilskoj industriji sve haotično, pa se to odražava i kod nas.
On navodi da je poslovni prihod autoindustrije porastao sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra prošle godine. Prihodi i zaposlenost rastu od 2019. godine, sa izuzetkom 2020. kada je zbog korone ovaj sektor loše poslovao kao i cela privreda.
Poslednjih godina fabrika u Kragujevcu nije imala veliki uticaj na rast u industriji, jer je bilo dosta lutanja oko daljeg razvoja. Pored ideje o proizvodnji električnih automobila, kasnije je bilo predloga da će Fijat uz njih praviti i hibridne, pa i automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Vijatov objašnjava da je do pomenutih nedoumica dolazilo zato što su se menjali uslovi.
"Evropski zvaničnici su prvo izneli stav da će od 2028. biti dozvoljeni samo električni automobili, posle je to pomereno na 2038. Na kraju je kompanija uradila onako kako diktira tržište", kaže Vijatov.
Prema njegovim rečima, fabrike iz Srbije uglavnom rade za izvoz, a najviše robe van zemlje u prošloj godini plasirali su proizvođači kablova za automobile i proizvođači guma.
Kad nema tražnje, sve staje
Izvoz je nastavio da raste i ove godine, čemu je doprinela i proizvodnja motornih vozila. Prema podacima u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT), proizvodnja motornih vozila i prikolica ostvarila je u prvih pet meseci izvoz vredan preko 1,7 milijardi evra, što je činilo 12,4 odsto ukupnog izvoza. Ova delatnost je u maju imala kumulativni rast od skoro 30 odsto i međugodišnji rast od gotovo 127 odsto, a najveći deo izvoza bio je usmeren na tržišta Nemačke, Mađarske i Češke. Proizvodnja električne opreme je uvećala izvoz za 26,3 odsto, dok su proizvođači gume i plastike najviše izvozili u Nemačku i SAD.
I pored dobrog plasmana u izvozu, proizvođači električnih kablova su zbog smanjene tražnje imali pad proizvodnje u prošloj godini za šest odsto, što je bio razlog za zatvaranja nekih fabrika i pogona, kaže za B&F profesor na Ekonomskom fakultetu Dušan Marković.
"Govorimo o najvećim poslodavcima koji su u teškoćama, poput Leonija ili Yure. Oni zapošljavaju ranjive kategorije, niskoobrazovane u nerazvijenim opštinama, pa to postaje i socijalni problem. Istina je da neki segmenti imaju izraženiji rast, Linglong je počeo proizvodnju guma i 'povukao' sektor naviše, fabrika automobila u Kragujevcu takođe, ali to je jednokratno. Ove kompanije sada 'pune tržište', imaju inicijalna ulaganja, ali je pitanje kako će se dalje sve razvijati. Njihovo tržište je Evropa, koja je 2019. imala proizvodnju od 18 miliona automobila, prošle godine je ta proizvodnja pala na 14 miliona, a ovu godinu evropski proizvođači će završiti sa 12 miliona novih vozila. To je ozbiljan pad u roku od samo pet-šest godina, a najgore je to što je budućnost neizvesna", naglašava Marković.
Pročitaj još
Domaći proizvođači vezani su upravo za evropsko tržište, najviše nemačko, guma se u manjem obimu pravi i za Ameriku ali i tu ima problema zbog dodatnih carina. Najteže je to što nema tražnje, ističe profesor, jer u tom slučaju ne pomaže reorganizacija i seča troškova, poslovanje jednostavno nije održivo.
Za Srbiju je najveći rizik to što Evropa postaje sve lošija lokacija za proizvodnju vozila.
"Naša proizvodnja je usmerena na evropske pogone, a oni najviše uzmiču pred konkurencijom iz Kine. Evropski proizvođači automobila gube i kinesko tržište, koje im je nekada bilo najprofitabilnije i gde su imali veliku tražnju. Sada kad gube trku, imaju manje novca za ulaganja u istraživanje i razvoj, proizvodnja im pada, a sve to se preliva kod nas", ukazuje Marković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
3
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
1
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
2
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
1
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
7
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
29
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
3
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Udruženje banaka Srbije: U martu smanjena kreditna aktivnost privrede, rast potrošačkih kredita
14.04.2026.•
1
Krediti pravnih lica u Srbiji u martu ove godine iznosili su oko 2.332 milijarde dinara i za 0,7 odsto su manji nego prethodnog meseca, objavilo je Udruženje banaka.
IEA: Rusija povećala prihode od izvoza nafte u martu
14.04.2026.•
1
Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je danas da je Rusija udvostručila svoje prihode od izvoza nafte u martu, zahvaljujući sukobu na Bliskom istoku.
Nova pravila EU mogla bi da utiču na cene hrane i u Srbiji
14.04.2026.•
8
Stroži propisi Evropske unije o proizvodnji i označavanju hrane mogli bi da utiču i na cene u Srbiji.
Inflacija u Srbiji u martu 0,5 odsto, međugodišnje 2,8
14.04.2026.•
1
Mesečna inflacija u Srbiji u martu ove godine bila je 0,5 odsto a međugodišnja 2,8 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Ovo je ogroman novac": Za Expo već dato više od dve milijarde evra, ali tačno za šta - nepoznato
14.04.2026.•
45
"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac."
Neizvesnost oko NIS-a: Da li će ga Rusi prodati nekome ko nije Orban i da li SAD veruju Mađaru
14.04.2026.•
13
Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski deo u NIS-u? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li SAD veruju Peteru Mađaru?
MAT: Ukoliko se nastavi energetska kriza, cene bi mogle prosečno da porastu do 20 odsto
13.04.2026.•
1
Globalne cene bi u prvoj polovini godine mogle u proseku da porastu za 15 do 20 odsto, ukoliko se nastavi energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku, objavljeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.
Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
13.04.2026.•
22
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Vrednost domaće konditorske industrije 220 miliona evra, izvozi se trećina
12.04.2026.•
1
Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvodi od 140.000 do 160.000 tona slatkiša, keksa i sličnih proizvoda, vrednosti oko 220 miliona evra.
Komentari 12
Vanja
Tačka
ddd
Prvo najbitnije, protiv ove vlasti sam svakim atomom svoga tela da budem jasan.
Medjutim, kao neko ko je u toj bransi sa spiska, realnost je drugacija nego sto ljudi misle. Prvo, subvencije.. sve drzave u okruzenju su radile isto, i Madjarska, i Slovacka i Rumunija. Nijedna od firmi, koliko god bile velike, ne bi dosle da nismo imali subvencije. Drugo, subvencije za plate su vrlo brzo vracene u budzet kroz doprinose na iste. Trece, ako neko misli da ce neko doci u Srbiju kao imamo kvalifikovanu radnu snagu,inzinjere, ili samo jer smo jeftini..grdno se vara. U tim mestima gde su otvarane motacnice kablova da li neko mogao ocekivati da dodje neko napravi svojim parama fabriku i zaposli 2000 nekvalifkovanih radnika? I na sve to vestacki visok kurs dinara. E sad to je bilo sve super i njima i nama do momenta kad je evropska autoindustrija upala u OGROMNE probleme. Ja ovo gledam "iznutra" vec 7-8 godina. To su globalni giganti ali su im i problemi gigantski. Necu da kazem da su pukli ali su u ozbiljnim problemima. Mislim na komponentase koji rade za proizvodjace automobila. Mislim i na Juru, i na Bosch, i na Continental i na ZTF ima ih jos masa. Te iste kompanije zatvaraju pogone po celom svetu ne samo kod nas. Kriza je ogromna. Dakle: ovo je bilo OK u tim uslovima, kad se podvuce crta bila je dobra odluka. Sad medjutim kolaps auto industrije vuce ceo sektor kod nas i bice haos.
Dušan
Onda velika izdvajanja novca za ukrajinu i pomoć. To se sve ocrta na druge grane nema viška novca za subvencije ili svoje radnike. I tako već 4 godine.
Plus zabrana izvoza u rusiju najveći kupac eu automobila. Puno ih je koštalo....
I sada pametni mislili da se neće to odraziti kod nas? Pa jače fabrike pucaju ali neka idemo mi i dalje e automobile ro je najbitnije. Živeli zeleni.
Nego kad već pominjete Kragujevac i našu auto industriju još pre drugog svetskog rata je postojala fabrika automobila u kg. Ali to se ne priča....
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar