Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Foto: 021.rs
Da bi uvela ove usluge u legalne tokove, država je registrovanim domaćinstvima obezbedila bespovratne podsticaje za ulaganja. Međutim, predstavnici profesionalnih udruženja u ovom sektoru zameraju opštinskim vlastima da novac od boravišnih taksi najčešće ne koriste za unapređenje turističke ponude, piše magazin Biznis i finansije.
Zvanično, prema podacima u sistemu e-turista, registrovano je 1.857 domaćinstava sa 5.106 smeštajnih jedinica, koje raspolažu sa 8.386 ležajeva.
Koliko je onih koji posluju u sivoj zoni teško je proceniti, kažu turistički radnici, ali navode da blage kazne i nedostatak inspektora seoskim domaćinstvima idu na ruku da zakinu poreske obaveze. U nekim evropskim zemljama takvo delo se kažnjava krivičnom prijavom za utaju poreza.
Seoska turistička domaćinstva imala su skoro 42.000 gostiju, za 11 odsto više nego 2024. godine. Tokom prva četiri meseca ove godine, u selima širom Srbije boravilo je preko 8.400 turista, odnosno 16 dosto više nego u istom periodu 2025. godine, od kojih su trećinu činili stranci.
Nevidljivi na poreskoj mapi
Državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Uroš Kandić kaže da je od uvođenja sistema e-turista do danas gotovo utrostručen broj registrovanih seoskih turističkih gazdinstava koja izmiruju poreske obaveze i posluju u skladu sa zakonom.
"Naravno da postoje oni koji su i dalje 'nevidljivi', ali sigurno je reč o veoma malom broju domaćinstava. Nema zemlje u svetu koja je u potpunosti eliminisala sivu ekonomiju u turizmu. Svakako da i bespovratni podsticaji koje dajemo registrovanim seoskim gazdinstvima za infrastrukturna ulaganja i povećanje kvaliteta ponude, motivišu ljude da se prijave i posluju zakonito", ocenjuje Kandić.
On dodaje da pored podsticaja, legalizaciji ove vrste usluga doprinose i inspektori na terenu. Turistička inspekcija je samo tokom prošle godine izvršila 2.249 redovnih i vanrednih kontrola kod pružalaca usluga domaće radinosti i seoskog turizma. Inspektori su utvrdili kršenje zakona u 390 slučajeva, kod kojih su preduzete odgovarajuće upravne i kaznene mere.
"Priče da turistička domaćinstva zloupotrebljavaju vaučere nisu tačne, jer svaki vaučer je personalizovan, glasi na ime podnosioca, sa jasnim datumima realizacije i nazivom objekta gde se realizuje. Na taj način, mogućnosti za zloupotrebe svedene su na minimum. Korist koju su od vaučera imali građani Srbije, domaća turistička privreda, kao i turistički promet u celini višestruko nadmašuju pojedinačne slučajeve zloupotreba, koje je turistička inspekcija u najvećoj meri istražila i sankcionisala", kaže Kandić.
Predstavnica seoskog domaćinstva "Krivac" u Sremskim Karlovcima i predsednica Grupacije za ruralni turizam u Privrednoj komori Srbije Ivana Mišković, potvrđuje da se sektor seoskog turizma brzo razvija, jer ljudi iz gradova sve više traže odmor na selu. Međutim, to nije posao od koga može da se živi, već je dodatni prihod, pošto malo koje seosko domaćinstvo ima goste preko cele godine.
"U ovom sektoru ima i sive zone, ali većina, bar u mom kraju je registrovana. Ne vidim da se masovno radi na crno, jer ako se domaćinstvo reklamira na društvenim mrežama koje su dostupne inspekciji i okruženju, uvek neko može to da prijavi", komentariše Mišković i napominje da ponekad može doći do nenamernog kršenja zakona kada Poreska uprava kasni sa rešenjima.
Kako se utvrđuju dažbine
Seoska domaćinstva plaćaju paušalni porez od 2019. godine, a uvođenje je iniciralo Ministarstvo turizma da bi se suzbila siva ekonomija u tom sektoru. Poresku osnovicu čini prihod koji za kalendarsku godinu predstavlja iznos od pet odsto prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta.
Turistička mesta svrstavaju se u četiri kategorije, koeficijent za prvu iznosi jedan, za drugu 0,8, za treću kategoriju 0,7, za četvrtu 0,5, a koeficijent za nekategorisana mesta je 0,4.
Seoska turistička domaćinstva koja se nalaze u turističkim mestima koja nisu kategorisana, plaćaju po jednom ležaju između 2.000 i 2.500 dinara poreza godišnje. Osim toga, ta domaćinstva plaćaju i boravišnu taksu lokalnoj samoupravi, čiji iznos takođe zavisi od kategorije mesta.
Da bi jedno domaćinstvo koje u proseku ima od osam do 12 ležajeva moglo da se bavi seoskim turizmom, potrebno je da već na početku poslovanja uloži od 10.000 do 15.000 evra. To podrazumeva izgradnju savremene kuhinje, rekonstrukciju soba i ugradnju kupatila, kao i sistema za grejanje. Investicija se isplati tek nakon treće godine. Cene turističkih usluga u ruralnim domaćinstvima se slobodno formiraju.
Opštine "zakidaju" na ulaganjima
Direktorka domaćinstva "Guesthouse Edelnice" u Gornjoj Trepči i potpredsednica Grupacije za ruralni turizam u PKS Kristina Milenović, kaže da je nasledila posao koji je započet 1975. godine i da poresko opterećenje nije visoko ako ima gostiju preko cele godine. Ali, da bi se to postiglo, potrebno je i da opštine i država prepoznaju potencijal seoskog turizma.
"Kada gost dođe, ako nema uslove za aktivnosti, smeštaj mu nije zanimljiv. Domaćini tada moraju da zabavljaju goste, jer nema odgovarajuće infrastrukture. Novac od boravišnih taksi se sliva u budžet lokalne zajednice i uglavnom se ne koristi za unapređenje turističke ponude", tvrdi Milenović.
Njeno domaćinstvo je registrovano kao domaća radinost i nudi tri sobe, a svaka je oporezovana po ležaju.
"Pripadamo Čačku koji se smatra razvijenim gradom jer ima banje. Zato plaćamo veći porez nego da smo, na primer u Aranđelovcu, jer smo ubačeni u višu kategoriju kojoj ne pripadamo pošto je loša infrastruktura, putevi, kanalizacija, ponuda za goste... Nema prodavnice, restorani rade samo u sezoni i gost nema gde da jede. Imamo stazu Patrijarha Pavla za koju niko ne zna da postoji, a vodi od banje do manastira Vujan, čiji turistički potencijal ostaje potpuno neiskorišćen, nikakav mobilijar i nikakva tabla ne postoji", žali se Milenović.
Pročitaj još
Inicijativa za podmlađivanje seoskih domaćina
Prema njenim rečima, trošak za poreske dažbine po osnovu imovine, smeštaja gostiju i boravišne takse ne prelazi 200 evra godišnje. Opštini plaća taksu po ležaju 1.500 dinara godišnje, što nije veliki teret ako smeštaj košta 20 evra po noćenju, ali jeste kada se radi samo pola godine. Zato je dosta domaćinstava počelo da smanjuje broj prijavljenih ležajeva.
"Neke komšije su spremne da izdaju ležaj i za 700 dinara, samo da ne bude prazan", navodi Milenović.
Srbija je, po njenom mišljenju, daleko iza zemlja sa razvijenim seoskim turizmom, jer domaćinstva nisu umrežena. Zakoni u Srbiji se ne razlikuju od slovenačkih i hrvatskih, ali se razmišlja na drugačiji način.
"Slovenci su napravili 'bum' od termi, obezbedili su sve uslove, mi gledamo na sitno i da malo radimo. Zato nam je cilj da uvedemo lokalnog menadžera koji bi objašnjavao vlasnicima domaćinstava koja se bave seoskim turizmom zašto je važno da plaćaju porez", najavljuje Milenović.
Pojedina seoska domaćinstva u Srbiju nude luksuzan smeštaj koji košta i 300 evra za noć.
"Ne znam ko to može da plati i da prosečnu platu potroši za vikend. Možda bi cena trebalo da bude vezana za kategoriju smeštaja", predlaže Milenović.
Da bi se situacija u ovom sektoru poboljšala, Privredna komora Srbije je pokrenula inicijativu sa Kancelarijom za mlade, koja po rečima naša sagovornice ima za cilj da podmladi kadar i podigne nivo usluga u seoskom turizmu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
2
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
39
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
16
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
8
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
13
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
15
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
11
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Komentari 4
SVETLANA
Логичар
dacic
a i kad rade vole da prime koverat
bagra je to lopovska
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar