Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava

Autor: Biznis i finansije (Svetlana Jovičić)

Info

17.06.2026.

15:50 > 21:20

Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava

Foto: 021.rs

Da bi uvela ove usluge u legalne tokove, država je registrovanim domaćinstvima obezbedila bespovratne podsticaje za ulaganja. Međutim, predstavnici profesionalnih udruženja u ovom sektoru zameraju opštinskim vlastima da novac od boravišnih taksi najčešće ne koriste za unapređenje turističke ponude, piše magazin Biznis i finansije.

Zvanično, prema podacima u sistemu e-turista, registrovano je 1.857 domaćinstava sa 5.106 smeštajnih jedinica, koje raspolažu sa 8.386 ležajeva.

Koliko je onih koji posluju u sivoj zoni teško je proceniti, kažu turistički radnici, ali navode da blage kazne i nedostatak inspektora seoskim domaćinstvima idu na ruku da zakinu poreske obaveze. U nekim evropskim zemljama takvo delo se kažnjava krivičnom prijavom za utaju poreza.

Seoska turistička domaćinstva imala su skoro 42.000 gostiju, za 11 odsto više nego 2024. godine. Tokom prva četiri meseca ove godine, u selima širom Srbije boravilo je preko 8.400 turista, odnosno 16 dosto više nego u istom periodu 2025. godine, od kojih su trećinu činili stranci.

Nevidljivi na poreskoj mapi

Državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Uroš Kandić kaže da je od uvođenja sistema e-turista do danas gotovo utrostručen broj registrovanih seoskih turističkih gazdinstava koja izmiruju poreske obaveze i posluju u skladu sa zakonom.

"Naravno da postoje oni koji su i dalje 'nevidljivi', ali sigurno je reč o veoma malom broju domaćinstava. Nema zemlje u svetu koja je u potpunosti eliminisala sivu ekonomiju u turizmu. Svakako da i bespovratni podsticaji koje dajemo registrovanim seoskim gazdinstvima za infrastrukturna ulaganja i povećanje kvaliteta ponude, motivišu ljude da se prijave i posluju zakonito", ocenjuje Kandić.

On dodaje da pored podsticaja, legalizaciji ove vrste usluga doprinose i inspektori na terenu. Turistička inspekcija je samo tokom prošle godine izvršila 2.249 redovnih i vanrednih kontrola kod pružalaca usluga domaće radinosti i seoskog turizma. Inspektori su utvrdili kršenje zakona u 390 slučajeva, kod kojih su preduzete odgovarajuće upravne i kaznene mere.

"Priče da turistička domaćinstva zloupotrebljavaju vaučere nisu tačne, jer svaki vaučer je personalizovan, glasi na ime podnosioca, sa jasnim datumima realizacije i nazivom objekta gde se realizuje. Na taj način, mogućnosti za zloupotrebe svedene su na minimum. Korist koju su od vaučera imali građani Srbije, domaća turistička privreda, kao i turistički promet u celini višestruko nadmašuju pojedinačne slučajeve zloupotreba, koje je turistička inspekcija u najvećoj meri istražila i sankcionisala", kaže Kandić.

Predstavnica seoskog domaćinstva "Krivac" u Sremskim Karlovcima i predsednica Grupacije za ruralni turizam u Privrednoj komori Srbije Ivana Mišković, potvrđuje da se sektor seoskog turizma brzo razvija, jer ljudi iz gradova sve više traže odmor na selu. Međutim, to nije posao od koga može da se živi, već je dodatni prihod, pošto malo koje seosko domaćinstvo ima goste preko cele godine.

"U ovom sektoru ima i sive zone, ali većina, bar u mom kraju je registrovana. Ne vidim da se masovno radi na crno, jer ako se domaćinstvo reklamira na društvenim mrežama koje su dostupne inspekciji i okruženju, uvek neko može to da prijavi", komentariše Mišković i napominje da ponekad može doći do nenamernog kršenja zakona kada Poreska uprava kasni sa rešenjima.

Kako se utvrđuju dažbine

Seoska domaćinstva plaćaju paušalni porez od 2019. godine, a uvođenje je iniciralo Ministarstvo turizma da bi se suzbila siva ekonomija u tom sektoru. Poresku osnovicu čini prihod koji za kalendarsku godinu predstavlja iznos od pet odsto prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta.

Turistička mesta svrstavaju se u četiri kategorije, koeficijent za prvu iznosi jedan, za drugu 0,8, za treću kategoriju 0,7, za četvrtu 0,5, a koeficijent za nekategorisana mesta je 0,4.

Seoska turistička domaćinstva koja se nalaze u turističkim mestima koja nisu kategorisana, plaćaju po jednom ležaju između 2.000 i 2.500 dinara poreza godišnje. Osim toga, ta domaćinstva plaćaju i boravišnu taksu lokalnoj samoupravi, čiji iznos takođe zavisi od kategorije mesta.

Da bi jedno domaćinstvo koje u proseku ima od osam do 12 ležajeva moglo da se bavi seoskim turizmom, potrebno je da već na početku poslovanja uloži od 10.000 do 15.000 evra. To podrazumeva izgradnju savremene kuhinje, rekonstrukciju soba i ugradnju kupatila, kao i sistema za grejanje. Investicija se isplati tek nakon treće godine. Cene turističkih usluga u ruralnim domaćinstvima se slobodno formiraju.

Opštine "zakidaju" na ulaganjima

Direktorka domaćinstva "Guesthouse Edelnice" u Gornjoj Trepči i potpredsednica Grupacije za ruralni turizam u PKS Kristina Milenović, kaže da je nasledila posao koji je započet 1975. godine i da poresko opterećenje nije visoko ako ima gostiju preko cele godine. Ali, da bi se to postiglo, potrebno je i da opštine i država prepoznaju potencijal seoskog turizma.

"Kada gost dođe, ako nema uslove za aktivnosti, smeštaj mu nije zanimljiv. Domaćini tada moraju da zabavljaju goste, jer nema odgovarajuće infrastrukture. Novac od boravišnih taksi se sliva u budžet lokalne zajednice i uglavnom se ne koristi za unapređenje turističke ponude", tvrdi Milenović.

Njeno domaćinstvo je registrovano kao domaća radinost i nudi tri sobe, a svaka je oporezovana po ležaju.

"Pripadamo Čačku koji se smatra razvijenim gradom jer ima banje. Zato plaćamo veći porez nego da smo, na primer u Aranđelovcu, jer smo ubačeni u višu kategoriju kojoj ne pripadamo pošto je loša infrastruktura, putevi, kanalizacija, ponuda za goste... Nema prodavnice, restorani rade samo u sezoni i gost nema gde da jede. Imamo stazu Patrijarha Pavla za koju niko ne zna da postoji, a vodi od banje do manastira Vujan, čiji turistički potencijal ostaje potpuno neiskorišćen, nikakav mobilijar i nikakva tabla ne postoji", žali se Milenović.

Inicijativa za podmlađivanje seoskih domaćina

Prema njenim rečima, trošak za poreske dažbine po osnovu imovine, smeštaja gostiju i boravišne takse ne prelazi 200 evra godišnje. Opštini plaća taksu po ležaju 1.500 dinara godišnje, što nije veliki teret ako smeštaj košta 20 evra po noćenju, ali jeste kada se radi samo pola godine. Zato je dosta domaćinstava počelo da smanjuje broj prijavljenih ležajeva.

"Neke komšije su spremne da izdaju ležaj i za 700 dinara, samo da ne bude prazan", navodi Milenović.

Srbija je, po njenom mišljenju, daleko iza zemlja sa razvijenim seoskim turizmom, jer domaćinstva nisu umrežena. Zakoni u Srbiji se ne razlikuju od slovenačkih i hrvatskih, ali se razmišlja na drugačiji način.

"Slovenci su napravili 'bum' od termi, obezbedili su sve uslove, mi gledamo na sitno i da malo radimo. Zato nam je cilj da uvedemo lokalnog menadžera koji bi objašnjavao vlasnicima domaćinstava koja se bave seoskim turizmom zašto je važno da plaćaju porez", najavljuje Milenović.

Pojedina seoska domaćinstva u Srbiju nude luksuzan smeštaj koji košta i 300 evra za noć.

"Ne znam ko to može da plati i da prosečnu platu potroši za vikend. Možda bi cena trebalo da bude vezana za kategoriju smeštaja", predlaže Milenović.

Da bi se situacija u ovom sektoru poboljšala, Privredna komora Srbije je pokrenula inicijativu sa Kancelarijom za mlade, koja po rečima naša sagovornice ima za cilj da podmladi kadar i podigne nivo usluga u seoskom turizmu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

porez Seoski turizam

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

SVETLANA

19.06.2026 • 19:52

To koliko ima inspektora da li je dovoljno ne znam ali znam da sede po kancelarijama i čekaju prijave građana i po prijavama vole da izlaze na teren a da sami kreću u kontrole nikako.Baška što ima i korumpiranih i mnogo toga.Zlo se uvuklo u svaki segment u državi a da li i kada će se to izlečiti videćemo.

0 0 0
Логичар

19.06.2026 • 17:36

Уместо дотација

..имамо порезе за грану која одржава село и враћа људе природи.

1 2 -1
dacic

18.06.2026 • 22:13

inspektori ne rade po vrucini, vreme je za plazu
a i kad rade vole da prime koverat
bagra je to lopovska

4 7 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.