Nova studija istraživala: Koliko je izvodljivo rudarenje na asteroidu?
Pre nekoliko godina, rudarenje asteroida bilo je izuzetno popularno. Sa brzim razvojem komercijalnog svemirskog sektora, činilo se da je san o komercijalizaciji svemira skoro nadohvat ruke.
Foto: Pixabay
U suštini, ideja o platformama i svemirskim letelicama koje bi mogle da se sastanu sa asteroidima bliskim Zemlji (NEA), da ih iskopaju i zatim prebace u svemirske livnice, bila je ravnopravna sa slanjem komercijalnih posada na Mars.
Nakon velike količine spekulacija i propalih poduhvata, ovi planovi su ostavljeni po strani dok se tehnologija ne razvije i ne ostvare drugi ključni koraci.
Ipak, san o rudarenju asteroida i dalje živi. Pored potrebe za više infrastrukture i tehničkog razvoja, potrebno je i dalje istraživanje kako bi se utvrdio hemijski sastav malih asteroida, piše ScienceAlert.
U nedavnoj studiji, tim koji predvode istraživači sa Instituta za svemirske nauke (ICE-CSIC) analizirao je uzorke C-tipa (bogatih ugljenikom) asteroida, koji čine 75 odsto poznatih asteroida. Njihova otkrića pokazuju da ovi asteroidi mogu biti ključan izvor sirovina, nudeći mogućnosti za buduće eksploatacije resursa.
Tim je predvodio dr Hosep M. Trigo-Rodrigez, teorijski fizičar sa Instituta za svemirske nauke (ICE) i Katalonskog instituta za svemirske studije (IEEC) u Barseloni.
Pridružili su mu se doktorand Pau Grebol-Tomas (takođe iz ICE i IEEC), dr Đordi Ibanjez-Insa (Geonauke Barselona), prof. Hasinto Alonso-Azkarate (Univerzitet Kastilja-La Manča), i prof. Marija Gritsevič (Univerzitet u Helsinkiju i Institut za fiziku i tehnologiju, Uralski savezni univerzitet).
Njihova studija je predstavljena u radu koji će biti objavljen 2. januara u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society" (MNRAS).
Karbonatni hondriti (C hondriti) redovno padaju na Zemlju, iako naučnici retko uspevaju da ih sačuvaju za proučavanje. Osim što čine samo pet odsto svih meteorita, njihova lomljiva priroda često dovodi do toga da se raspadnu i izgube. Do sada je većina pronađenih uzoraka otkrivena u pustinjama, uključujući Saharu i Antarktik.
Istraživačka grupa za asteroide, komete i meteorite pri ICE-CSIC, koju vodi Trigo-Rodrigez, proučava fizičko-hemijska svojstva asteroida i kometa i međunarodni je depozitorijum NASA kolekcije antarktičkih meteorita.
U ovoj najnovijoj studiji, istraživačka grupa je izabrala i karakterisala uzorke asteroida, koji su zatim analizirani kod profesora Hasinta Alonso-Azkaratea na Univerzitetu Kastilja-La Manča korišćenjem masene spektrometrije.
To im je omogućilo da odrede tačan hemijski sastav šest najčešćih klasa C hondrita, pružajući dragocene informacije o tome da li će eksploatacija resursa u budućnosti biti moguća.
"Naučni značaj svakog od ovih meteorita je u tome što oni predstavljaju male, nediferencirane asteroide i daju dragocene informacije o hemijskom sastavu i evolutivnoj istoriji tela iz kojih potiču. U ICE-CSIC i IEEC specijalizovani smo za razvijanje eksperimenata koji nam pomažu da bolje razumemo svojstva ovih asteroida i kako fizički procesi koji se dešavaju u svemiru utiču na njihovu prirodu i mineralogiju. Rad koji se sada objavljuje je kulminacija timskog rada", naveo je Trigo-Rodrigez.
Poznavanje količine materijala u asteroidima je od suštinskog značaja jer su oni veoma raznoliki. Iako se obično svrstavaju u tri kategorije: C-tip (karbonatni), M-tip (metalni), i S-tip (silikatni), asteroidi se takođe klasifikuju prema spektralnim karakteristikama i orbitama.
Pored toga, asteroidi su u suštini materijal preostao iz vremena formiranja Sunčevog sistema i snažno su oblikovani svojom dugom evolutivnom istorijom (oko 4,5 milijardi godina). Zbog toga je tačno poznavanje njihovog sastava ključno za utvrđivanje gde se različiti resursi (voda, rude itd.) verovatno nalaze.
Prema rezultatima tima, rudarenje nediferenciranih asteroida (za koje se veruje da su izvor hondritskih meteorita) daleko je od izvodljivog. Studija je takođe identifikovala vrstu asteroida bogatih olivinom i spinelom kao potencijalne mete za rudarske operacije.
Tim je takođe napomenuo da bi trebalo birati asteroide bogate vodom sa velikim koncentracijama minerala koji sadrže vodu. U međuvremenu, naglašavaju potrebu za dodatnim misijama za povratak uzoraka kako bi se potvrdio identitet matičnih tela pre nego što rudarenje postane realnost.
"Paralelno sa napretkom koji predstavljaju misije za povratak uzoraka, potrebne su kompanije koje mogu da naprave odlučne korake u tehnološkom razvoju neophodnom za vađenje i prikupljanje tih materijala u uslovima male gravitacije. Obrada tih materijala i otpad koji se generiše takođe bi imali značajan uticaj koji treba kvantifikovati i pravilno ublažiti", rekao je Trigo-Rodrigez.
Oni tvrde da će za to biti potreban razvoj sistema za masovno prikupljanje i metoda za ekstrakciju resursa u mikrogravitaciji.
"Za određene asteroide bogate vodom, ekstrakcija vode za ponovnu upotrebu deluje izvodljivije - bilo kao gorivo ili kao osnovni resurs za istraživanje drugih svetova. To bi takođe moglo doneti nauci veće znanje o određenim telima koja bi jednog dana mogla da ugroze naše postojanje. Dugoročno, mogli bismo čak i da rudarenjem smanjimo potencijalno opasne asteroide kako bi prestali da budu opasni Proučavanje i odabir ovakvih meteorita u našoj čistoj laboratoriji korišćenjem drugih analitičkih tehnika je fascinantno, naročito zbog raznolikosti minerala i hemijskih elemenata koje sadrže. Ipak, većina asteroida ima relativno male količine plemenitih elemenata, i zato je cilj naše studije bio da shvatimo u kojoj meri bi njihova eksploatacija bila izvodljiva", rekao je Grebol-Tomas.
Zvuči kao naučna fantastika, ali tako je delovalo i kada su prve misije za povratak uzoraka bile planirane pre trideset godina.
Pročitaj još
U svakom slučaju, prednosti rudarenja asteroida su ogromne, zbog čega je ova tema dobila toliko pažnje u protekloj deceniji. Pored plemenitih metala, mnogi asteroidi su izvor ledene vode koja bi mogla da se koristi za proizvodnju goriva za misije u duboki svemir, kao i za piće i zalivanje useva.
To bi značilo manju zavisnost od snabdevanja sa Zemlje, omogućavajući robotskim i ljudskim misijama veću samostalnost. Premeštanjem rudarenja i proizvodnje u prostor između Zemlje i Meseca, kao i u Glavni asteroidni pojas, čovečanstvo bi takođe smanjilo ekološki uticaj koji te industrije imaju na Zemlji.
Iako je javno interesovanje za rudarenje asteroida oslabljeno u poslednjoj deceniji, mnoge kompanije i danas istražuju i razvijaju potrebnu tehnologiju. Takođe, svemirske agencije poput NASA i JAXA sprovele su misije za povratak uzoraka koje su otkrile mnogo o naučnom i materijalnom bogatstvu koje asteroidi mogu sadržati.
U bliskoj budućnosti, kineska misija Tianwen-2 sastaće se sa NEA asteroidom i kometom iz Glavnog asteroidnog pojasa. Iako može proći još mnogo decenija (ili više) pre nego što se razvije industrija svemirskih resursa, mnogi su spremni da uđu u trku već sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
VIDEO: Budaroid je prvi budistički robot na svetu sa veštačkom inteligencijom
26.02.2026.•
0
Istraživački tim na Univerzitetu u Kjotu, zajedno sa kompanijama Teraverse i XNOVA, razvio je humanoidnog budističkog robota sa veštačkom inteligencijom, dizajniranog za vođenje razgovora i interakciju sa ljudima.
Ništa još od leta ka Mesecu: Raketa Artemis vraćena u hangar na popravke
26.02.2026.•
1
Američka svemirska agencija NASA sklonila je svoju prizemljenu raketu Artemis II sa lansirne rampe u hangar, radi dodatnih popravki.
Šest planeta će "paradirati" na noćnom nebu krajem februara
24.02.2026.•
0
Šest planeta poravnaće se na nebu krajem februara, a većina će biti vidljiva golim okom.
Sony razvio tehnologiju za otkrivanje originalne muzike u pesmama koje generiše AI
24.02.2026.•
0
Japanska tehnološka kompanija Sony razvila je tehnologiju koja može da identifikuje originalnu muziku korišćenu za generisanje pesama pomoću veštačke inteligencije.
VIDEO: Jedna kometa misteriozno promenila smer rotacije nakon prolaska pored Sunca - zašto?
22.02.2026.•
1
Kometa koja je jurila kroz Sunčev sistem zaprepastila je naučnike učinivši nešto što ranije nikada nisu videli.
VIDEO: Google Gemini sada može da stvara muziku
22.02.2026.•
0
Googleov Gemini sada može da kreira 30-sekundne muzičke numere u trajanju od 30 sekundi na osnovu uputa. Da bi to postigao, on koristi Lyria 3, najnoviji generativni muzički model Google DeepMind-a.
Teslini robotaksiji sudaraju se znatno češće nego ljudski vozači
22.02.2026.•
1
Navodna svrha robotaksija jeste da budu bezbedniji vozači od ljudi. Izgleda da ipak nije tako.
Raketa SpaceX koja se raspala pri lansiranju litijumom zagadila atmosferu iznad Evrope
22.02.2026.•
3
Kada je kvar rakete kompanije SpaceX prošlog februara zapalio nebo iznad zapadne Evrope, niko nije bio siguran da li ostaci takođe zagađuju našu atmosferu.
VIDEO: Nešto neobično promenilo je Zemljino magnetno polje pre 40 miliona godina
22.02.2026.•
0
Istraživači su identifikovali period usporenog preokretanja Zemljinog magnetnog polja pre 40 miliona godina, što otvara velika pitanja o tome koliko dugo ti preokreti zapravo traju i kako bi nas sledeći mogao pogoditi.
VIDEO: Svemirska opservatorija otkrila čitavo jato crnih rupa koje putuje kroz Mlečni put
22.02.2026.•
0
Rasuta, paperjasta grupa zvezda koja se preliva preko neba možda u svom središtu krije tajnu: jato od više od 100 crnih rupa zvezdane mase.
NASA odložila slanje astronauta ka Mesecu zbog tehničkih problema
22.02.2026.•
3
NASA je zbog tehničkih problema odložila lansiranje Artemisa II, prve lunarne misije s posadom od 1972. godine.
VIDEO: AI video s Bredom Pitom i Tomom Kruzom izazvao paniku i bes u Holivudu
22.02.2026.•
0
Kineska kompanija ByteDance, vlasnik Tiktoka, najavila je da će pooštriti pravila za svoj novi alat veštačke inteligencije nakon što su korisnici pomoću njega počeli da prave parodije holivudskih akcijskih scena.
NASA planira lansiranje Artemisa II na put oko Meseca 6. marta
21.02.2026.•
0
NASA je saopštila da će, nakon odlaganja, lansirati istorijsku misiju Artemis II na Mesec najverovatnije 6. marta.
Stručnjaci: Lozinke generisane pomoću veštačke inteligencije su loše
19.02.2026.•
0
Lozinke koje generišu veštačke inteligencije (AI), poput ChatGPT, Claude AI i Gemini, iako izgledaju snažno, u praksi su često predvidive, nesigurne i lako se mogu otkriti.
Suđenje Marku Zakerbergu zbog Instagrama: U SAD više od četiri miliona korisnika mlađe je od 13 godina
19.02.2026.•
0
Više od četiri miliona korisnika Instagrama bilo je mlađe od 13 godina, što je predstavljalo oko 30 odsto sve dece starosti od deset do 12 godina u SAD, prenosi CNN.
Naučnici možda konačno otkrili mrežu podzemnih tunela na Veneri
18.02.2026.•
1
Naučnici su možda pronašli prve dokaze o podzemnim tunelima koji se kriju ispod površine Venere, nastalim usled drevne vulkanske aktivnosti planete.
Istraživanje: Robotaksiji će prvo osvojiti Kinu i SAD, Evropa će kasniti
18.02.2026.•
1
Prema analizi Boston Consulting Groupa (BCG), velikim gradovima sveta do 2035. kretaće se najmanje 700.000, a moguće i do tri miliona potpuno autonomnih robotaksija.
Hiljade asteroida mogle bi uništiti gradove: NASA nema način da ih pronađe
18.02.2026.•
0
Astronomi još ne znaju gde se nalaze hiljade asteroida koji bi mogli da unište čitave gradove, upozorila je upravnica NASA-ine kancelarije za planetarnu odbranu dr Keli Fast.
Španija istražuje Metu, Tiktok i Iks zbog širenja dečije pornografije preko AI
18.02.2026.•
0
Vlada Španije zatražiće od Kancelarije javnog tužioca da istraži digitalne platforme Meta, Tiktok i Iks zbog mogućeg kreiranja i širenja dečije pornografije, koristeći veštačku inteligenciju (AI).
VIDEO: Nude kućnog robota koji savija veš uz mesečnu pretplatu
18.02.2026.•
0
Startup Weave Robotics sa sedištem u San Francisku lansirao je svoju prvu stacionarnu robotsku platformu koja može saviti veš za 30 do 90 minuta.
Vatikan uz pomoć AI uvodi prevod liturgija na 60 jezika u Bazilici Svetog Petra
18.02.2026.•
0
Vatikan je najavio novu uslugu koja će početi sledeće nedelje, a koja će omogućiti vernicima i posetiocima Bazilike Svetog Petra da prate misu na svojim telefonima, uz audio i tekstualni prevod na 60 jezika uz pomoć AI.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar