Simulacija pokazala: Možda je ipak bezbedno nuklearkom uništiti asteroid koji ide ka Zemlji
Da li bi čovečanstvo moglo da upotrebi nuklearnu bombu kako bi skrenulo dolazeći asteroid i spasilo Zemlju, kao u filmovima o katastrofama?
Foto: Pixabay
Jedinstvena nova simulacija udara sugeriše da bi nuklearna opcija mogla biti poslednje sredstvo za sprečavanje apokalipse.
Istraživači su nedavno otkrili da svemirske stene mogu da izdrže mnogo veći stres nego što se ranije zaključivalo na osnovu eksperimenata i posmatranja. Suprotno očekivanjima, asteroidi zapravo postaju jači kada su izloženi intenzivnom udaru.
To možda zvuči obeshrabrujuće, ali ovo otkriće može poboljšati strategije planetarne odbrane jer sugeriše da će nuklearno pogođeni asteroid ostati netaknut, umesto da se raspadne na mnogo svemirskih stena koje bi padale po našoj planeti.
Kao što je detaljno opisano u nedavno objavljenom radu, tim istraživača, uključujući fizičare sa Univerziteta Oksford, sarađivao je sa Outer Solar System Company (OuSoCo), startapom za nuklearno skretanje, kako bi analizirali šta se dešava sa gvozdenom svemirskom stenom pod različitim nivoima stresa.
"Ove analize su namenjene da ispitaju promene u unutrašnjoj strukturi meteorita uzrokovane zračenjem i da na mikroskopskom nivou potvrde povećanje čvrstoće materijala za faktor 2,5, kako su pokazali eksperimentalni rezultati", objašnjava Melani Bočman, suosnivačica OuSoCo-a i suvođa istraživačkog tima, prenosi ScienceAlert.
Kao što je prikazala DART misija 2022. godine, jedan od obećavajućih načina da se spreči apokalipsa izazvana asteroidom jeste da se nadolazeća pretnja skrene kinetičkim udarcem - ljudski napravljenim kosmičkim "ovnom" koji se lansira da udari asteroid brzinom višestruko većom od brzine metka.
To je konceptualno jednostavno, ali realnost je ispunjena opasnim neizvesnostima; udar u pogrešno mesto može samo da odloži apokaliptični put asteroida ka Zemlji. Pored toga, energija udarca i materijalna reakcija asteroida mogu dovesti do neočekivanih posledica kao što su fragmentacija ili iznenadna promena u putanji.
Zato, da bi se odlučilo između udarača poput DART-a i još neproverene nuklearne opcije, branioci planete moraju da ustanove mehaničko ponašanje različitih materijala asteroida. Ovo znanje je ključno da bi se energija uspešno prenela na asteroid i promenila njegova putanja dalje od Zemlje.
Ipak, takvi podaci su oskudni, posebno oni koji prikazuju reakcije materijala u realnom vremenu. Na primer, različiti modeli daju različite vrednosti za graničnu čvrstoću, meru koliko se telo lako lomi pod stresom.
Ti modeli se mogu razlikovati i do sedam puta, u zavisnosti od toga da li testiraju lokalno (mikroskopski) ili celokupno (makroskopski). Pored toga, destruktivna priroda prethodnih testova onemogućavala je direktno merenje reakcija materijala dok su se dešavale.
"Ovo je prvi put da smo uspeli da posmatramo, nedevastirajuće i u realnom vremenu, kako se stvarni uzorak meteorita deformiše, jača i prilagođava ekstremnim uslovima", kaže Đanluka Gregori, fizičar sa Univerziteta Oksford i jedan od koautora studije.
Istraživači su koristili jedinstvenu tehniku da bi obezbedili da ne unište dokaze. Koristili su akcelerator čestica Super Proton Synchrotron u CERN-ovom postrojenju HiRadMat kako bi ozračili uzorak iz gvozdenog meteorita Campo del Cielo, pucajući na njega kratkotrajnim protonskim zracima visoke energije, pri nižim i višim intenzitetima.
Kao rezultat toga, senzori temperature i laserska Dopler vibrometrija (tehnika za analizu površinskih vibracija) otkrili su da je uzorak meteorita omekšao, savio se, a zatim iznenađujuće ponovo ojačao. Takođe je pokazivao osobinu zvanu prigušenje zavisno od brzine deformacije, što znači da što ga jače udarite, to efikasnije raspršuje energiju.
Ova metoda pruža neprocenjive podatke koji objašnjavaju zašto se razlike u graničnoj čvrstoći primećene u prethodnim laboratorijskim eksperimentima razlikuju od dokaza o fragmentaciji meteora u Zemljinoj atmosferi, i da su te razlike rezultat faktora kao što je redistribucija unutrašnjeg stresa.
Takođe ističe da se ove mehaničke osobine razvijaju u realnom vremenu i ne treba ih uzimati kao fiksne, što se često pretpostavlja u postojećim modelima skretanja asteroida. Dalja istraživanja obuhvatiće i druge vrste sastava asteroida.
Pročitaj još
Ovde su istraživači izabrali uzorak bogat gvožđem zbog njegove relativne homogenosti, ali će raznovrsnije svemirske stene pokazivati različite sposobnosti raspršivanja stresa u zavisnosti od prostorne raspodele svojih sastavnih materijala.
Konačan cilj ovog istraživanja, nadaju se naučnici, ostaće samo teorijski.
"Svet mora biti sposoban da izvede nuklearnu misiju skretanja sa velikom sigurnošću, a da ne može da sprovede test u stvarnom svetu unapred. To postavlja izuzetne zahteve za podatke o materijalima i fizici", kaže Karl-Georg Šlezinger, suosnivač OuSoCo-a i suvođa istraživačkog tima.
Međutim, ako nuklearna opcija ikada bude neophodna, verovatno neće ličiti na filmove - bez bušenja. Umesto da se asteroid napuni eksplozivima, neki fizičari predlažu detoniciju nuklearne bombe u blizini asteroida, kako bi deo njegove mase ispario i promenila mu se putanja.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Communications".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Meta počela sa testiranjem premijum pretplate za Instagram
01.04.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Meta potvrdila je da je počela sa testiranjem premijum pretplate na društvenu mrežu Instagram u nekoliko zemalja.
OpenAI odustao od još jednog projekta: Ništa od erotskog ChatGPT
31.03.2026.•
0
OpenAI je stavio tačku na još jedan projekat, barem za sada.
Kad bi Sunce nestalo: Koliko vremena bi nam trebalo da to saznamo i šta bi se desilo sa Zemljom?
31.03.2026.•
3
Sunce je stalni pratilac Zemlje još otkako je naša planeta nastala. Ali ako bi Sunce iznenada nestalo, šta bi se dogodilo sa našom planetom?
U sredu novi pokušaj lansiranja astronauta ka Mesecu
31.03.2026.•
2
NASA priprema lansiranje na Mesec svemirske misije Artemis sa prvom ljudskom posadom posle više od 53 godine, preneli su američki mediji.
Džinovske crne rupe mogu da zaustave rađanje zvezda u svemiru
30.03.2026.•
0
Ogromne crne rupe mogle bi da utiču na razvoj čitavih galaksija, pa čak i da "utišaju" formiranje novih zvezda u njihovoj okolini, pokazuje novo istraživanje.
Izuzetno retka zvezda čuva tragove prve svetlosti univerzuma
30.03.2026.•
0
Nekada davno, pre milijarde godina, univerzum je bio obavijen tamom. Tek kada su prve zvezde počele da sijaju, svemir je postao providan i svetlost je počela da teče.
Wikipedia zabranila korišćenje veštačke inteligencije za pisanje članaka
29.03.2026.•
0
Internet enciklopedija Wikipedia zabranila je korišćenje veštačke inteligencije za pisanje ili prepravljanje članaka.
Nebeski događaji u aprilu: ružičasti pun Mesec, kometa, pravnanje planeta i meteori
29.03.2026.•
0
April donosi niz zanimljivih astronomskih pojava koje će biti vidljive i iz Srbije, pružajući ljubiteljima neba priliku da bez posebne opreme posmatraju neke od najlepših prizora u godini.
Naučnici su klonirali miša, zatim klonirali klon, i tako dalje...Rezultati su bili dobri
29.03.2026.•
0
U eksperimentu koji je trajao dve decenije, japanski istraživači su klonirali jednu ženku miša, a zatim klonirali njene klonove, kroz 58 uzastopnih generacija.
Munje na Jupiteru mogle bi biti i do milion puta jače nego na Zemlji
29.03.2026.•
0
Munje na Jupiter mogle bi imati više od 100 puta veću snagu od munja na Zemlji, a možda su čak i do milion puta jače, pokazuje nova studija.
Odjednom nije mogao da govori: Misteriozna zdravstvena kriza astronauta NASA-e
29.03.2026.•
0
Astronaut koji je ove godine izazvao prvu medicinsku evakuaciju NASA-e rekao je da lekari i dalje ne znaju zašto mu je iznenada pozlilo na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Whatsapp uvodi AI odgovore na poruke i nove opcije za uređivanje fotografija
29.03.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da u svoju platformu Whatsapp uvodi niz novih funkcija, uključujući AI predloge odgovora koji se generišu na osnovu sadržaja prethodnog razgovora.
Studija sa Stanforda: Četbotovi nam se toliko ulizuju da daju pogrešne odgovore i savete
29.03.2026.•
0
Četbotovi sa veštačkom inteligencijom su toliko skloni laskanju i potvrđivanju svojim korisnicima, ljudima, da im daju loše savete koji mogu oštetiti odnose i pojačati štetna ponašanja.
.jpg "Naučnici otkrili")
Naučnici otkrili "svemirske meteorološke stanice" koje mogu pomoći u potrazi za nastanjivim planetama
28.03.2026.•
0
Neobični signali sa udaljenih zvezda mogli bi da otkriju da li planete oko njih mogu da podrže život, pokazuje novo istraživanje.
Austrija planira da zabrani društvene mreže za mlađe od 14 godina
27.03.2026.•
1
Austrijska vladajuća koalicija objavila je planove za zabranu korišćenja društvenih mreža deci mlađoj od 14 godina.
VIDEO: Melanija Tramp i humanoidni robot u Beloj kući
26.03.2026.•
0
Melanija Tramp često privlači pažnju prisutnih, ali sve oči i kamere bile su juče uprte u njenog humanoidnog pratioca, prenosi AP.
OpenAI gasi aplikaciju Sora
25.03.2026.•
0
Kalifornijska kompanija Open AI saopštila je da će ugasiti svoju popularnu aplikaciju Sora za pretvaranje teksta u kratke video-snimke.
Tiktok uvodi nove formate oglasa
25.03.2026.•
0
Kompanija Tiktok je objavila da uvodi nove formate oglasa, među kojima su i oni koji prikazuju logo drugog brenda.
NASA gradi bazu na Mesecu
25.03.2026.•
6
NASA je otkazala planove o postavljanju svemirske stanice u lunaroj orbiti i umesto toga će iskoristiti njene komponente da u narednih sedam godina izgradi bazu vrednu 20 milijardi dolara na površini Meseca.
Srpski naučnici učestvovali u studiji o poreklu kasnih neandertalaca
24.03.2026.•
1
Srpski naučnici učestvovali su u međunarodnom timu koji je otkrio da kasni evropski neandertalci potiču od jedne populacije.
Naučnici u CERN-u sprovode eksperiment: Da li kamionom mogu da transportuju stotinak antiprotona
24.03.2026.•
0
Naučnici u evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN započeli su danas pionirski eksperiment transporta antiprotona, kako bi utvrdili da li je moguć njihov prevoz putem u kamionu, prenosi AP.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar