Kad bi Sunce nestalo: Koliko vremena bi nam trebalo da to saznamo i šta bi se desilo sa Zemljom?

Autor: 021.rs

Info

31.03.2026.

09:40 > 05:15

Sunce je stalni pratilac Zemlje još otkako je naša planeta nastala. Ali ako bi Sunce iznenada nestalo, šta bi se dogodilo sa našom planetom?

Kad bi Sunce nestalo: Koliko vremena bi nam trebalo da to saznamo i šta bi se desilo sa Zemljom?

Foto: Pixabay

Da bismo razumeli sudbinu Zemlje bez Sunca, važno je znati kako su oba nastala. Sunce se formiralo pre oko 4,6 milijardi godina, kada se masivan rotirajući oblak gasa i prašine urušio sam u sebe i kondenzovao, stvarajući najveći objekat u onome što će postati naš Sunčev sistem i na kraju dostižući temperaturu od 15 miliona stepeni Celzijusa u svom jezgru.

Veliki deo preostalog materijala u blizini zatim se zgrudvao i formirao Zemlju i druge stenovite planete, uključujući Merkur, Veneru i Mars, kao i mesece i asteroide.

Od svog nastanka, Zemlja je u velikoj meri zavisila od svoje zvezde. Gravitaciono privlačenje Sunca drži našu planetu u orbiti u "Zlatokosinoj zoni", na tačno odgovarajućoj udaljenosti od zvezde gde nije ni previše toplo ni previše hladno da bi voda postojala u tečnom stanju na površini planete.

Sunce takođe pokreće fotosintezu i vodene cikluse, i obezbeđuje svetlost i toplotu, koji utiču na našu klimu. Osim toga, ultraljubičasto zračenje Sunca pomaže našem telu da proizvodi vitamin D, koji je potreban za zdrave kosti i zube.

"Ako bi Sunce iznenada nestalo, ogromna većina života našla bi se u ozbiljnoj opasnosti. To bi pokrenulo vremensku bombu za opstanak svakog živog bića na Zemlji koje zavisi od fotosinteze, što je ogromna većina površinskog života i čitavo čovečanstvo", rekao je za Live Science Timoti Kronin, vanredni profesor atmosferskih nauka na MIT-u.

Najmanje osam minuta i 20 sekundi niko ne bi znao da je Sunce nestalo - toliko je potrebno da svetlost Sunca stigne do Zemlje. Tokom tog vremena, "gotovo sigurno ne bismo imali pojma da se nešto dogodilo", rekao je Kronin.

Zatim bi počeli pravi problemi.

Nakon osmominutne "labudove pesme" Sunca, nastao bi iznenadni mrak, rekao je Kronin. Bez sunčeve svetlosti, veštačko osvetljenje od električne energije, nafte ili gasa bili bi glavni načini na koje bismo i dalje mogli da stvaramo svetlost, zajedno sa vatrom, bioluminiscencijom i fluorescencijom.

"Izgubili bismo osećaj za dan i noć. Mesec, koji reflektuje sunčevu svetlost, postao bi potpuno taman, iako bi udaljene zvezde na nebu i dalje bile vidljive. A bez mase i gravitacije Sunca koja drži planete i druga nebeska tela u orbiti, sve planete bi odletele u pravcu svog trenutnog kretanja", rekao je Kronin.

Ali čovečanstvo bi imalo neposrednije probleme od odlaska u međuzvezdani prostor. Bez sunčeve svetlosti, ključni procesi, poput uzgoja hrane, postali bi mnogo komplikovaniji.

Fotosintetski organizmi bi nestali, rekao je Majkl Samers, profesor planetarnih nauka i astronomije na Univerzitetu Džordž Mejson u Virdžiniji. Većina biljaka koje se ne uzgajaju pod veštačkim osvetljenjem brzo bi propala. I dok bi neke "mogle ostati u stanju mirovanja nedeljama ili mesecima, kao što to čine zimi, na kraju bi svi fotosintetski organizmi umrli".

"Gljive se, s druge strane, hrane živom ili mrtvom materijom, i bilo bi mnogo mrtvog materijala na raspolaganju", rekao je Samers. Dakle, gljive verovatno ne bi umrle od nedostatka hrane, već od hladnoće.

Hladna planeta

Ne bi trebalo dugo da ledene temperature promene Zemlju kakvu poznajemo.

U početku bi se Zemlja hladila u proseku za oko 20 stepeni Celzijusa svakih 24 sata, rekao je Samers.

"To bi gurnulo gotovo ceo svet u temperature ispod nule za samo dva do tri dana, iako bi se, kako bi postajalo hladnije, dnevna promena temperature smanjivala", rekao je on.

Mala jezera mzaledila bi se za nedelju dana, dok bi većim bile potrebne nedelje ili meseci. Okeani bi mogli da opstanu "mnogo godina, možda decenijama", a na određenim mestima, poput "najdubljih delova okeana gde postoje vulkani, mogli bi ostati u tečnom stanju potencijalno onoliko dugo koliko traju vulkani. A to bi moglo biti milijardama godina", rekao je Samers.

Da bismo razumeli koliko bi Zemlja na kraju postala hladna, razmotrimo Pluton. Trenutno je Pluton "oko 40 puta dalje od Sunca nego Zemlja, a temperatura tamo je oko minus 240 stepeni Celzijusa, rekao je Samers.

"Kada izbacite Zemlju iz našeg Sunčevog sistema, ona će se vrlo brzo naći mnogo dalje nego Pluton."

Ali temperatura Zemlje ne bi dostigla apsolutnu nulu, zahvaljujući Velikom prasku koji se dogodio pre oko 13,8 milijardi godina. Čak su i najniže temperature u Univerzumu ograničene toplotom koja je ostala od Velikog praska.

"Uzmite bilo koji objekat veoma daleko od zvezde i pustite ga da se hladi milion godina, i on će i dalje ostati nekoliko stepeni iznad apsolutne nule. Temperatura preostalog zračenja poznatog kao kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje iznosi oko minus 270 stepeni Celzijusa, dok je apsolutna nula nešto hladnija, oko minus 273 stepena Celzijusa", rekao je Samers.

Na tako niskoj temperaturi, ljudska civilizacija i većina života gotovo sigurno bi se urušili.

"Moguće je zamisliti da bi ljudi mogli preživeti pod zemljom u pećinama, održavani geotermalnom ili nuklearnom energijom, sa biljkama uzgajanim pod veštačkim osvetljenjem, ali to bi bilo izumiranje u poređenju sa kojim bi svako drugo izgledalo beznačajno", rekao je Kronin.

Šta bi preživelo?

Koja bi bića možda preživela? Skoro mikroskopski sitne životinje zvane tardigrade, poznate i kao vodeni medvedi.

"Ružna mala stvorenja, ali teško ih je ubiti. Mogu biti izloženi zračenju ili potopljeni u određene vrste alkohola i i dalje preživeti; možda bi ih udarac čekićem ubio. Inače, oni su praktično jedan od najotpornijih oblika života na Zemlji", rekao je Samers.

Slično tome, bakterije koje ne zahtevaju fotosintezu, poput onih koje žive oko dubokomorskih izvora, verovatno bi preživele. To je zato što određeni mikroorganizmi, uključujući neke bakterije i arheje, koriste hemosintezu, a ne fotosintezu, da bi živeli od hemijskih veza u stenama i mineralima.

Na sreću za čovečanstvo, nema razloga da verujemo da će Sunce nestati u tren oka. Vremenom, međutim, Sunce će umreti. Nastaviće da stvara toplotu i svetlost još oko pet milijardi godina, ali kada mu ponestane goriva, proširiće se u crvenog džina, progutavši Merkur i Veneru, a možda i Zemlju.

U svakom slučaju, ljudi verovatno neće trajati toliko dugo; očekuje se da će postepeno povećanje sjaja Sunca ispariti okeane na Zemlji za nešto više od milijardu godina od sada.

Iako su ti uticaji još daleko u budućnosti, Samers kaže da je važno razmotriti potencijalne ishode.

"Kada razumemo više o zvezdama i kako se one mogu menjati tokom vremena, na kratkim i dugim vremenskim skalama, bolje razumemo Univerzum", zaključio je Samers.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

sunce

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Čistač

02.04.2026 • 09:21

Vera. Net

Bilo bi života koliko i na Mkesecu ili Marsu. Pocrkali bismo svi ko pacovi za dva dana.

1 0 +1
Noah

31.03.2026 • 14:29

Treba graditi Nojevu barku

0 0 0
Hb

31.03.2026 • 13:22

Hb

Kamo srece jer nebi bila nikakva steta da nestane ova planeta obziro sta su ljudi radili i rade.

4 5 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.