Analiza: Nakon izbora smanjuje se uloga SAD na Zapadnom Balkanu, evo šta to znači za Vučića
Bez obzira na ishod predstojećih američkih predsedničkih izbora, uloga SAD na Zapadnom Balkanu biće smanjena.
To znači da će tom regionu sa nerešenim sukobima i zaustavljenim procesom integracije biti potreban ozbiljniji strateški angažman Evropske unije i Nemačke, ocenili su istraživači uticajnog Nemačkog saveta za spoljne poslove (DGAP).
Analitičari tog nezavisnog i neprofitnog istraživačkog centra, Milan Nič i Frauke Zebas, naveli su da bi pobeda kandidata Republikanske stranke Donalda Trampa na izborima 5. novembra donela značajan raskid sa aktuelnom američkom politikom na Zapadnom Balkanu.
U slučaju pobede Trampa, neki balkanski lideri, naročito predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama, imali bi više pristupa i kontakata na visokom nivou u Vašingtonu nego prethodnih godina, ocenjuju Nič i Zebas.
S druge strane, ukazuju autori analize, angažovanje Vašingtona na visokom nivou bilo bi "mnogo više selektivno i transakciono, što bi išlo naruku neliberalnim balkanskim liderima".
"Ako zadovolje Trampove poslovne interese, to će samo povećati geopolitičko nadmetanje u regionu, na štetu EU i Nemačke. Takav pristup bi čak mogao biti bliži dominantnom stilu i političkoj kulturi u Beogradu ili Tirani. Zapravo, to bi osnažilo neliberalne političke snage širom regiona, povećalo uticaj takvih snaga izvan regiona (poput mađarskog premijera Viktora Orbana), podrilo regionalnu bezbednost i naštetilo procesu pridruživanja EU", piše u analizi.
Autori analize, objavljene na sajtu DGAP, navode i da će Tramp izazvati haos u SAD ako ponovo izgubi i odbije da prizna poraz kao 2020. godine, i dodaju da bi to dodatno oslabilo demokratske norme na Zapadnom Balkanu.
U slučaju pobede kandidatkinje Demokratske stranke Kamale Haris, Vašington će ostati na dosadašnjem opštem kursu, ali će na Zapadnom Balkanu delovati sa manje pažnje i angažmana na visokom nivou nego za vreme predsednika Džozefa Bajdena, kome četvorogodišnji mandat ističe 20. januara.
Nič i Zebas ukazuju da Kamala Haris, potpredsednica SAD, "dobro razume" mešanje Rusije u unutrašnja pitanja drugih država i ciljeve Moskve, i ocenjuju da bi to moglo da znači podršku aktuelnoj politici pojačanog pritiska na ruske saveznike na Zapadnom Balkanu, "posebno u Beogradu i Banjaluci".
"Bajdenova administracija je već uvela sankcije pojedincima na visokim funkcijama, uključujući potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina. U slučaju predsedničkog mandata Kamale Haris, Vašington bi mogao da bude manje tolerantan prema politici balansiranja Srbije koja uključuje odnose sa Rusijom i Kinom, i da poveća pritisak na sve balkanske zemlje da smanje ekonomske veze sa Pekingom", dodaju analitičari DGAP.
Budući da su u fokusu njene kampanje lične slobode i vladavina prava, Haris bi kao predsednica, kako se navodi, mogla da donese više usklađenih aktivnosti za podršku civilnom društvu pod neliberalnim liderima, na primer u Srbiji, ali bi to zavisilo od resursa američkih ambasada u regionu.
Autori navode i da je nekoliko balkanskih lidera negovalo odnose sa Trampovim taborom, ali da "mogu da žive" i sa pobedom Kamale Haris, kao i da "deluje da su bolje pripremljeni za posledice predsedničkih izbora u SAD od mnogih zemalja članica EU".
Dodaju da je sada "ključan trenutak" za Zapadni Balkan, zahvaljujući kombinaciji dva faktora - agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i postepenog povlačenja SAD sa periferije Evrope, i ukazuju da se izbori u SAD održavaju u vreme kada su lokalne političke elite naučile kako da profitiraju od pojačanog geopolitičkog rivalstva između zapadnih i nezapadnih sila.
"Po tome je najpoznatiji predsednik Vučić koji je proširio bilateralne odnose sa Kinom i Rusijom, dok je istovremeno uspeo da nastavi put Srbije ka EU, uprkos nepridruživanju sankcijama koje je Unija uvela Moskvi. Vučić takođe drži SAD na svojoj strani tako što pruža važnu vojnu podršku Ukrajini", stoji u tekstu.
Nič i Zebas navode da bi Zapadni Balkan mogao da postane jedna od stepenica na putu ka novom, jednostranom spoljnopolitičkom stilu Trampovog tima, i da bi to moglo da izazove dodatne negativne reakcije prema proširenju EU u javnom mnjenju i medijima ključnih evropskih zemalja, uključujući Nemačku.
"Budući da nimalo ne bi bio posvećen evropskom jedinstvu ili proširenju EU, Trampov novi tim bi rado podsticao unutrašnje podele u Uniji u vezi sa nerešenim balkanskim sukobima, što bi ojačalo dominantne regionalne pozicije Srbije i Albanije na račun njihovih manjih suseda poput Crne Gore i Kosova, povećavajući bezbednosne rizike i tenzije u regionu", piše u analizi.
Još veći rizik za bezbednost Balkana bila bi erozija kredibiliteta NATO-a i pretnja povlačenjem američkih trupa iz misije KFOR na Kosovu, u slučaju Trampovog povratka u Belu kuću, navodi se u tekstu i dodaje da to ne bi samo oslabilo transatlantske odnose, već bi dovelo u pitanje i briselsku strategiju korišćenja novih sredstava i uslovljavanja za postepenu integraciju država Zapadnog Balkana.
Uz to, savez Trampa i evropskih neliberalnih lidera poput Orbana, otvorio bi vrata dodatnom učvršćivanju moći balkanskih lidera u njihovim zemljama, manipulaciji etnorevizionističkim agendama u regionu i većem geopolitičkom transnacionalizmu sa spoljnim igračima - na štetu uticaja Nemačke i institucija EU, ocenjuju Nič i Zebas.
Takođe se očekuje, kako navode, da bi nova Trampova administracija izvršila veći pritisak na balkanske zemlje da slede tvrđu američku liniju prema Kini. Veliko je pitanje kako bi to uticalo na otvorenost Srbije za sve veće prisustvo i strateške investicije Kine, uključujući njeno oslanjanje na kinesku opremu u važnim sektorima kao što su informacione tehnologije i telekomunikacije, stoji u tekstu.
Nič i Zebas podsećaju da je za vreme prvog Trampovog mandata napravljen jednostran zaokret u američkoj politici na Zapadnom Balkanu, i dodaju da je to bilo u skladu sa ličnim ambicijama nekih ljudi bliskih Trampu i njegovoj porodici, naročito Ričarda Grenela.
Grenel, kontroverzni bivši ambasador SAD u Nemačkoj, izdejstvovao je tada da bude imenovan za Trampovog specijalnog izaslanika za "mirovne pregovore" Srbije i Kosova, i omogućio je niz pregovora dve strane stavljanjem akcenta na trgovinske i poslovne aspekte, navode autori.
U septembru 2020. godine, predsednik Vučić i tadašnji vršilac dužnosti premijera Kosova Avdulah Hoti potpisali su Sporazum o ekonomskoj normalizaciji Kosova i Srbije, poznatiji kao Vašingtonski sporazum, ali je do danas u potpunosti primenjen samo mali deo od 16 odredbi tog dokumenta, ukazuju Nič i Zebas.
Ocenjuju da su takve "nekoordinisane akcije" Trampove administracije bile "poziv za buđenje EU" i da su pomogle Uniji da oživi svoju posredničku ulogu u dijalogu Srbije i Kosova.
Grenel, koji se pominje kao jedan od kandidata za poziciju državnog sekretara SAD u slučaju pobede Trampa, nastavio je javno da komentariše dešavanja na Zapadnom Balkanu, osuđujući pristup Bajdenove administracije, navodi se.
"On održava redovne kontakte sa predsednikom Srbije Vučićem, albanskim premijerom Edijem Ramom i novim predsednikom Vlade Severne Makedonije Hristijanom Mickoskim. Grenel koristi te kontakte da otvori vrata za nekoliko investicionih projekata, uključujući one koje želi da realizuje Trampov zet Džared Kušner. Na nekim od tih sastanaka bio je i Trampov najstariji sin Donald Junior", piše u tekstu.
Tri balkanska lidera - Vučić, Rama i Mickoski, bili su sa svoje strane u mogućnosti da neguju šire lične kontakte sa Trampovim saveznicima među kojima su sada oba šefa njegovog tranzicionog tima - Hauard Lutnik i Linda Mekmejhon, dodaje se.
Kad je reč o Kamali Haris, njen potencijalni pristup Zapadnom Balkanu je teže proceniti. Kao potpredsednica SAD ona nije razvila lične veze ili jake pozicije na Zapadnom Balkanu i u vezi sa njim, dok je njen javni angažman prema tom regionu tanak, navode autori analize.
"Ipak, pošto se zalaže za liberalni internacionalizam i saveze, Haris bi kao predsednica nastavila da sarađuje sa Evropljanima i da se oslanja na NATO. Izvesno je da bi očekivala da Evropljani učine više za sopstvenu bezbednost, čime bi ublažili teret SAD na Zapadnom Balkanu u vreme kada su za Vašington prioritet drugi regioni i sukobi", ukazuju Nič i Zebas.
Ako demokrate zadrže Belu kuću, strategija diplomatskog balansiranja na Zapadnom Balkanu mogla bi da bude nastavljena, ali će region sigurno dobiti manje političke pažnje na najvišem nivou, dodaje se.
Do toga bi moglo da dođe zbog dugogodišnjeg savetnika Kamale Haris za nacionalnu bezbednost Filipa Gordona, koji bi verovatno nastojao da uspostavi oprezan i udaljeniji pristup regionu, sa ciljem da postigne dugoročne ciljeve i da izbegne preveliku američku ulogu, piše u analizi.
U načelu, administracija Kamale Haris bi "delegirala" zapadnobalkanska pitanja Stejt departmentu, gde je za taj region zadužen zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, trenutno Aleksander Kasanof, koji kroz format Kvinte koordinara aktivnosti sa glavnim evropskim saveznicima, navodi se.
Kasanof podnosi izveštaje pomoćniku državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsu O'Brajenu, koji je od 1990-ih uključen u aktivnosti SAD na Balkanu. Odluka Kamale Haris ili njenog državnog sekretara da O’Brajen ostane na toj poziciji bila bi važan signal regionu da se nastavlja dosadašnja politika, što uključuje održavanje pragmatičnih odnosa sa predsednikom Srbije Vučićem, pišu autori analize.
Pročitaj još
Nič i Zebas ocenjuju i da istovremeni prelazak na novu američku administraciju i na novu Evropsku komisiju pruža Nemačkoj dobru priliku da pošalje snažan signal podrške Zapadnom Balkanu na različite načine.
Među načinima koje predlažu su sledeći: izgradnja evropskog stuba NATO-a i jačanje njegovih misija u regionu, održavanje političke težnje za proširenjem EU, nadogradnja postignuća u okviru Berlinskog procesa, stvaranje mosta između Zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana i Jedinstvenog tržišta EU, traženje novih načina i formata za bližu koordinaciju sa Velikom Britanijom, koja teži da pojača ulogu u regionu od nedavnog povratka laburista na vlast.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Nakon pada Asadovog režima u Siriju se iz Turske vratilo 550.000 izbeglica
01.11.2025.•
0
Iz Turske se od pada Asadovog režima decembra 2024. u Siriju vratilo 550.000 sirijskih izbeglica, saopštio je danas turski ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja.
Uhapšeni Azerbejdžanci zbog incidenta koji je pokrenuo nasilje prema Turcima u Crnoj Gori
01.11.2025.•
0
Državljani Azerbejdžana J.M. (45) i E.M. (33) uhapšeni su zbog učestvovanja u incidentu 26. oktobra na Zabjelu u Podgorici, kada je ranjen crnogorski državljanin M.J.
Pljačka u Luvru: Jedna žena optužena, osumnjičeni muškarac pušten na slobodu
01.11.2025.•
0
Jedna žena od 38 godina je optužena za saučesništvo i pritvorena, dok je jedan muškarac pušten bez optužbe u istrazi nedavne pljačke Muzeja Luvr u Parizu.
Preminuo glumac Čeki Karjo: Poznat po ulogama u filmu "Nikita" i seriji "Nestali"
01.11.2025.•
1
Francuski glumac Čeki Karjo, koji je imao glavnu ulogu u filmu „Nikita“ i TV seriji „Nestali“ (The Missing), preminuo je u 73. godini života.
Na izborima preko 97 odsto glasova: Sporni izbori u Tanzaniji
01.11.2025.•
1
Predsednica Tanzanije Samia Suluhu Hasan pobedila je na predsedničkim izborima sa više od 97 odsto glasova, objavljeno je danas što je retka tako ubedljiva pobeda u afričkom regionu gde je ta zemlja.
UN produžio mandat EUFOR-a u BiH: Razlike u stavovima o budućem angažmanu
01.11.2025.•
0
Savet bezbednosti UN jednoglasno je produžilo mandat EUFOR-a u BiH, uz očite razlike u stavovima o budućem međunarodnom angažmanu u toj zemlji.
Kradljivci dragulja iz Luvra pokušali da plen prodaju firmi za bezbednost
01.11.2025.•
0
Pljačkaši koji su 19. oktobra provalili u pariski Luvr i ukrali nakit pokušali su da prodaju ukradene predmete izraelskoj bezbednosnoj firmi "CGI Group" putem dark veba.
VIDEO: I građani Ljubljane sa 16 minuta tišine odali poštu stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu
01.11.2025.•
3
Nekoliko stotina ljudi okupilo se danas na Kongresnom trgu u Ljubljani, u znak sećanja na godišnjicu pada nadstrešnice na glavnoj Železničkoj stanici u Novom Sadu.
U nedelju drugi krug lokalnih izbora u Severnoj Makedoniji
01.11.2025.•
0
U Severnoj Makedoniji sutra će biti drugi krug lokalnih izbora na kojima će se birati predsednici 32 opštine i gradonačelnik Skoplja.
VIDEO: Ispred Ambasade Srbije u Zagrebu skup solidarnosti na godišnjicu pada nadstrešnice
01.11.2025.•
1
Ispred Ambasade Srbije u Zagrebu danas se održava protest u znak solidarnosti sa studentima i građanima koji u Novom Sadu obeležavaju godišnjicu pada nadstrešnice.
Najmanje devet osoba poginulo u stampedu vernika u Indiji
01.11.2025.•
0
Najmanje devet ljudi, uglavnom žena i dece, poginulo je u stampedu tokom masovnog okupljanja vernika u hramu Šri Venkatešvara Svami u Kasibugi, u okrugu Šrikakulam u Andra Pradešu, povodom praznika Ekadaši.
Premijer Kanade se izvinio Trampu za reklamu sa Reganom
01.11.2025.•
1
Premijer Kanade Mark Karni izvinio se predsedniku amerike Donaldu Trampu zbog političke reklame, nakon koje je američki lider povećao tarife i obustavio trgovinske pregovore sa tom zemljom.
Dijaspora u Holandiji organizuje izložbu "Bodies of Protest" povodom godišnjice pada nadstrešnice
01.11.2025.•
0
Srpska dijaspora u Holandiji obeležiće danas godišnjicu pada nadsrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu izložbom "Tela protesta" (Bodies of Protest) ispred železničke stanice u Utrehtu.
Tramp: Nisam odobrio Orbanu izuzeće od američkih sankcija na rusku naftu
01.11.2025.•
2
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je mađarski premijer Viktor Orban zatražio od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izuzeće od sankcija zbog kupovine ruske nafte, ali da SAD to nisu odobrile.
Italija blokira besplatan pristup za 48 pornografskih sajtova
01.11.2025.•
3
Italijansko regulatorno telo za telekomunikacije i medije AGCOM blokiraće od 12. novembra besplatan pristup grupi od 48 pornografskih sajtova.
Tramp tražio ukidanje kvalifikovane većine u Senatu, republikanci ga odbili
31.10.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp zatražio je od svojih republikanaca u Kongresu da ukinu pravilo filibastera prilikom glasanja o finansiranju savezne vlade.
Avioni sa humanitarnom pomoći stižu na Jamajku posle uragana
31.10.2025.•
0
Avioni koji prevoze humanitarnu pomoć, zajedno sa američkim helikopterima, stižu danas na Jamajku, tri dana nakon što je uragan Melisa pogodio to karipsko ostrvo kao jedan od najmoćnijih uragana ikada zabeleženih.
Dan žalosti u subotu i u Republici Srpskoj
31.10.2025.•
2
U Republici Srpskoj sutra, 1. novembra, biće Dan žalosti, povodom godišnjice tragedije u Novom Sadu.
Bugarska ograničava izvoz benzina
31.10.2025.•
1
Bugarski parlament je usvojio predlog kojim se ograničava izvoz naftnih derivata u druge države članice Evropske unije kako bi se garantovala energetska bezbednost zemlje, posle američkih sankcija ruskim kompanijama.
Preminuo bivši albanski premijer Fatos Nano
31.10.2025.•
0
Bivši albanski premijer i osnivač Socijalističke partije Fatos Nano preminuo je danas u 73. godini, objavio je portal Albanian post.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija o Bosni i Hercegovini
31.10.2025.•
1
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija na današnjoj sednici razmatraće stanje u BiH u proteklih šest meseci.
Komentari 4
Mad Hatter
Opažanje
A ako osete tvrdo, prestanu da obraćaju pažnju na tebe.
A to znači da problem Srbije nije ko je predsednik u Americi, nego je naš problem što imamo jadnika Vučića za predsednika koga šamaraju zamenici sekretara pomoćnika.
Vučića treba smeniti, jer on je slab i plašljiv profil ličnosti i kao takav štetan za poziciju predsednika Srbije u uslovima promenjenih odnosa snaga u svetu. Srbija mora da ima čvrstog lidera, a jadnika Vučića treba oterati jer nam pravi i priziva nevolje jer ga osete da je slab i mekan.
@Dušan Savic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar