Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Montenegro prajd održan u Podgorici uz poruke o ravnopravnosti i slobodi
03.10.2026.•
0
Četrnaesti Montenegro prajd održan je u Podgorici, a organizatori su poručili da LGBT osobe treba da mogu da žive otvoreno i bez straha, dok su državne institucije pozvale na dosledniju zaštitu od diskriminacije.
Propao pod i otpao plafon u jednom baru u Španiji, povređeno 12 osoba
03.10.2026.•
0
Dvanaest osoba je povređeno u španskoj pokrajini La Rioha kada je propao pod jednog bara, a potom je na njih pao plafon.
Vozač uleteo u grupu ragbi fanova u Australiji, 10 osoba povređeno
03.10.2026.•
0
Deset ljudi je jutros povređeno kod Sidneja, u Australiji, kada se vozilo zabilo u masu koja je bodrila ragbi tim "Njukasl najts", saopštili su zvaničnici.
Brazilci sutra glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima, očekuje se drugi krug
03.10.2026.•
0
Građani Brazila sutra glasaju na parlamentarnim i prvom krugu predsedničkih izbora, koji će odlučiti da li će ta zemlja slediti konzervativni zaokret koji je zahvatio region ili krenuti sopstvenim putem.
Krista Pajk koja je preživela smrtnu kaznu je na respiratoru i bez svesti
03.10.2026.•
9
Krista Pajk, koja je preživela izvršenje smrtne kazne smrtonosnom injekcijom u američkoj saveznoj državi Tenesi, je intubirana, na respiratoru je i još je bez svesti u bolnici u oblasti Nešvila, saopštili su advokati.
Javni tužilac Emirata: Kopilot Flajdubai napao pilota sekirom i pokušao da preuzme avion
03.10.2026.•
0
Kopilot na letu FZ1073 kompanije Flajdubai pokušao je da izvede teroristički napad tokom leta, saopštio je danas javni tužilac Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Anušić: Zbog naoružavanja Srbije Hrvatska traži protivodgovor
02.10.2026.•
2
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić izjavio je danas u Zadru da će Hrvatska jačanjem svoje odbrane vratiti ravnotežu oružanih snaga u regionu i ocenio da je retorika iz Srbije agresivna i neprijateljska.
Zbog objave o Biljani Plavšić smenjen predsednik Upravnog odbora Bosanskog kulturnog centra Sarajevo
02.10.2026.•
3
Ministar kulture i sporta Kantona Sarajevo (KS) Kenan Magoda je saopštio da je smenio predsednika Upravnog odbora Bosanskog kulturnog centra Sarajevo (BKCS) Slobodana Šoju zbog komentara o Biljani Plavšić.
Fon der Lajen: Granice Crne Gore postaće granice EU
02.10.2026.•
13
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je, povodom otvaranja novog Nacionalnog koordinacionog centra Granične policije u Podgorici, izjavila da taj događaj predstavlja važan korak ka evropskoj budućnosti CG.
Mediji: Eksploziv kojim je napadnut aerodrom u Lajpcigu dopremljen preko Srbije i Bugarske
02.10.2026.•
10
Eksploziv korišćen u neuspelom pokušaju napada na aerodrom Lajpcig-Hale u Nemačkoj dopremljen je preko Bugarske i Srbije, objavilo je više evropskih medija.
Fon der Lajen u Severnoj Makedoniji: Očekuje se "par reči o problemu sa Bugarskom"
02.10.2026.•
0
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doputovala je u Severnu Makedoniju u okviru svoje turneje Zapadnim Balkanom.
Poslednji dan izborne kampanje u BiH, sutra izborna tišina
02.10.2026.•
0
U Federaciji BiH i Republici Srpskoj u nedelju, 4. oktobra, se održavaju 10. Opšti izbori za predstavnike u zajedničkim, entitetskim i kantonalnim institucijama.
Robotska ruka počela da izvlači ostatke nuklearnog goriva iz Fukušime
02.10.2026.•
0
Japanska kompanija za snabdevanje električnom energijom TEPCO započela je radove na izvlačenju ostataka otopljenog nuklearnog goriva u havarisanoj elektrani "Fukušima Daiči".
Tramp pozvao republikance u Senatu da podrže ukidanje pomeranja sata
02.10.2026.•
3
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pozvao je republikance u Senatu da pokrenu proceduru za usvajanje Zakona o zaštiti sunčeve svetlosti.
Kos: Nema mesta glorifikaciji ratnih zločina u zemlji EU kandidatu
02.10.2026.•
6
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je u Crnoj Gori da glorifikaciji ratnih zločinaca nema mesta ni u Evropskoj uniji ni u zemljama kandidatima.
Vlada češkog premijera Babiša preživela glasanje o nepoverenju
02.10.2026.•
0
Češka vlada je preživela glasanje o nepoverenju u parlamentu, nakon što je opozicija osporila rastući budžetski deficit i izrazila zabrinutost zbog sukoba interesa vezanog za premijera Andreja Babiša.
Gari Kasparov upozoren da mu je život u opasnosti
01.10.2026.•
6
Ruski opozicionar i bivši svetski šahovski šampion Gari Kasparov izjavio je da su ga bezbednosne službe SAD i Litvanije upozorile da mu je život u opasnostii, na osnovu praćenja navodne zavere protiv kritičara Kremlja.
Mediji u Sarajevu o smrti Biljane Plavšić: Dodikova politička majka i osuđenica za ratne zločine
01.10.2026.•
6
Vest o smrti Biljane Plavšić, nekadašnje predednice RS, objavljena je u sarajevskim medijima uz opasku da je preminula "osuđenica za ratne zločine", kao i propratne tekstove koji govore o njenoj političkoj prošlosti.
Moskva proteruje mađarske diplomate kao odgovor na potez Budimpešte
01.10.2026.•
6
Rusija će proterati više mađarskih diplomata iz Ambasade Mađarske u Moskvi i generalnih konzulata te zemlje u Kazanju i Sankt Peterburgu, kao odgovor na proterivaje ruskih diplomata iz Mađarske.
Tramp okrivio Ukrajinu za cenu nafte: Oni su problem, ne rat na Bliskom istoku
01.10.2026.•
6
Američki predsednik Donald Tramp ponovo je okrivio ukrajinske napade na ruske rafinerije nafte za rast cena dizela u Sjedinjenim Državama.
Operacija "Čistilište" u Mađarskoj: Prva hapšenja Orbanovih ministara
01.10.2026.•
9
Nova mađarska vlada obećala je obračun s korupcijom iz Orbanove ere, a posle meseci iščekivanja, usledila su prva velika hapšenja.
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar