Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Gutereš: G20 da pokrene hitne globalne akcije
21.11.2025.•
0
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da je Afrika nedovoljno zastupljena u međunarodnim organizacijama.
Predsednik Bolivije ukinuo Ministarstvo pravde
21.11.2025.•
1
Bolivijski predsednik Rodrigo Pas Periera ukinuo je Ministarstvo pravde, nakon što je prvobitno najavio zamenu njegovog šefa, jer je otkriveno da je skrivao jednu krivičnu presudu.
Tramp želi da Ukrajina prihvati njegov plan do 27. novembra
21.11.2025.•
0
Donald Tramp izjavio je danas da je četvrtak, 27. novembar, kada je američki praznik Dan zahvalnosti, odgovarajući rok da Ukrajina prihvati njegov plan za rešavanje sukoba.
Putin: Američki plan za Ukrajinu može poslužiti kao osnova za konačno rešenje
21.11.2025.•
1
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da američki plan za Ukrajinu "može poslužiti kao osnova za konačno rešenje rata" i zapretio da će Rusija zauzeti više teritorije ako ga Kijev odbije.
VIDEO: Neuspešno testiranje unapređene verzije rakete Staršip
21.11.2025.•
0
Prvi stepen unapređene verzije rakete Staršip kompanije Spejs eks doživeo je neuspeh tokom ranog jutarnjeg testiranja u američkoj saveznoj državi Teksas.
Šta predviđa američki plan za Ukrajinu?
21.11.2025.•
1
Rusija bi, zahvaljujući američkom planu za Ukrajinu, mogla da osvoji područje gotovo veličine Luksemburga bez borbe, pokazuje analiza podataka Instituta za proučavanje rata (ISW).
Nemačka namerava da upotrebu droga za silovanje tretira kao upotrebu oružja
21.11.2025.•
0
Nemačka namerava da upotrebu takozvanih droga za silovanje tretira kao upotrebu oružja u krivičnim postupcima, izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint.
Dvojica 18-godišnjaka osumnjičena da su izazvali požar u zgradi Vjesnika
21.11.2025.•
1
Zagrebačka policija uhapsila je dvojicu 18-godišnjaka zbog izazivanja požara u Vjesnikovom soliteru u širem centru Zagreba, saopšteno je danas u Zagrebu.
Litvanija optužila Belorusiju za ucenu zbog kamiona blokiranih na granici
21.11.2025.•
0
Litvanija je ponovo otvorila granicu sa Belorusijom, ali nekoliko hiljada kamiona i dalje je blokirano, saopštilo je danas litvansko Ministarstvo spoljnih poslova.
Poljska raspoređuje 10.000 vojnika na pruge zbog ruskih sabotaža
21.11.2025.•
0
Poljska šalje 10.000 vojnika da čuva pruge zbog sve veće opasnosti od ruskih sabotaža.
Tri decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, original dokumenta izgubljen
21.11.2025.•
3
Danas se navršavaju tri decenije od postizanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan četvorogodišnju rat u Bosni i Hercegovini.
Berlin tvrdi da je dobio kineske garancije o pristupu retkim rudama
20.11.2025.•
1
Nemačka je dobila jasne garancije Kine da će imati pristup retkim rudama i kritičnim sirovinama, izjavio je nemački vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbejl.
UNICEF: Više od 400 miliona dece širom sveta živi u siromaštvu
20.11.2025.•
0
Više od 417 miliona dece širom sveta živi u siromaštvu i lišeno je najmanje dve osnovne potrebe kao što su ishrana i sanitacija, pokazao je najnoviji izveštaj UNICEF-a.
Ukrajinski i evropski zvaničnici odbacili Trampov mirovni plan
20.11.2025.•
3
Evropski i ukrajinski zvaničnici danas su odbacili novi mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa koji, kako su naveli, ide u korist Moskve.
Kompanija Meta mora da španskim medijima plati odštetu od gotovo pola milijarde evra
20.11.2025.•
0
Sud u Madridu danas je doneo presudu prema kojoj kompanija Meta, vlasnik društvenih mreža Fejsbuk i Instagram, mora da španskim onlajn medijima plati gotovo pola milijarde evra odštete.
VIDEO Požar na ekološkoj konferenciji UN u Brazilu: Zapalio se paviljon Kine
20.11.2025.•
0
Mesto na kojem se pod mnogobrojnim šatorima održava konferencija UN o klimatskim promenama COP30 u amazonskom gradu Belemu, u Brazilu, evakuisano je danas zbog velikog požara.
Jedna mlađa osoba uhapšena zbog požara u zgradi Vjesnika u Zagrebu
20.11.2025.•
0
Mlađa osoba uhapšena je u sklopu istrage požara u Vjesnikovom poslovnom soliteru u širem centru Zagreba, saopštila je policija.
FOTO, VIDEO Sudarila se dva voza u Češkoj: Petoro teško povređenih i 40 lakše
20.11.2025.•
0
U sudaru dva voza jutros na jugu Češke blizu Českih Budejovica pet osoba je teže povređeno a 40 zadobilo lakše povrede, saopštila je spasilačka služba.
Državljaninu Srbije dve nedelje zatvora u Crnoj Gori: Vozio sa četiri promila alkohola u krvi
20.11.2025.•
0
Državljanin Srbije B. K. kažnjen je u Podgorici sa 15 dana zatvora jer je vozio sa skoro četiri promila alkohola u krvi.
Tramp odobrio plan od 28 tačaka za mir između Rusije i Ukrajine - ne ide u prilog Kijeva
20.11.2025.•
3
Predsednik SAD Donald Tramp odobrio je plan od 28 tačaka za mir između Rusije i Ukrajine.
Tramp priznao da mu je pao rejting, ali je dodao: Porasla mi popularnost kod pametnih ljudi
20.11.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp priznao je pad podrške, ali je ocenio da mu je rejting "znatno porastao kod pametnih ljudi".
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar