Život pape Franje: "Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih"
Papa Franja preminuo je u 89. godini. Njegov život obeležilo je putovanje od Buenos Ajresa do Vatikana.
Uprkos njegovom rezervisanom karakteru — njegova zvanična biografija sastoji se od samo nekoliko redova, barem do njegovog imenovanja za nadbiskupa Buenos Ajresa — postao je referentna tačka zbog snažnih stavova koje je zauzeo tokom dramatične finansijske krize koja je zahvatila zemlju 2001. godine.
Rođen je u Buenos Ajresu 17. decembra 1936. godine, kao sin italijanskih imigranata.
Njegov otac Mario bio je računovođa zaposlen na železnici, a majka Regina Sivori bila je posvećena supruga koja je brinula o njihovih petoro dece. Diplomirao je kao hemijski tehničar, a zatim je izabrao put sveštenstva.
Studije humanističkih nauka završio je u Čileu, a u Argentinu se vratio 1963. godine i diplomirao filozofiju. Od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju na Koledžu Bezgrešnog Začeća u Santa Feu, a 1966. godine iste predmete predavao je u Buenos Ajresu. Od 1967. do 1970. studirao je i diplomirao teologiju.
Trinaestog decembra 1969. godine za sveštenika ga je zaredio nadbiskup Ramon Hose Kasteljano. Obuku je nastavio između 1970. i 1971. godine na Univerzitetu Alkala de Enares u Španiji, a 22. aprila 1973. godine položio je svoje doživotne zavete kod jezuita. Po povratku u Argentinu, bio je magistar novaka u Vilja Barilariju u San Migelu; profesor na Teološkom fakultetu u San Migelu; konsultant Provincije Družbe Isusove i rektor Kolehio Maksimo Teološko-filozofskog fakulteta.
Do 1979. godine bio je provincijal jezuita u Argentini, a zatim se vratio radu u univerzitetskom sektoru i od 1980. do 1986. godine ponovo je bio rektor Kolehio de San Hose, kao i paroh, ponovo u San Migelu. U martu 1986. godine otišao je u Nemačku da završi doktorsku tezu; njegovi pretpostavljeni su ga zatim poslali u Kolehio del Salvador u Buenos Ajresu, a potom u jezuitsku crkvu u gradu Kordobi kao duhovnika i ispovednika.
Kardinal Antonio Kvaracino ga je želeo za bliskog saradnika, te ga je papa Jovan Pavle II 1992. godine imenovao pomoćnim biskupom Buenos Ajresa. Za svoje biskupsko geslo izabrao je miserando atque eligendo (milošću i izborom), a na svoj grb je stavio simbol Družbe Isusove, IHS.
Nakom smrti kardinala Kvaracina, 1998. godine postao je nadbiskup, primas Argentine. Tri godine kasnije, na konzistoriju 21. februara 2001. godine, Jovan Pavle II ga je imenovao kardinalom. Zamolio je vernike da ne dolaze u Rim da proslave njegovo imenovanje za kardinala, već da ono što bi potrošili na putovanje doniraju siromašnima.
U oktobru 2001. godine imenovan je generalnim relatorom na 10. redovnoj generalnoj skupštini Biskupske sinode o biskupskoj službi. Ovaj zadatak mu je poveren u poslednjem trenutku kao zamena za kardinala Edvarda Majkla Egana, nadbiskupa Njujorka, koji je bio primoran da ostane u svojoj domovini zbog terorističkih napada 11. septembra. Na Sinodi je posebno naglasio "proročku misiju biskupa", njegovo biće "proroka pravde", njegovu dužnost da "neprestano propoveda" socijalni nauk Crkve i da "izrazi autentičan sud u pitanjima vere i morala".
U međuvremenu, kardinal Bergoljo je postajao sve popularniji u Latinskoj Americi. Uprkos tome, nikada nije napustio svoj trezven pristup niti strog način života, koji su neki definisali kao gotovo "asketski". U tom duhu siromaštva, odbio je da bude imenovan za predsednika Argentinske biskupske konferencije 2002. godine, ali je tri godine kasnije izabran, a zatim 2008. godine ponovo potvrđen na još jedan trogodišnji mandat. U međuvremenu, u aprilu 2005. godine učestvovao je na konklavi na kojoj je izabran papa Benedikt XVI.
Kao nadbiskup Buenos Ajresa — dijeceze sa više od tri miliona stanovnika — osmislio je misionarski projekat zasnovan na zajedništvu i evangelizaciji. Imao je četiri glavna cilja: otvorene i bratske zajednice, informisane laike koji igraju vodeću ulogu, napore evangelizacije usmerene na svakog stanovnika grada i pomoć siromašnima i bolesnima. Cilj mu je bio reevangelizacija Buenos Ajresa, "uzimajući u obzir one koji tamo žive, njegovu strukturu i istoriju". Tražio je od sveštenika i laika da rade zajedno.
U septembru 2009. godine pokrenuo je kampanju solidarnosti povodom dvestogodišnjice nezavisnosti zemlje. Do 2016. godine trebalo je da se osnuje dvesta dobrotvornih agencija. Na kontinentalnom nivou, mnogo je očekivao od uticaja poruke Konferencije u Aparecidi 2007. godine, do te mere da ju je opisao kao "Evangelii Nuntiandi Latinske Amerike".
"Moji ljudi su siromašni i ja sam jedan od njih", rekao je više puta, objašnjavajući svoju odluku da živi u stanu i sam sebi kuva večeru. Uvek je savetovao svoje sveštenike da pokazuju milosrđe i apostolsku hrabrost i da drže svoja vrata otvorena za sve. Najgore što se može dogoditi Crkvi, rekao je u nekoliko navrata, "jeste ono što je de Lubak nazvao duhovnom svetskošću", što znači "biti usredsređen na sebe". A kada govori o socijalnoj pravdi, pre svega poziva ljude da uzmu Katehizam, da ponovo otkriju Deset Božjih zapovesti i Blaženstva. Njegov projekat je jednostavan: ako sledite Hrista, shvatate da je "gaženje ljudskog dostojanstva ozbiljan greh".
Pročitaj još
Papa Franja je preduzeo niz značajnih koraka ka modernizaciji Katoličke crkve. Njegova enciklika "Laudato si'" (Hvaljen budi) iz 2015. godine predstavlja snažan poziv na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, pozivajući na "ekološko obraćenje". Takođe, aktivno se bavi pitanjima migracija, siromaštva i socijalne nejednakosti, pozivajući na solidarnost i pravdu. Njegovi diplomatski napori su bili ključni u obnovi odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kube.
Međutim, njegov pontifikat nije prošao bez izazova. Suočio se sa kritikama zbog načina na koji se Crkva nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja, kao i sa unutrašnjim podelama unutar Vatikana. Njegovi napori za reformu vatikanske birokratije nailazili su na otpor. Uprkos tome, papa Franja nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta svojom skromnošću, duhovnošću i posvećenošću socijalnoj pravdi. Njegovi govori i akcije često odražavaju duboko razumevanje savremenih globalnih izazova, pozivajući na dijalog i saradnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
SAD uputile Iranu plan primirja u 15 tačaka, Teheran im odgovorio - "Niste u poziciji da pregovarate"
25.03.2026.•
2
Sjedinjene Američke Države uputile su Iranu plan od 15 tačaka za moguće primirje, dok istovremeno pojačavaju vojno prisustvo na Bliskom istoku.
Objavljeno koje su četiri zemlje najviše zavisne od Ormuskog moreuza
25.03.2026.•
0
Prema procenama analitičara međunarodnog finansijskog sajta Investing.com, zemlje koje su najviše zavisne od energenata koji se transportuju kroz Ormuski moreuz su Japan, Južna Koreja, Pakistan i Tajvan.
Mađarska ubrzava izgradnju naftovoda do Novog Sada
25.03.2026.•
3
Vlada Mađarske je uredbom proglasila naftovod Mađarska-Srbija i prateću infrastrukturu za prioritetni investicioni projekat, čime su ubrzane administrativne procedure i radovi.
Trampov rejting nikad niži
25.03.2026.•
5
Rejting američkog predsednika Donalda Trampa, posledično pogođen naglim rastom cena goriva i širokim neodobravanjem rata koji je pokrenuo protiv Irana, pao je poslednjih dana na najnižu tačku.
Minesota tužila Trampovu administraciju zbog prikrivanja dokaza o pucnjavama
24.03.2026.•
0
Zvaničnici američke savezne države Minesota podneli su tužbu protiv administracije predsednika SAD-a Donalda Trampa da je prikrila dokaze u vezi sa tri pucnjave koje su počinili agenti federalnih službi.
Više od 550 udarnih dronova pogodilo Ukrajinu tokom dana
24.03.2026.•
3
Rusija je danas napala Ukrajinu sa više od 550 udarnih dronova tokom dana, a ukupno je tokom 24 sata sa skoro 1.000 udarnih dronova, objavila je pres-služba ukrajinskog vazduhoplovstva na Telegramu.
Zbog bolesti bivši predsednik Brazila Bolsonaro može da služi zatvorsku kaznu od kuće
24.03.2026.•
0
Vrhovni sud odobrio je danas bivšem predsedniku Brazila Žairu Bolsonaru da zbog lošeg zdravlja 27-godišnju kaznu zatvora za pokušaj državnog udara izdržava kod kuće, umesto u zatvoru.
Francuski tužioci pretresli nekoliko lokacija u istrazi povezanoj sa dosijeom o Epstinu
24.03.2026.•
1
Francuski finansijski tužioci pretresli su nekoliko lokacija, uključujući parisku filijalu švajcarske privatne banke Edmond de Rotšild, u okviru istrage povezane sa otkrićima iz dosijea o Džefriju Epstinu, javlja AP.
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo istragu protiv bivšeg šefa Fronteksa zbog zločina protiv čovečnosti
24.03.2026.•
0
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo je istragu protiv bivšeg šefa agencije Evropske unije za kontrolu granica (Fronteks), Fabrisa Leđerija zbog navodnog saučesništva u zločinima protiv čovečnosti.
Dvoje uhapšeno u Nemačkoj i Španiji zbog sumnje da su špijunirali za Rusiju
24.03.2026.•
0
Nemački tužioci saopštili su danas da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su špijunirale za Rusiju i prikupljale obaveštajne podatke o osobi koja je snabdevala Ukrajinu dronovima i odgovarajućim komponentama.
Evropa nespremna za pogoršanje situacije sa šumskim požarima: Potrebni novi avioni i ulaganja
24.03.2026.•
0
Evropa je opasno nespremna da se nosi sa rastućom krizom sa šumskim požarima i mora da remontuje svoju flotu aviona za gašenje požara i poveća investicije na tom planu.
Filipini prva zemlja na svetu koja je proglasila vanredno energetsko stanje
24.03.2026.•
1
Filipini su danas postali prva zemlja na svetu koja je proglasila nacionalno vanredno energetsko stanje kao odgovor na rastuće globalne poremećaje u snabdevanju energentima izazvane sukobom na Bliskom istoku.
Vlast u Iranu instalirala ogromnu mrežu nadzornih kamera - Izrael to iskoristio da ubija njegove vođe
24.03.2026.•
0
Izraelske vlasti su uspele da preotmu kontrolu nad uličnim nadzornim kamerama u Iranu i da ih iskoriste u operacijama ubijanja najviših predstavnika te države, što je sredstvo koje se sve češće koristi u ratovima.
Iranski ministar: Naše elektrane manje ranjive od komšijskih, imamo ih 150
24.03.2026.•
1
Iran je manje ranjiv od drugih zemalja u slučaju napada na njegovu električnu infrastrukturu.
Severna Koreja proglasila Južnu Koreju "najneprijateljskijom državom"
24.03.2026.•
0
Severnokorejski lider Kim Džong Un zvanično je proglasio Južnu Koreju "najneprijateljskijom državom" i upozorio je na "nemilosrdne posledice" ukoliko Seul preduzme provokativne poteze.
Sijarto: Prisluškivanje mog telefona je skandalozno mešanje u izbore
24.03.2026.•
7
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ocenio je kao "ogroman skandal i teško mešanje u izborni proces" navode da su strani obaveštajci, uz pomoć mađarskog novinara, prisluškivali njegove razgovore, prenosi MTI
Bil Kozbi proglašen krivim za seksualno zlostavljanje, žrtvi odšteta od 19 miliona dolara
24.03.2026.•
0
Sud u Kaliforniji doneo je presudu prema kojoj je Bil Kozbi odgovoran za seksualno zlostavljanje u civilnom postupku, a žrtvi Doni Motsinger dodeljena je odšteta od 19,25 miliona dolara.
Evropska komisija traži objašnjenje od Budimpešte o Sijartu i odavanju tajni Rusima
24.03.2026.•
0
Evropska komisija zatražila je od Budimpešte da razjasni tvrdnje da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto delio sa Moskvom poverljive informacije iz razgovora sa predstavnicima članica EU.
Na optužbe da Sijarto odaje EU tajne Rusima - Orban naredio istragu ko prisluškuje mađarskog ministra
24.03.2026.•
5
Mađarski premijer Viktor Orban naredio je istragu o navodnom prisluškivanju ministra inostranih poslova Petera Sijarta, kog su mediji označili kao osobu koja je poverljive razgovore sa sastanaka EU prenosi Rusiji.
Premijer Tusk ukorio predsednika Navrockog: Ne derite se na novinare, nisu oni krivi što ste u ruskom blatu
24.03.2026.•
0
Poljski premijer Donald Tusk poručio je predsedniku Poljske Karolu Navrockom da se ne izdire na novinare jer mu nisu oni krivi što se sam uvalio u rusko blato,
Zelenski tvrdi da Rusija i dalje dostavlja obaveštajne podatke iranskom režimu
23.03.2026.•
1
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da ima dokaze da Rusi nastavljaju da dostavljaju obaveštajne podatke iranskom režimu.
Komentari 6
Н
Bezveze
21.04.2025 • 14:24
Bezveze komentar. Isto tako je trebao Maradoni da odgovori: "Što ne predate pare za kokain (kvalitetni) i prostitutke siromašnima, kada tako brinete za nih?". Da ne kažem da i fudbal dođe kao neki anestetik za siromašne mase. Bogati idu da putuju i uživaju u komforu.
Maradoni nije smetalo što je deo "hleba i igara" za siromašne.
Svašta bih imao da kažem za sve religije i njihove vođe, ali mislim da ovo nije mesto, niti je vreme prikladno za to.
Čovek je zaista bio neki fin. Onaj prethodni mi se uopšte nije sviđao. Da ne kažem, ni jedan pre njega. Zaista veliki gubitak za sve.
Н
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar