Finska otvorila prvi rudnik litijuma koji je uspostavio lanac snabdevanja unutar EU

Autor: Demostat (Mirjana Stevanović)

Info

16.03.2026.

11:42

U Finskoj je polovinom februara u mestu Kaustinen, na zapadu zemlje, otvoren prvi rudnik litijuma koji uspostavlja lanac snabdevanja tim mineralom na evropskom tlu, piše Demostat.

On počinje vađenjem rude, nastavlja se njenom preradom i završava izradom baterija, odnosno njihovom ugradnjom u krajnji proizvod, električne automobile.

U ovom momentu eksploatacija sa nalazišta otkrivenog pre šest decenija vrši se sa površinskih kopova, dok će podzemna biti pokrenuta na jesen. Istovremeno je u oblasti Kokola, smeštenoj na obali Baltičkog mora, počelo sa radom i postrojenje za preradu te rude, piše Demostat.

Obe investicije, u konačnici vredne oko 800 miliona dolara, razvijale su se godinama, a vetar u jedra su dobile nakon svrstavanja u 47 evropskih projekata za 14 minerala označenih kao "kritični". Spisak je kasnije dopunjen i sa 13 investicija van EU za koje je predviđena podrška, administrativna i iz evropskih fondova.

Među njima je u konkurenciji sa 49 kandidovanih, izabran i projekat "Jadar". Reč je o listi sirovina čiju proizvodnju podstiče Evropska unija kako bi smanjila svoju zavisnost od sve nesigurnijeg uvoza, najvećim delom iz Kine. Od ukupnog broja sa 60 izabranih investicija, više od trećine (22 projekta) se odnosi na eksploataciju litijuma. Svi strateški projekti Evropske unije podležu obavezi usklađivanja sa važećim evropskim standardima zaštite životne sredine i ljudskih prava.

Prema očekivanjima, finski rudnik i postrojenje za preradu trebalo bi da zaposle oko 350 radnika. Projektom rukovodi kompanija Keliber koja je u većinskom vlasništvu (80 odsto) južnoafričke Sibanje-Stilvoter, dok preostali udeo pripada Finiš Minerals grupi koja je u potpunom vlasništvu finske države.

Gde se sve traži litijum

Najviše ležišta sa ozbiljnim količinama litijuma u Evropi ima Nemačka. Procenjeno je da se u vrućoj dubokoj ili termalnoj vodi na lokaciji sliva Gornje Rajne nalazi rastvoreno oko 15 miliona tona litijumskih soli a da godišnje iz tog izvora može da se izvuče oko 40.000 tona litijum hidroksida, što je dovoljno za oko milion baterija.

Takođe, litijum u stenama nalazi se na granici sa Češkom. S nemačke strane ga je mnogo manje, oko 0,71 milion tona, ali je taj projekat, "Cinvald", u fazi koja daje osnov za procenu da bi rudnik mogao biti otvoren oko 2030. godine.

U češkom delu nalaze se znatno veće količine, oko 7,38 miliona tona i najveće je evropsko ležište litijuma u stenama. "European Metals" koji upravlja projektom "Cinovec" u saradnji sa većinski državnom energetskom kompanijom ČEZ, tvrdi da će taj rudnik biti ključni evropski dobavljač. Prerada rude kako bi se dobio pogodan oblik litijuma, planirano je da se obavlja u gigafabrici za baterijske ćelije. Nju će u blizini rudnika, ČEZ izgraditi zajedno sa češkim Ministarstvom industrije i trgovine.

Kao i kod brojnih projekata litijuma u Evropskoj uniji, države članice obezbeđuju direktna finansijska sredstva ili ulaze u vlasničku strukturu ovih projekata radi očuvanja industrijske i strateške autonomije, jačanja domaćih proizvodnih kapaciteta i zaštite ključnih interesa nacionalne bezbednosti, uključujući primene u odbrambenom sektoru (na primer, razvoj i proizvodnju bespilotnih sistema).

U Evropi već postoji vrlo skromna eksploatacija litijuma u Portugalu i Španiji, ali se on koristi za izradu porcelana i stakla, neprilagođen je potrebama u proizvodnji baterija. U obe zemlje razvijaju se i novi projekti sa evropske liste kritičnih minerala koji obuhvataju i preradu te rude.

Tako španske vlasti planiraju izgradnju podzemnog rudnika San Hose, na 800 metara od grada Kaseresa. Projekat kasni zbog protivljenja lokalnog stanovništva koje je malo utihnulo nakon što su planovi korigovani iz površinskog u jamski rudnik. Prema potvrđenim procenama, na toj lokaciji nalazi se 1,68 miliona tona "belog zlata" što se svrstava u treće po veličini evropsko ležište litijuma u stenama (posle već pomenutog češkog i srpskog u Jadru, sa procenjenim rezervama od 6,4 miliona tona).

Prema očekivanjima, ukoliko se rudnik izgradi, iz njega će kompanija koja rukovodi, "Ekstremadura nju enerdžis", izvlačiti 19.470 tona litijum hidroksida godišnje. Slične su prognoze i za portugalski površinski rudnik "Mina do Baroso", koji se još nalazi u planovima. To je sledeće po veličini nalazište sa zalihama od 1,26 miliona tona a litijum bi se dobijao iz minerala spodumen.

Nije svuda isto

Međutim, kada je eksploatacija litijuma u pitanju, protivljenje građana otvaranju rudnika ili prerade nije pravilo. Tu vrstu projekata daleko lakše prihvataju stanovnici mesta koja su nekada ili su i sada industrijska odnosno rudarska područja. Od presudne važnosti je i poverenje građana u sistem državne kontrole, da li on može efikasno da obezbedi zaštitu sredine i spreči ekološke akcidente. U mnogim zemljama EU to pitanje nije u fokusu, pa se projekti razvijaju nesmetano.

Ceo tekst Demostata čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Логичар

16.03.2026 • 23:00

Ма да је та тенологија

...и да су ти стандарди, може понегде и да се рудари по Србији, али овај морбидни план који има багра домаћа и страна је стварно језив!

4 4 0
Arkadije

16.03.2026 • 20:19

Sada je Jadar na redu

Iz gore pomenutog teksta proizilazi da je red na Jadar.

3 6 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.