Finska otvorila prvi rudnik litijuma koji je uspostavio lanac snabdevanja unutar EU
U Finskoj je polovinom februara u mestu Kaustinen, na zapadu zemlje, otvoren prvi rudnik litijuma koji uspostavlja lanac snabdevanja tim mineralom na evropskom tlu, piše Demostat.
Foto: Screenshot (Youtube/CNBC)
On počinje vađenjem rude, nastavlja se njenom preradom i završava izradom baterija, odnosno njihovom ugradnjom u krajnji proizvod, električne automobile.
U ovom momentu eksploatacija sa nalazišta otkrivenog pre šest decenija vrši se sa površinskih kopova, dok će podzemna biti pokrenuta na jesen. Istovremeno je u oblasti Kokola, smeštenoj na obali Baltičkog mora, počelo sa radom i postrojenje za preradu te rude, piše Demostat.
Obe investicije, u konačnici vredne oko 800 miliona dolara, razvijale su se godinama, a vetar u jedra su dobile nakon svrstavanja u 47 evropskih projekata za 14 minerala označenih kao "kritični". Spisak je kasnije dopunjen i sa 13 investicija van EU za koje je predviđena podrška, administrativna i iz evropskih fondova.
Među njima je u konkurenciji sa 49 kandidovanih, izabran i projekat "Jadar". Reč je o listi sirovina čiju proizvodnju podstiče Evropska unija kako bi smanjila svoju zavisnost od sve nesigurnijeg uvoza, najvećim delom iz Kine. Od ukupnog broja sa 60 izabranih investicija, više od trećine (22 projekta) se odnosi na eksploataciju litijuma. Svi strateški projekti Evropske unije podležu obavezi usklađivanja sa važećim evropskim standardima zaštite životne sredine i ljudskih prava.
Prema očekivanjima, finski rudnik i postrojenje za preradu trebalo bi da zaposle oko 350 radnika. Projektom rukovodi kompanija Keliber koja je u većinskom vlasništvu (80 odsto) južnoafričke Sibanje-Stilvoter, dok preostali udeo pripada Finiš Minerals grupi koja je u potpunom vlasništvu finske države.
Gde se sve traži litijum
Najviše ležišta sa ozbiljnim količinama litijuma u Evropi ima Nemačka. Procenjeno je da se u vrućoj dubokoj ili termalnoj vodi na lokaciji sliva Gornje Rajne nalazi rastvoreno oko 15 miliona tona litijumskih soli a da godišnje iz tog izvora može da se izvuče oko 40.000 tona litijum hidroksida, što je dovoljno za oko milion baterija.
Takođe, litijum u stenama nalazi se na granici sa Češkom. S nemačke strane ga je mnogo manje, oko 0,71 milion tona, ali je taj projekat, "Cinvald", u fazi koja daje osnov za procenu da bi rudnik mogao biti otvoren oko 2030. godine.
U češkom delu nalaze se znatno veće količine, oko 7,38 miliona tona i najveće je evropsko ležište litijuma u stenama. "European Metals" koji upravlja projektom "Cinovec" u saradnji sa većinski državnom energetskom kompanijom ČEZ, tvrdi da će taj rudnik biti ključni evropski dobavljač. Prerada rude kako bi se dobio pogodan oblik litijuma, planirano je da se obavlja u gigafabrici za baterijske ćelije. Nju će u blizini rudnika, ČEZ izgraditi zajedno sa češkim Ministarstvom industrije i trgovine.
Kao i kod brojnih projekata litijuma u Evropskoj uniji, države članice obezbeđuju direktna finansijska sredstva ili ulaze u vlasničku strukturu ovih projekata radi očuvanja industrijske i strateške autonomije, jačanja domaćih proizvodnih kapaciteta i zaštite ključnih interesa nacionalne bezbednosti, uključujući primene u odbrambenom sektoru (na primer, razvoj i proizvodnju bespilotnih sistema).
U Evropi već postoji vrlo skromna eksploatacija litijuma u Portugalu i Španiji, ali se on koristi za izradu porcelana i stakla, neprilagođen je potrebama u proizvodnji baterija. U obe zemlje razvijaju se i novi projekti sa evropske liste kritičnih minerala koji obuhvataju i preradu te rude.
Pročitaj još
Tako španske vlasti planiraju izgradnju podzemnog rudnika San Hose, na 800 metara od grada Kaseresa. Projekat kasni zbog protivljenja lokalnog stanovništva koje je malo utihnulo nakon što su planovi korigovani iz površinskog u jamski rudnik. Prema potvrđenim procenama, na toj lokaciji nalazi se 1,68 miliona tona "belog zlata" što se svrstava u treće po veličini evropsko ležište litijuma u stenama (posle već pomenutog češkog i srpskog u Jadru, sa procenjenim rezervama od 6,4 miliona tona).
Prema očekivanjima, ukoliko se rudnik izgradi, iz njega će kompanija koja rukovodi, "Ekstremadura nju enerdžis", izvlačiti 19.470 tona litijum hidroksida godišnje. Slične su prognoze i za portugalski površinski rudnik "Mina do Baroso", koji se još nalazi u planovima. To je sledeće po veličini nalazište sa zalihama od 1,26 miliona tona a litijum bi se dobijao iz minerala spodumen.
Nije svuda isto
Međutim, kada je eksploatacija litijuma u pitanju, protivljenje građana otvaranju rudnika ili prerade nije pravilo. Tu vrstu projekata daleko lakše prihvataju stanovnici mesta koja su nekada ili su i sada industrijska odnosno rudarska područja. Od presudne važnosti je i poverenje građana u sistem državne kontrole, da li on može efikasno da obezbedi zaštitu sredine i spreči ekološke akcidente. U mnogim zemljama EU to pitanje nije u fokusu, pa se projekti razvijaju nesmetano.
Ceo tekst Demostata čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Borelj: EU gubi kredibilitet jer se ne suprotstavlja Trampu
16.03.2026.•
0
Bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj oštro je kritikovao aktuelno rukovodstvo bloka, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i njegovu naslednicu Kaju Kalas.
Premijer Republike Srpske podneo ostavku
16.03.2026.•
0
Premijer Republike Srpske Savo Minić saopštio je da je podneo ostavku da bi otvorio mogućnost izbora nove Vlade čiji će biti mandatar.
Tramp preti saveznicima jer neće da šalju brodove ka Iranu: "NATO će imati veoma lošu budućnost"
16.03.2026.•
12
Američki predsednik Donald Tramp upozorio je da se NATO suočava sa "veoma lošom" budućnošću ako američki saveznici ne pomognu u otvaranju Ormuskog moreuza, koji je blokirao Iran.
Profesor iz Teherana: Iranci su kao Srbi, ne žele da ih napadaju i bombarduju
16.03.2026.•
15
Profesor na Fakultetu za svetske studije Univerziteta u Teheranu Foad Izadi kaže da je blokada Ormuskog moreuza legitiman vid odbrane Irana i da je ova zemlja spremna da se brani u slučaju kopnene invazije.
Anketa: Kanada i Evropa sve manje veruju SAD, a sve više Kini
16.03.2026.•
1
Građani Kanade, Nemačke, Francuske i Velike Britanije sve više smatraju Kinu pouzdanijim partnerom od SAD, pokazuje istraživanje Politika.
Šef diplomatije Irana: Teheran ne vidi razlog da pregovara sa SAD
15.03.2026.•
5
Šef iranske diplomatije Abas Aragči ocenio je da Iran ne vidi razlog za pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, jer su dve zemlje bile usred pregovora kada su Amerikanci odlučili da napadnu Iran.
Neizvesne reakcije na Trampov poziv da se pošalju vojni brodovi u Ormuski moreuz
15.03.2026.•
0
Zvaničnici evropskih, istočnoazijskih i zemalja Bliskog istoka reagovali su na poziv predsednika SAD da pošalju vojne brodove kako bi Ormuski moreuz ostao otvoren i bezbedan, ali nisu preduzeli konkretne korake.
SZO izdvaja dva miliona dolara pomoći za Irak, Siriju i Liban
15.03.2026.•
2
Svetska zdravstvena organizacija povećava podršku zemljama pogođenim sukobom na Bliskom istoku i u tu svrhu izdvaja dva miliona dolara hitne pomoći za podršku zdravstvenim radnicima u Libanu, Iraku i Siriji.
Počeli američko-kineski trgovinski pregovori
15.03.2026.•
1
Predstavnici Pekinga i Vašingtona počeli su danas u Parizu ekonomske i trgovinske pregovore, javila je zvanična kineska novinska agencija Sinhua.
Rastu cene goriva u Republici Srpskoj
15.03.2026.•
1
Na pojedinim benzinskim pumpama u Republici Srpskoj (RS) cene goriva danas su premašile 3,17 konvertibilnih maraka (KM) (1,62 evra) po litru, dok je početkom marta litar goriva koštao u proseku 2,3 KM (1,17 evra).
Zelenski: Evropljani ucenjuju Ukrajinu da otvori naftovod Družba
15.03.2026.•
5
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je evropske saveznike da ucenuju Kijev da ponovo otvori naftovod Družba, koji preko ukrajinske teritorije prevozi rusku naftu u Mađarsku i Slovačku.
Više od 150 osoba obolelo od norovirusa na kruzeru koji je obilazio Karibe
15.03.2026.•
0
Više od 150 osoba na kruzeru Star princes, koji je obilazio Karibe, razbolelo se od norovirusa, saopštili su američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), preneo je NBC news.
Iranski ministar: Vrhovni vođa je u dobrom zdravstvenom stanju, upravlja situacijom
15.03.2026.•
4
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči izjavio je da je novi vrhovni vođa zemlje Modžtaba Hamnei u dobrom zdravstvenom stanju i da u potpunosti upravlja situacijom.
Zatvorenik pobegao tokom posete Luvru
15.03.2026.•
0
Zatvorenik iz francuske zatvorske ustanove u Parizu pobegao je tokom kulturne posete muzeju Luvr, dok se grupa kretala javnim prevozom.
Zapadni analitičari ne vide brzi kraj rata: Šta je cilj Irana, a šta SAD i Izraela?
15.03.2026.•
1
Politički cilj Vašingtona u ratu s Iranom je "u magli", ali islamski režim u Teheranu je rešen da izdrži i da, po cenu teških žrtava u sukobu iscrpljivanja, izazove svetski ekonomski potres i destabilizaciju regiona.
"Molim vas, molim vas, molim vas": Danska poziva građane da smanje vožnju automobilom
15.03.2026.•
1
Ministar energetike Danske pozvao je građane skandinavske zemlje da smanje potrošnju energije i odustanu od vožnje automobila dok cena nafte nastavlja naglo da raste usred sukoba na Bliskom istoku.
Civilna skloništa širom Evrope su zapuštena i raspadaju se
15.03.2026.•
0
Mreže civilnih skloništa širom Evrope su zapuštene.
Švajcarska nije dozvolila prelete američkih vojnih aviona koji idu ka Iranu
15.03.2026.•
1
Vlada Švajcarske odbila je dva zahteva SAD za prelet vojnih izviđačkih aviona iznad švajcarske teritorije, pozivajući se na pravila neutralnosti u kontekstu rata između SAD, Izraela i Irana.
Pet razloga zašto cene nafte neće brzo pasti nakon rata sa Iranom
15.03.2026.•
2
Predsednik Donald Tramp možda obećava brz kraj svog rata protiv Irana, ali političke posledice će trajati dugo nakon što borbe prestanu.
Ambasada SAD u Bagdadu pozvala Amerikance da odmah napuste Irak i da ne prilaze ambasadi
14.03.2026.•
2
Američka ambasada u Bagdadu pozvala je danas državljane Sjedinjenih Američkih Država da "odmah" napuste Irak, a one koji razmišljaju o ostanku da "preispitaju" svoju odluku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar