Slučaj Milene Radulović: Mora li žrtva silovanja da bude i žrtva sudskog postupka?
Svedočenje glumice Milene Radulović u postupku Miroslava Aleksića, protiv kojeg je podnela krivičnu prijavu za silovanje i polno uznemiravanje, izazvalo je burne reakcije javnosti.
Načini na koji je ispitivana od strane tima advokata odbrane postavili su pitanje - mora li žrtva silovanja i polnog uznemiravanja da bude i žrtva sudskog postupka?
Da li sve što je javnost mogla da sazna iz dešavanja u sudnici dodatno obeshrabljuje žrtve da prijave i uđu u čitav proces, tema je kojom se bavio N1.
Advokat oštećenih u ovom postupku Denis Bećirić kaže da trajanje postupka nije nešto neuobičajeno.
"Kada smo se spremali za sam postupak, očekivali smo da će ovoliko trajati. Štaviše, okrivljeni nije izbegavao u smislu da dostavlja dokumentaciju da je bolestan, oni koriste neku drugu taktiku, koja osim što troši vreme, s druge strane iscrpljuje svedoke. Očekivali smo taktiku, zakon ne ograničava vremenski iznošenje odbrane", kaže Bećirić i dodaje da je "sve na sudu".
Novinarka Jovana Gligorijević kaže da je, iz onoga koliko je njoj poznata sudska praksa, saglasna sa Bećirićem, da "ovo nažalost nije predugo".
"Ako pogledate iz ljudske, perspektive oštećenih, jeste. U januaru će biti tri godine od inicijalnog privođenja Miroslava Aleksića. Sa ljudske strane, pogotovo kad pričamo o tretmanu onih koji su preživeli i preživele seksualno nasilje, jeste izuzetno mučno, jako dugo i ono što sada imamo prilike da vidimo iz medija, jeste na koje je sve to načine mučno i možemo da vidimo šta znači retraumatizacija i sekundarna viktimizacija, ovo jeste to", kaže ona.
Ona kaže da je postojala ideja, pre nego što je uvedena Istanbulska konvencija, da se iskazi dati u tužilaštvu koriste dalje na suđenju, da žrtva ne mora da se suočava sa nasilnikom.
"To se nije dogodilo, nije ušlo u naše zakonodavstvo. Surovost sistema kao takvog. Nažalost, mogu da kažem da je sada čak i bolje, zašto nažalost - zato što je strašno. Sada je bolje, jer ne pitaju više sudije žene ‘zašto nisu pružale otpor’. Advokat odbrane ima pravo da pita šta god hoće, ako je u interesu njihovog klijenta, ali više sudije ne pitaju. Danas znamo, zbog naučnih studija koje postoje, neuroloških studija za koje znamo da postoji efekat zamrzavanja, da se najveći broj ljudi koji se nađu u situaciji da im je fizička bezbednost ugrožen, parališu, zamrznu, disociraju… Plus ne postoji potreba da sudija u postupcima napada oštećene. I promenilo se, imali smo one slučajeve kad u udžbenicima stoji da ‘nekada žene same doprinose da budu silovane’, to je recimo nešto što je izbačeno iz tog udžbenika pod pritiskom javnosti", kaže ona.
Bećirić, govoreći o prijavljivanju nasilja, kaže da je to "potpuno individualna stvar".
"Svako od nas je ličnost za sebe, ne možemo generalno da kažemo ‘treba prijaviti odmah’, treba, ali niko od nas nije podjednako spreman da se suoči sa tim i da kaže šta mu se desilo. Prijavila sam onda kada sam bila spremna da to uradim. Dokazi ne zastarevaju, ili postoje ili ne. Postoji još žrtava, još žena, koje su tokom istrage svedočile o svojim iskustvima sa okrivljenim Aleksićem, ti slučajevi su zastareli, ali nisu zastareli za svedočenje. Te žene žele da kažu da je to njegov metod još pre 20, 25 godina. Mislim da ima dve ili tri žene koje su svedočile, bilo ih je još tokom pripreme, koje nisu htele da učestvuju u tome", kaže on za N1.
Bećirić pojašnjava da je ovaj slučaj specifičan sam po sebi.
"Imamo više žrtava u dužem vremenskom periodu. Sve to kad stavimo u kontekst, dođemo do toga da je to postupak koji je trajao godinama, na isti način se ponavljao, samo su druge žrtve bile", kaže on.
Gligorijević se osvrnula i na slučaj Petnica.
"Glavni motiv žena sa kojima sam razgovarala da izađu u javnost je upravo zastara. Inidividualna stvar je šta bi bila potencijalna kvalifikacija krivičnog dela, onda se tu petlja još jedna pravna začkoljica, poznatija kao Marijin zakon. Da bi slučaj bio procesuiran, neophodno je da se javi osoba koja je 2014. imala najviše 17 godina i da želi da slučaj prijavi policiji, takva osoba se javila, ali ne želi da ulazi u sudski postupak i sve što on sa sobom nosi", priča Gligorijević.
Bećirić kaže da su, pre nego što je sve ovo počelo, kolege i on razgovarali sa svim devojkama.
"Objasnili smo im detaljno šta ih čeka, kada smo im objasnili, na njima je bilo da odluče da li će ući u to, sve su odlučile da hoće. Jeste to vrlo neprijatno, ali to je nešto što morate da prođete ako želite da dobijete pravdu", ističe on.
Na pitanje šta bi trebalo promeniti da bi se olakšalo žrtvama, Gligorijević kaže da bi iskaz dat u tužilaštvu mogao da se koristi i na suđenju.
"I u tužilaštvu kad daju iskaz prvi put, tu je prisutan advokat okrivljenog i okrivljeni ima pravo da prisustvuje. Od samog početka je zastrašujuće, kada dođete da prijavite pretnju kao novinar ili novinarka, nije prijatno, a ne mogu da zamislim koliko je tek u ovom slučaju. Ovo što ste odlično pripremili devojke je sjajno, ali mislim da prvi iskaz koji daju u tužilaštvu može da se uzme i kasnije koristi tokom sudskog postupka, bez potrebe za suočavanjem, bez potrebe da advokat odbrane ponovo ispituje žrtvu. Mi smo iz medijskih izveštaja mogli da vidimo da je advokat insistirao na tome da ona ponovi sve što je rekla u prvobitnom iskazu u tužilaštvu, to mi liči na maltretiranje svedoka", kaže ona.
Bećirić je saglasan sa tim.
"Odbrana to jeste tražila, sud jeste prepoznao takvu jednu situaciju i odbio predlog odbrane. Ona je rekla da ostaje pri svemu što je rekla, a onda se kreće u dalji tok postupka", kaže on.
Misli da bi korišćenje prvog iskaza i u daljem toku suđenja bilo u redu i sa strane okrivljenog.
"Mislim da je ovde zakon dobro postavljne, samo ga treba primenjivati. Mislim da odbrana ne tako retko zloupotrebljava zakon, na različite načine. Branilac savetuje svog klijenta da se brani onako kako misli da je najbolje, ali iz samog načina kako se Aleksić brani ne morate da budete pravnik da biste logično zaključili neke stvari. Kada vas neko optuži za ovako teška krivična dela, ne verujem da je logično da se godinu dana branite ćutanjem. Osim toga, došli smo u situaciju glavnog pretresa, gde je okrivljeni izneo svoju odbranu, vrlo detaljno pričao o svemu, sem o konkretnim stvarima. On je nakon monologa iskoristio svoje pravo da ne odgovara ni na čija pitanja", kaže Bećirić.
Medijska pažnja je, dodaje on, bila važna u početku da ljudi čuju i shvate šta se dešava.
Gligorijević nije očekivala da će biti otvoreno za javnost.
"Način na koji mediji izveštavaju i prenose opet može da dovede do retraumatizacije oštećenih i do zastrašivanja žena koje bi potencijalno prijavile nešto slično, tu sad više ne pričam o pravosuđu, ista pravila na koja nas obavezuje Kodeks. Sve staje u jedno – vođenje računa o dostojanstvu oštećenih. Dobili smo priliku kao novinari da prisustvujemo, hajde da ne pravimo klikbejt i senzacionalizam od nečega što jeste senzacija po sebi, s obzirom na veličinu i razmere onoga što se desilo i što se događa u sudnici", kaže ona.
Ona smatra da "ovim devojkama treba dati neku vrstu metaforičkog ordena".
"Jer potpuno svesno ulaze u ovo i guraju i ne odustaju, iako sve što sada vidimo iz medija može žene da obeshrabri, baš one, mogu da budu inspiracija i osnaženje nekim ženama koje se još uvek negde lome i dvoume da li da prijave", kaže Gligorijević.
Kontakti za žrtve seksualnog nasilja
Seksualno i svako drugo nasilje može se prijaviti bilo kojoj policijskoj stanici na broj 192.
Psihičku, pravnu i lekarsku pomoć žrtve mogu zatražiti i pozivima na:
- SOS linija za žrtve nasilja - 0800 222 003
- SOS telefona Autonomnog ženskog centra - 0800 100 007SOS
- telefon Centra za podršku ženama - Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu - 0800 101010
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studenti u blokadi pozvali građane da im pomognu uoči velikog skupa u Novom Sadu
19.10.2025.•
1
Studenti u blokadi pozvali su građane da im pomognu uoči velikog komemorativnog skupa koji će biti održan 1. novembra u Novom Sadu.
Marković: Srbija pre šest godina prednjačila u evropskim integracijama, sada je na samom začelju
19.10.2025.•
8
Srbija želi da bude članica Evropske unije (EU), ali pod svojim uslovima i problem je što je sama EU davala signale da je to moguće, a nije, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković.
Teretnjaci na Batrovcima i Šidu čekaju oko tri sata
19.10.2025.•
1
Zadržavanja za kamione ima na graničnim prelazima Batrovci i Šid, ka Hrvatskoj.
Emisiju "Važne stvari" RTS skratio jer dete kaže da u Zrenjaninu nema čiste vode
19.10.2025.•
9
Radio televizija Srbije je, prilikom emitovanja nove emisije "Važne stvari", isekla deo u kojem devojčica govori da u Zrenjaninu nema čiste vode.
Politikolog Milić: Kad se jednom dospe na listu sankcija SAD, teško se sa nje silazi
19.10.2025.•
3
Politikolog Dimitrije Milić kaže da, kako bi se o situaciji u Srbiji pričalo u institucijama Evropske unije, ona mora da se održava kao relevantna tema među donosima odluka.
Sednica Vlade Srbije u ponedeljak u Leskovcu
19.10.2025.•
3
Vlada Srbije na čelu sa premijerom Đurom Macutom održaće sutra u Leskovcu posebnu sednicu u zgradi lokalne samouprave u tom gradu.
Pokret Tvrđava: Sud odbacio predlog za pritvor aktivisti Nikoli Krstiću
19.10.2025.•
1
Sud u Smederevu odbacio je predlog tužilaštva za određivanje pritvora koordinatoru Pokreta Tvrđava Nikoli Krstiću.
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju rad u ponedeljak u 10 časova
19.10.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju rad sutra od 10 časova i to objedinjenom načelnom raspravom o tačkama dnevnog reda koje se odnose na međunarodne sporazume i finansijske ugovore.
Pred samu godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu: EP usvaja novu rezoluciju o Srbiji
19.10.2025.•
5
Rezolucija Evropskog parlamenta koja je najavljena za kraj oktobra, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, značajan je i još jedan u nizu koraka u smeru promena odnosa EU prema Aleksandru Vučiću.
Uhvaćen sa 29 paketa marihuane u kolima: Opirao se tokom hapšenja i više puta udario policajca u glavu
19.10.2025.•
0
Beogradska policija je zaplenila oko 15 kilograma marihuane i uhapsila Đ. M. (25) zbog trgovine drogom.
Hapšenje Srba na Kosovu: Sedmoro privedeno u Zubinom Potoku i Zvečanu
19.10.2025.•
1
Sedmoro Srba privedeno je u policijskoj akciji sprovedenoj jutros oko šest časova u Zubinom Potoku i Zvečanu, saopštila je Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
EU najavila: U Srbiji će se graditi "fabrika veštačke inteligencije"
19.10.2025.•
50
Evropska unija planira da na teritoriji Zapadnog Balkana izgradi dve "AI fabrike", tačnije rečeno centra za razvoj veštačke inteligencije, od kojih će se jedna nalaziti u Srbiji.
ANEM i Fond B92 prikupili 5.000 evra pomoći za novinarke i novinare iz Gaze
19.10.2025.•
1
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Fond B92 prikupili su 5.000 evra za pomoć novinarkama i novinarima u Gazi.
FOTO, VIDEO: Vozač autobusa poginuo, dve osobe povređene u sudaru kod Čačka
19.10.2025.•
3
Vozač autobusa je poginuo, a dve osobe su povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila jutros oko 6.40 časova na putu Čačak - Kragujevac, u mestu Bečanj.
Četvrtina stanovnika Srbije u riziku od siromaštva: Socijalne mere države kratkotrajne i mahom pred izbore
19.10.2025.•
7
Vlast u Srbiji siromašnih se seti uglavnom pred izbore, dok podaci pokazuju da gotovo četvrtina građana živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.
O nesreći kod Sremske Mitrovice: "Malo inspektora za kontrolu prevoznika, a neko i sa 70 godina vozi putnike"
19.10.2025.•
21
Srbija nema dovoljno inspektora koji se bave nadzorom prevoznika, a gotovo nikad ne budu sankcionisani direktori i prevoznici.
Klačar: Izbori pod ovakvim tenzijama ne bi rešili krizu, već bi je produbili
19.10.2025.•
19
Skupština Srbije bez većih problema zaseda, odmrznut je proces izbora članova Saveta REM-a i došlo je do usaglašavanja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Za tri do pet godina biće poznato da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana
19.10.2025.•
21
Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović izjavio je da su u toku studije razmatranja da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana i ocenio da će se to znati za tri do pet godina.
U Srbiji zvanično ima oko 1.500 profesionalnih upravnika zgrada: Koliko zarađuju?
19.10.2025.•
7
U Srbiji je trenutno registrovano 1.442 profesionalna upravnika, a prva licenca je izdata sredinom avgusta 2017. godine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).
Magacioneri najtraženije zanimanje u Srbiji, programeri ni među prvih 10
19.10.2025.•
9
Poslodavci u Srbiji su u septembru tražili 15.679 radnika, a najtraženiji su bili magacioneri, za koje je oglašeno 1.359 radnih mesta.
Komentari 11
Kb
J
Bilo bi odlično da takvima ne padne na pamet da napadnu nijedno dete i ženu, ali, ako nema kazne, oni će to raditi.
Znate li koliko ima zlostavljanih žena i dece koji ćute upravo zbog vas koji "mih dodatno cerbalno napadate da su oni krivi, da li su mogli da istrpe i ostala s*anja.
Zaštitimo slabije.
Pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar