Srbija kupila helikoptere, Hrvatska avione, Albanija će praviti oružje: Region se sve više naoružava
Srbi su kupili helikoptere, Hrvati francuske avion "rafale", a sada još jedna zemlja kreće sa usponom svoje vojne industrije - Albanija će proizvoditi oružje.
Da oslobađanje poreza za kompanije koje se bave proizvodnjom oružja, uz druge prateće benefite koje će uživati vojno-industrijski kompleks u Albaniji, predstavlja potez koji se može bazirati na dva osnovna stuba, kaže u razgovoru za Danas predsednik Centra za istraživanje bezbednosti (CIB) Aleksandar Stojanović.
Prvi stub, objašnjava sagovornik lista Danas, tiče se dnevne politike i sticanja lakih političkih poena kod konzervativnog dela populacije, što je mehanizam primenjivan i u drugim zemljama.
"Drugi ima veze sa profitabilnošću vojne industrije i zarade koju ona može doneti ne samo kompanijama, već i političarima koji olakšavaju njihovo poslovanje. Ni to nije nikakva novost. Teško je, mada ne i nemoguće, poverovati da će Tirana napustiti sigurni put punopravne i poslušne članice NATO-a, samo da bi kroz unilateralni razvoj svoje vojne industrije i nekih nerezonskih poteza ugrozila regionalnu bezbednosnu arhitekturu", ukazuje Stojanović.
Zbog toga Danasov sagovornik smatra da Srbija ili bilo koja druga zemlja u regionu ne treba da se u ovom trenutku osećaju ugroženom zbog Albanije.
"Što ne znači da naš obaveštajni aparat ne treba da prikuplja podatke važne za Srbiju u ovom kontekstu", ističe Stojanović.
Hrvatska je povećala budžet za odbranu na 122 odsto, što je tokom obeležavanja hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" naglsio premijer Andrej Plenković. Hrvatska ima u planu nabavku američkih višecevnih raketnih bacača HIMARS, modernog zapadnog tenka za hrvatsku vojsku, "kao i modernizaciju i opremanje Hrvatske ratne mornarice, što je posebno važno u ovom mandatu".
Za razliku od Hrvatske, Albanije i Srbije, koja se takođe "u većoj meri naoružava", Bosna i Hercegovina tapka u mestu po tom pitanju.
Prema Stojanovićevom mišljenju, sve veći budžeti za odbranu i naoružanje u zemljama Balkana svoj uzrok mogu imati i u analiziranju bezbednosnih kretanja u svetu.
"Stvaranje višepolarnog sveta danas je neuporedivo bliže nego što je to bio slučaj pre dvadeset godina, a ratovi u Gruziji, Ukrajini i na Bliskom istoku u poslednjih dvadeset godina svedoče u prilog tome da se svet menja i da kraj Hladnog rata nije ujedno postao i kraj istorije sukobljavanja, o čemu je pisao Frensis Fukujama, jedan od akademskih promotera novog svetskog poretka po američkom modelu", naglašava ovaj sagovornik.
Kako kaže, sve to se to preslikava i na stanje u regionu.
"Naoružavanje je samo jedna od posledica tih kretanja", ističe Stojanović.
On dodaje da osavremenjivanje ratne tehnike, unapređivanje vojnog školstva ili obnova kasarni nije ništa loše i to je deo obaveza koje vlast ima prema sistemu odbrane zemlje.
"Problem nastaje kad se vojna pitanja politički instrumentalizuju i kada vojska, praktično, postane poligon za 'premeravanje' sa okolnim zemljama. To je naročito opasno u našem okruženju u kojem dominiraju članice NATO-a, ali koje je, i mimo toga, već znalo da 'proizvodi više istorije nego što može da konzumira', kako je govorio Vinston Čerčil", kaže on.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku tenzije ostaju samo političkog tipa.
"Smatram da će takve biti i u budućnosti, sve dok interes vladajuće političke oligarhije ne bude drugačiji", ukazuje Stojanović.
Stojanović primećuje da su rusko-ukrajinski i izraelsko-palestinski rat pokazali da odgovor centara moći na Zapadu nije zadovoljavajući, u smislu odlučnosti i efikasnosti delovanja, što sasvim sigurno neće proći nezapaženo u zemljama koje neskriveno ističu teritorijalne pretenzije, a koje uz to imaju nuklearni arsenal.
Pročitaj još
"Jedna od takvih je Kina i njen spor sa Tajvanom, odnosno želja da ovo ostrvo vrati pod svoj domen uticaja. Tenzije u Južnom kineskom moru, velike vojne vežbe, intenzivan razvoj ratne mornarice, raketno gađanje maketa američkih nosača aviona, otvoreni strategijski kurs po kom Peking želi da do stogodišnjice revolucije ostvari punu kontrolu nad Tajpejom ubedljivo svedoče, bolje nego bilo koji zapaljivi govor Si Đinpinga, da se Kina sprema za rat. U ovom trenutku nije pitanje da li će se desiti, već kada će se desiti", kaže Stojanović.
Tada, nastavlja isti sagovornik, na udaru će biti Tajvan, ali i američki interes, budući da je general Daglas Makartur za Tajvan govorio da se radi "o nepotopivom nosaču aviona SAD na Dalekom istoku".
"Kakav će odgovor Vašingtona biti na eventualni kineski udar ostaje da se vidi", zaključuje Stojanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Samo 4.000 pitanja
17.11.2025.•
0
Jubilarno 400. izdanje 021.rs dnevnog kviza je pred vama.
Goran Vesić stigao u tužilaštvo: Za danas planirano saslušanje
17.11.2025.•
0
Bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić stigao je u Tužilaštvo za organizovani kriminal gde mu je za danas zakazano saslušanje.
Zatraženo da Ustavni sud da ocenu ustavnosti leks specijalisa za Generalštab
17.11.2025.•
0
Pokret "Kreni-promeni" je podneo inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o Generalštabu.
"Zbog stalnih pokušaja Rusije i Kine da vrše uticaj": Nemački ministar večeras u Srbiji u sklopu turneje
17.11.2025.•
1
Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful danas stiže u Beograd u sklopu trodnevne turneje tokom koje će posetiti sve članice zapadnobalkanske šestorke.
Brnabić: Nismo u komunizmu, nećemo nacionalizovati NIS, pa makar ga i preplatili
17.11.2025.•
24
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će problem sa sankcijama NIS-u biti rešen na "bilo koji način koji ne podrazumeva nacionalizaciju i oduzimanje imovine".
Brnabić o hotelu na mestu Generalštaba: A kako se Beograđanka uklapala u ambijent?
16.11.2025.•
29
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je, povodom primedbi da se kompleks koji bi trebalo da se izgradi na mestu Generalštaba neće ambijentalno uklopiti, pitala kako se uklapala "Beograđanka" kada je otvorena 1974.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - bez preterivanja
16.11.2025.•
13
Evo nas, 399. izdanje 021.rs dnevnog kviza.
Marinika Tepić pisala FBI i američkom Kongresu: Traži istragu zbog Generalštaba
16.11.2025.•
6
Poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić uputila je otvoreno pismo američkom Federalnom istražnom birou (FBI) i Kongresu SAD.
Pucnjava u Beogradu: Muškarac ranjen na Miljakovcu
16.11.2025.•
0
Jedan muškarac ranjen je večeras oko 18.20h u beogradskom naselju Miljakovac.
Studenti u blokadi otvorili konkurs za vizuelni identitet buduće studentske liste
16.11.2025.•
2
Studenti u blokadi otvorili su konkurs za vizuelni identitet buduće studentske liste.
Uglješa Mrdić: Osnovati novi sud zbog "Ekspa", TOK staviti pod nadležnost Višeg tužilaštva u Beogradu
16.11.2025.•
5
Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić, koji je 11 dana štrajkovao glađu, najavio je da će predložiti da se Treći osnovni sud u Beogradu podeli na dva suda.
Njujork tajms o Dijani Hrki: Postala simbol protesta, Vučić u intervjuu pazio da je ne kritikuje
16.11.2025.•
8
Njujork tajms danas piše o Dijani Hrki koja ispred Skupštine Srbije štrajkuje glađu zahtevajući pravdu i odgovornost za tragediju u Novom Sadu u kojoj je nastradao njen sin Stefan.
Državni revizor: U završnom računu budžeta za 2024. utvrđene nepravilnosti od 222 milijarde dinara
16.11.2025.•
9
Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Ivica Gavrilović izjavio je da je ta nezavisna institucija na završni račun budžeta Srbije za 2024. godinu iskazala mišljenje sa rezervom zbog utvrđenih nepravilnosti.
FOTO Težak udes u Ovčarsko-kablarskoj klisuri: Jedna osoba poginula, četvoro povređenih
16.11.2025.•
0
Jedna osoba poginula je, a četiri su povređene danas u saobraćajnoj nesreći u mestu Međuvršje kod Ovčarsko-kablarske klisure.
Poljoprivredno zemljište kraj auto-puta sve traženije, naročito u Vojvodini - ali ne da bi se obrađivalo
16.11.2025.•
0
U vreme kada cene stanova i građevinskog zemljišta dostižu rekorde, čini se da se na tržištu potražnjom probija i poljoprivredno zemljište.
VIDEO: Građani i đaci u znak podrške Hrki i Jaćimoviću blokirali glavnu autobusku stanicu u Kragujevcu
16.11.2025.•
0
Skup podrške Dijani Hrka i autoprevozniku Milomiru Jaćimoviću održan je danas od 11 časova na Đačkom trgu u Kragujevcu na poziv maturanata Prve kragujevačke gimnazije.
Pad vrednosti građevinskih radova i manje izdatih dozvola za gradnju - kako to utiče na tržište nekretnina?
16.11.2025.•
9
Zvanični podaci o vrednosti građevinskih radova i građevinskoj aktivnosti u Srbiji pokazuju da se intenzitet gradnje u našoj zemlji nalazi u padu.
Macut: Vlada će zasedati na dnevnom nivou zbog krizne situacije sa NIS-om
16.11.2025.•
13
Premijer Đuro Macut izjavio je da će Vlada zasedati na dnevnom nivou zbog toga što je u Srbiji, kako je naveo, krizna situacija prvog stepena zbog situacije sa NIS-om.
Biće izrađen nacrt Akcionog plana za bezbednost na putevima Srbije do 2028.
16.11.2025.•
2
Agencija za bezbednost saobraćaja pokrenula je izradu Nacrta Akcionog plana za sprovođenje Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije za period 2026-2028. godine.
Vučić: Građani bar još 30 dana neće osetiti posledice sankcija, po svaku cenu da izbegnemo nacionalizaciju
16.11.2025.•
97
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na sednici Vlade Srbije da smo "stradali kao trava u sudaru slonova kada je reč o NIS-u".
Dijana Hrka 15. dan štrajkuje glađu
16.11.2025.•
0
Dijana Hrka ušla je u 15. dan štrajka glađu u Beogradu.
Komentari 12
Joca
Map
xc
Kao i uvek kroz istoriju najteža stradanja su bila na prostoru BIH, jer je na raskrsnici. Zbog toga njima najviše treba veoma pametna politika.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar