Erceg: Skupština Srbije postala pečat-majstor, u potpunosti potčinjena izvršnoj vlasti
U poslednjih godinu dana Skupština Srbije usvojila je veliki broj zakona bez prethodne javne rasprave ili uz ozbiljne primedbe stručne i šire javnosti zbog netransparentnosti postupka.
Foto: 021.rs
Među najupečatljivijim primerima su takozvani Mrdićevi pravosudni zakoni, usvojeni ove godine, kao i obiman set zakona s kraja 2024. koji je izglasan bez prisustva opozicije.
Iako sam pojam parlamenta potiče od francuske reči koja označava raspravu, u domaćoj političkoj praksi sve češće se postavlja pitanje da li je skupština izgubila svoju osnovnu funkciju - razmenu argumenata i kontrolu izvršne vlasti, piše Insajder.
"Građani skupštinu najčešće doživljavaju kroz ono što vide u medijima da li se dešava neki cirkus, neki skandal, nešto što je 'vredno TikToka'. Kada govorimo o neverovatnim kršenjima skupštinskih procedura i usvajanju zakona bez presedana, tada govorimo o 'mirnom periodu' u skupštini", kaže Vladimir Erceg iz Inicijative Otvoreni parlament.
Prema njegovim rečima, Narodna skupština danas sve manje funkcioniše kao mesto u kome se moderiraju društveni sukobi i raspravlja o ključnim pitanjima, a sve više kao pozornica, dok su njene ustavne nadležnosti u potpunosti potčinjene izvršnoj vlasti.
"Kroz hiperprodukciju zakona vidimo da je skupština postala svojevrsni pečat-majstor za sve ono što dolazi iz kuhinje Vlade Srbije."
Poseban problem predstavlja izostanak javnih rasprava, ali i sama praksa rada u parlamentu. Iako se u pojedinim slučajevima javne rasprave organizuju, Erceg tvrdi da se one često koriste kako bi se stvorio privid demokratskog procesa.
"Imali smo, na primer, više od 15 javnih slušanja o izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. To pokazuje da se mehanizmi koriste selektivno - kada postoji potreba da se u javnosti ostavi utisak demokratičnosti, a kada ne postoji, oni jednostavno nestaju."
Istovremeno, rasprava izostaje i na samim sednicama. Poslanici, naročito iz opozicije, često ukazuju da nemaju dovoljno vremena da se upoznaju sa zakonima o kojima glasaju, jer se sednice zakazuju u kratkom roku, a rasprave se objedinuju.
"Videli smo da je budžet za 2025. godinu usvojen u paketu sa još 53 potpuno nepovezana zakona, u jednoj jedinoj raspravi. To je u suprotnosti sa Poslovnikom, koji dozvoljava objedinjenu raspravu samo o srodnim zakonima", podseća Erceg.
Govoreći o odgovornosti poslanika, on ističe da je ključni problem partokratski karakter sistema.
"Narodni poslanici nisu lojalni građanima, već partijskim rukovodstvima. Razlog za to leži u izbornom sistemu - građani glasaju za listu od 250 kandidata, od kojih poznaju možda pet. Ostali duguju svoj mandat isključivo partijama koje su ih stavile na listu."
Takav sistem, dodaje, utiče i na percepciju građana o demokratiji. Prema istraživanjima Otvorenog parlamenta, čak 75 odsto građana smatra da poslanici pre svega služe interesima partije, a ne građana. Kada je reč o utvrđivanju odgovornosti za pad nadstrešnice, svega sedam odsto ispitanih navelo je Narodnu skupštinu kao instituciju koja može da zaštiti javni interes, dok ju je samo jedan odsto naveo kao prvi odgovor.
"To jasno pokazuje koliki je jaz između onoga što skupština jeste na papiru i onoga što je u praksi", kaže Erceg.
Iako skupština formalno ima snažna kontrolna ovlašćenja - od interpelacija i glasanja o nepoverenju do saslušanja ministara - ona se, prema njegovim rečima, gotovo uopšte ne koriste.
"Ne zato što ta ovlašćenja ne postoje, već zbog lojalnosti poslanika partijskim vrhovima."
Govoreći o tonu rasprave ili njenom izostanku, Erceg smatra da odgovornost leži pre svega na vladajućoj većini.
"Ton rasprave nedvosmisleno određuje vladajuća većina. Imali smo situacije u kojima su sednice održavane uprkos nemogućim uslovima za rad, jer je vlast odlučila da ih 'izgura' po svaku cenu. Takođe, masovno se koristi zatrpavanje rasprave amandmanima kako bi se ona razvodnila", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Rok za subvencije za kupovinu električnih vozila produžen do 1. decembra
28.09.2026.•
0
Rok za podnošenje zahteva za subvencije za kupovinu novih električnih vozila koji je bio do 30. septembra, produžen je do 1. decembra, objavljeno je u Službenom glasniku.
VJT u Beogradu: Povlačenje donacije ambasade SAD-a nastavak pritisaka Zagorke Dolovac
28.09.2026.•
1
Više javno tužilaštvo u Beogradu ocenjuje da je odluka Ambasade SAD da povuče svoju donaciju "nastavak nezadovoljstva i pritisaka" vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac na VJT nakon izbora za Visoki savet tužilaštva.
REM: Bez monitoringa Informera tokom izborne kampanje
28.09.2026.•
3
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije danas postigao dogovor o proširenju spiska medija koji će biti uključeni u monitoring predizborne kampanje.
Na gradilištu u Beogradu pronađena avio-bomba, biće uništena u nedelju
28.09.2026.•
0
Na gradilištu u Beogradu, u Poenkareovoj ulici, prilikom građevinskih radova, pronađena je avio-bomba iz Drugog svetskog rata, teška oko 250 kilograma.
.jpg "Kreni-promeni: Diplomatska predstavništva opstruišu prijave za glasanje u inostranstvu")
Kreni-promeni: Diplomatska predstavništva opstruišu prijave za glasanje u inostranstvu
28.09.2026.•
9
Pokret Kreni-promeni upozorava da im pristižu nova svedočenja građana iz inostranstva da nakon podnošenja zahteva za glasanje van zemlje ne dobijaju odgovore, potvrde o prijemu dokumentacije ili neophodne informacije.
PSG o aboliciji aktivista: Nije milost, već paničan izlazak iz lažnog procesa
28.09.2026.•
3
Iz Pokreta slobodnih građana naveli su da odluka Aleksandra Vučića da abolira 12 novosadskih aktivista, uključujući i bivše članove PSG-a, "nije čin milosti već paničan izazak iz lažnog procesa".
Poverenik: Najbolji način za sprečavanje postizborne tenzije je da institucije rade svoj posao
28.09.2026.•
6
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ocenio je da je najbolji način za sprečavanje postizborne kulminacije tenzija da institucije rade svoj posao brzo, transparentno i jednako prema svima.
SSP: Za glasanje u inostranstvu prijavljen 44.141 birač u 61 državi
28.09.2026.•
10
Zamenik člana Komisije za reviziju biračkog spiska ispred Stranke slobode i pravde Marko Dimić saopštio je da je, prema njihovim podacima, za glasanje u inostranstvu prijavljen ukupno 44.141 birač u 61 državi.
Predsednik RIK: Za sada 8.210 biračkih mesta u Srbiji
28.09.2026.•
1
Predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević izjavio je da je broj biračkih mesta u zemlji za vanredne parlamentarne izboru u oktobru za sada 8.210.
Vučić predao dužnost predsednika Ani Brnabić
28.09.2026.•
23
Dojučerašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je sinoć podneo ostavku, predao je danas dužnost predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić koja će obavljati funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike.
Uspeh mladih informatičara na Balkanskoj olimpijadi, među osvajačima medalja i Filip Jandrić iz Begeča
28.09.2026.•
6
Učenici iz Srbije osvojili su dve medalje na Juniorskoj balkanskoj olimpijadi iz informatike.
BIRODI predložio RIK-u standard za objavljivanje podataka sa izbornih mesta
27.09.2026.•
1
Biro za društvena istraživanja pozvao je Republičku izbornu komisiju da pre narednih izbora javno utvrdi standard za objavljivanje rezultata po biračkom mestu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - još jedan krug
27.09.2026.•
14
Svakog dana 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Vučić podneo ostavku, Ana Brnabić v. d. predsednika Srbije
27.09.2026.•
68
Prvi na listi "Ujedinjena Srbija - Aleksandar Vučić" podneo je ostavku na mesto predsednika Srbije u Predsedništvu Srbije.
Ljajić: Prvi put imamo priliku da od nas zavisi formiranje vlasti
27.09.2026.•
9
Nosilac liste "Rasim Ljajić - Ljudski" Rasim Ljajić poručio je da ta lista ima priliku da ostvari rezultat od kojeg će zavisiti formiranje buduće vlasti.
Klimatske promene "donele" uzgoj egzotičnog voća u Srbiju
27.09.2026.•
0
Klimatske promene se, uglavnom negativno, odražavaju na sve grane poljoprivrede u Srbiji, pa tako i na voćarstvo. Zbog toga, "zahvaljujući" klimatskim u Srbiji možda uskoro bude moguće gajiti "egzotično" voće.
Komentari 6
NS021
Zebra
Гојко
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar