Da li bi Srbija bila spremna za nuklearni sukob?

Autor: N1 (Valentina Todorović)

Info

16.03.2026.

15:33

Rat u Iranu ponovo je otvorio pitanje rizika od nuklearnog rata i da li u Srbiji postoje sistemi civilne zaštite i infrastruktura koja treba da zaštiti stanovništvo od potencijalnog nuklearnog sukoba - da li smo spremni?

Da li bi Srbija bila spremna za nuklearni sukob?

Foto: Pixabay

Stručnjak za odbranu i bezbednost Ivan Miletić za portal N1 kaže da je civilna zaštita u Srbiji na jako niskom "i primitivnom nivou", jer se u Srbiji ne ulaže u ono što je za potrebe stanovništva već isključivo u ono što je za potrebe nomenklature koja želi da ostane na vlasti.

Da se u atomska skloništa godinama nije ulagalo priznao je sam i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je poručio je da smo "potpuno nespremni", nakon što je Ukrajina dobila zeleno svetlo za korišćenje američkih raketa dugog dometa.

"Mi smo potpuno nespremni, imamo mesta za 257.000 ljudi u skloništima i moraćemo da razgovaramo sa ljudima koji imaju teretane, vešernice, prodavnice, da obnavljamo infrastrukturu da bi došli do broja od milion i po ljudi koje možemo da smestimo u sklonište", izjavio je svojevremeno Vučić.

Uprkos obećanjima predsednika, za obnovu infrastrukture za zaštitu stanovništva iz budžeta Srbije ne izdvajaju se ikakva sredstva, a izmenama Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama 2012. godine ukinuta je obaveza plaćanja naknade za izgradnju i održavanje atomskih skloništa. Tako se se D.O.O. za skloništa finansira samo iz prihoda od izdavanja u zakup dvonamenskih skloništa i poslovnog prostora.

"Nisu građena skloništa za sve napravljene kvadrate"

Osim što je ukinut značajan izvor finansiranja održavanja i izgradnje skloništa, izmenama zakona ukinuta je i obaveza investitora da grade atomska skloništa, te stanovnici naselja koja su građena u Srbiji poslednjih godina nemaju skloništa u slučaju nužde.

"Ako uzmete u obzir sva nova naselja koja su napravljena u poslednjih 20 godina, videćete da nisu građena skloništa za sve te kvadrate koji su napravljeni. Tako da možemo slobodno da kažemo da nema dovoljno skloništa. Recimo, ceo Beograd na vodi i slična naselja će morati kao u Dubaiju u garažama da spavaju. Nisu rađena namenska skloništa jer se verovalo da smo ušli u vreme mira i da neće doći do sukoba poput onog u Ukrajini i sada u Iranu", kaže stručnjak za odbranu i bezbednost Ivan Miletić.

Za održavanje i izgradnju skloništa nema novca

U Srbiji trenutno imamo Društvo koje održava jedan deo skloništa, dok drugi deo održavaju lokalne samouprave po zgradama i blokovima gde su pravljena 80-ih godina, objašnjava Miletić. Jedan deo skloništa je dat u komercijalne svrhe, a najčešće se koriste kao magacini ili teretane, ali i kao muzički studiji ili igraonice.

"Civilna zaštita je na jako niskom i primitivnom nivou u Srbiji jer je to sistem u koji se nije ulagalo. I bombardovanje 1999. smo dočekali bez da smo imali civilnu zaštitu, nego je sve rađeno ad hoc i ono - komšija na prvom spratu je imao ključeve i to je bio sistem civilne zaštite. Taj sistem nikada nije unapređivan, videli smo i kada su bile poplave i kada je bio kovid da sistem civilne zaštite ne funkcioniše i u Srbiji je na vlo osnovnom, "embrionskom" nivou. Zakonodavstvo koje to definiše ostavlja to lokalnim samoupravama u skladu sa njihovim sposobnostima i sredstvima da organizuju civilnu zaštitu, tako da je sve neorganizovano i u neku ruku zabrinjavajuće ukoliko bi došlo do nekih širih sukoba na evropskom kontinentu", kaže sagovornik portala N1.

Ukupna površina svih objekata kojim D.O.O. za skloništa raspolaže je 291.686 m², od čega 285.023 m² čini sklonišni prostor, dok 5.934 m² čini poslovni prostor, a 792 m² lokali. Međutim, čak i pored izdavanja skloništa u komercijalne svrhe, nakon ukidanja naknade Društvo nema dovoljno sredstava za obavljanje svojih delatnosti.

"Prilivom sredstava od pomenutih prihoda Društvo ne može u potpunosti da finansira sve aktivnosti vezane za osnovnu funkciju: izgradnju, održavanje i tehničku kontrolu skloništa", navodi se u javno dostupnom Izveštaju Društva.

Vlada Srbije donela je 15. januara ove godine odluku da javno preduzeće koje je zaduženo za skloništa promeni pravni status u društvo s ograničenom odgovornošću, a to znači da ovo preduzeće potencijalno može da se privatizuje, tj. da može država da odluči da ga proda, a to bi značilo i sva skloništa koja su u sklopu tog preduzeća, navodi Miletić.

Koliko skloništa ima u Srbiji?

U Srbiji postoji 1442 javna i blokovska skloništa na teritoriji 48 opština, ali nije poznato koliko ljudi u njih može da stane. Beogradski region ima 980 skloništa, Vojvodina 212, Šumadija i Zapadna Srbija 146, a region Južne i Zapadne Srbije ima 104 skloništa.

Služba održavanja u Beogradu vrši održavanje 1023 skloništa, a najviše ih ima na Novom Beogradu (244), Zvezdari (132), Rakovici (130), Voždovcu (107), Čukarici (91), Zemunu (70). Beogradska služba zadužena je i za skloništa u Pančevu, Smederevu, Požarevcu i Šapcu.

Poslovnica u Novom Sadu održava 196 skloništa, a njoj pripadaju i Bačka Palanka, Kikinda, Sremska Mitrovica, Subotica, Titel, Zrenjanin, Žabalj. Niški ogranak ovog preduzeća zadužen je za 109 skloništa, a koji su u njihovoj nadležnosti su Kruševac, Knjaževac, Prokuplje, Leskovac, Bor, Vranje, Trstenik, Pirot, Negotin, Zaječar.

U Kragujevcu i Užicu takođe postoji ogranak koji je zadužen za 114 skloništa u ova dva grada, ali i u Kraljevu, Čačku, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Lučanima, Velikoj Plani i Jagodini.

Kakvi su sistemi zaštite u zemljama regiona?

Za razliku od Srbije koja, kako kaže Miletić, nema organizovani sistem civilne zaštite, zemlje regiona imaju sisteme koji odlično funkcionišu i koji su veoma razvijeni.

"Videli smo kada je bio kovid da je civilna zaštita u Bosni i Hercegovini savršeno funkcionisala. Na vojnom mimohodu u Hrvatskoj, koji je bio u avgustu, videli smo da Hrvatska ima vrlo razvijenu civilnu zaštitu i da čak imaju veća sredstva nego hrvatska vojska. Tako da, ono što možemo da vidimo da je pravilo u regionu, u Srbiji nažalost nije jer je sve potkrepljeno jednom politikom da ono što može da se izreklamira ili u potrebe PR-a koji predsednik Srbije kao PR služba Vlade Srbije radi, je jedino što ima", navodi stručnjak.

On kaže i da vlasti u Srbiji znaju da pokazuju rakete, poput onih koje su pre neki dan pokazali i koje su "navodno supersonične i iz Kine", da bi mogli da "zadovolje jedan deo svog ekstremno proruskog javnog mnjenja na koje se oslanjaju".

"A to što su doveli državu u problem da sad mora da se objašnjava NATO paktu zašto imamo ofanzivno oružje - to nema veze. Isto je i sa skloništima, ne ulaže se u ono što je za potrebe stanovništva već isključivo u ono što je za potrebe nomenklature koja želi da ostane na vlasti. Zato imamo haotično stanje i sa skloništima i sa civilnom zaštitom, jer njih to ne dotiče, niti im je potrebno, a ne mogu baš ni da uzmu nešto na koruptivne aktivnosti kojima su skloni", ističe Miletić.

Ističe i da su sve države razvijene u ovoj oblasti, te da u našem okruženju postoji čak inicijativa da se aerodrom Željava pretvori u jednu vrstu skloništa za stanovništvo.

"Znači, sve države razmišljaju i rade na tome, jedino u Srbiji se ne razmišlja šta su potrebe stanovništva, već za nomenklaturu na vlasti, SNS, njihovih satelita i predsednika Vučića - njihov opstanak na vlasti je prioritet, svi ostali državni resursi i institucije se urušavaju i tako je i sa skloništima", kaže stručnjak za odbranu i bezbednost.

Sistem civilne zaštite na republičkom nivou kao rešenje

Miletić kaže da je nedavno okupljen tim eksperata koji je radio kompletnu analizu stanja bezbednosti stanovništva u Srbiji, a jedan od zaključaka do kojih su došli jeste da je potrebno da Srbija uspostavi vrlo jasan sistem civilne zaštite na republičkom nivou.

"To znači da se donese novi zakon o zaštiti i bezbednosti stanovništva, koji uključuje i sistem civilne zaštite, jer civilna zaštita mora da bude jedinstven sistem na nivou Republike, koji ima svoj sistem upravljanja i organizovanja. Taj sistem može vrlo brzo da se razvije od postojećih delova MUP-a za vanredne situacije. Infrastruktura postoji, ali je neophodno da na nivou Republike Srbije ima sistem civilne zaštite koji je jedinstven i koordinisan, koji obuhvata - službe obaveštavanja i javljanja, skloništa, sistem za vanredne situacije, svu mehanizaciju koja postoji ili ne postoji", kaže stručnjak.

Ovo rešenje je, kako navodi, nešto što se pokazalo izuzetno dobrim, naročito 80-ih godina, kada su i oni koji bi odslužili vojni rok bili raspoređivani u sistem civilne zaštite.

"U svetlu obnavljanja vojnog roka mogu se regrutovati i kadrovi za civilnu zaštitu nakon njegovog završetka, da ljudi koji nisu u nekim specijalizovanim, borbenim pozicijama, kao što je to i rađeno u vreme SFRJ, budu raspoređeni u civilnu zaštitu, vatrogasne jedinice, prvu pomoć, pa i u sistem održavanja skloništa", navodi Miletić.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

atomska skloništa Nuklearni objekti Srbije

Komentari 31

Hronološki Najpopularniji

K2

17.03.2026 • 06:25

Ne brini

Čim studenti pobede oni će i ovaj problem resiti za 3 meseca kao i sve druge probleme ….. treba samo verovati u mlade i u bajke i biće nam svima vrlo brzo bolje

2 1 +1
Nemus

17.03.2026 • 05:59

Ćacilend i Diznilend!

Srbija je spremna jedino za propast. Ustvari, Srbija nije ni za to spremna. Odavno je propala, a ova sektaška koalicija i njen vrhovni komandant su zakucali eksere u kovčeg. Mi ne bi preživeli ni puštanje u rad reaktora u našoj novoj nuklearci!

0 1 -1
BoeserWolf

17.03.2026 • 00:11

@Lala

Ma da, da nije bilo tog 5. oktobra sad bismo bili spejs šatl od države kao Severna Koreja. Ide nam dobro doduše i pored 5 oktobra.

Zahvali se ovim tvojima pre 5. oktobra, odnosno ovima na vlasti. Oni su krivi što se nije bilo para za krečenje skloništa, nije bilo ni za mnogo preče stvari. A porodica što je odnela sve pare u Moskvu je još manje mislila na civilnu zaštitu Srbije.
Ti si hodajući stokholmski sindrom.

1 2 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.