Poluostrvo od sedam kvadratnih kilometara na reci Dunav između Srbije i Hrvatske našlo se u lobističkim dokumentima Sjedinjenih Američkih Država.
Liberlend (Liberland), koji se proglasio državom pre sedam godina, pojačava svoje lobističke napore kako bi postao i svetski priznat, piše Radio Slobodna Evropa.
Kako se vidi na sajtu američkog Ministarstva pravde, Liberlend je 9. jula potpisao novi ugovor sa Stivenom Melnikom (Steven Melnik), lobistom sa kojim sarađuje više od tri godine.
Osnivač Liberlenda Vit Jedlička tvrdi da je glavni partner ove "države" Vojvodina.
Liberlend je samoproglašen državom još 13. aprila 2015. godine. Ipak, iako do međunarodnog priznanja države nije došlo, predsednik i osnivač Liberlenda Vit Jedlička (Vít Jedlička) kaže da oni održavaju diplomatske odnose sa šest zemalja članica Ujedinjenih nacija.
"Sa nekima smo već potpisali Memorandum o razumevanju, a neki su već prošli formalne korake da de jure priznaju Liberlend", ističe Jedlička.
Kako kaže, ne žele da otkrivaju sve diplomatske partnere, ali za RSE ističe da je jedna od zemalja sa kojom je Liberlend potpisao Sporazum o saradnji Haiti.
Uz pomoć Stivena Melnika, 5. marta 2020. godine Liberlend je sa državom Haiti potpisao petogodišnji sporazum u želji da se "uspostave i razviju odnosi bilateralne saradnje između obe države, u punoj saglasnosti sa principima navedenim u Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu".
Kako stoji u samom sporazumu koji su iz Liberlenda prosledili RSE, jedan od ciljeva jeste razvijanje uzajamno korisne saradnje u sektorima kao što su trgovina, privreda, životna sredina, kultura, obrazovanje, sport, zdravstvo, i prevencija i upravljanje rizicima povezanim sa prirodnim katastrofama.
Jedan od ciljeva lobiranja je priznanje
U ugovoru koji je početkom 2019. Liberlend potpisao sa Stivenom Melnikom, glavna aktivnost za koju je on zadužen jeste da informiše javnost o predloženom priznavanju Liberlenda kao suverenog entiteta.
Osim toga, njegove obaveze tada su definisane kao zastupanje i podržavanje interesa Liberlenda, savetovanje kabineta o diplomatskim odnosima, najboljim praksama, strategijama, mogućnostima i oblastima za poboljšanje, kao i stupanje u kontakt sa liderima i zainteresovanim stranama radi pregovora i uspostavljanja akreditovanih diplomatskih odnosa.
Na pitanje RSE koliko je bitno da Liberlend bude priznat kao država, Jedlička odgovara da je "lepo imati formalno priznanje drugih zemalja.
"Ali smo srećni i ako smo neformalni prijatelji i ako oni prepoznaju naš moto: 'Živi i pusti da živi'".
Kako kaže, znao je od početka da priznavanje Liberlenda neće biti lak posao.
"Veoma sam ponosan na naš diplomatski uspeh i naš tim od sto predstavnika i pet članova vlade", ističe Jedlička.
Na zvaničnom sajtu Liberlenda trenutno stoji da pola miliona ljudi čeka na državljanstvo, a da već hiljadu ima državljanstvo Liberlenda. Za državljanstvo se prijavljuje putem sajta Liberlenda. Kako objašnjava Jedlička, podnosioci zahteva za državljanstvo najpre dobijaju elektronske boravišne karte.
Iako niko ne živi na teritoriji Liberlenda, Jedlička ističe da ljudi redovno tamo kampuju.
"Najvažnije je da Liberlend kao zemlja raste brže nego ikada ranije, i da ljudi imaju sve više koristi od svog državljanstva Liberlenda. Cilj nam je da budemo sjajan primer kako se državna vlada može organizovati u novom milenijumu koristeći snažne ideološke principe, kao i najnovije decentralizovane blockchain tehnologije za upravljanje", kaže Jedlička za RSE.
Odnos sa Srbijom i Hrvatskom
Liberlend se prostire na prostoru od sedam kilometara kvadratnih na hrvatskoj obali Dunava, a prekoputa Parka prirode Gornje Podunavlje sa srpske strane.
Ideja o uspostavljanju Liberlenda nastala je zahvaljujući sporu oko postojeće granice u kojem ni Hrvatska ni Srbija ne priznaju navedeni prostor kao svoj, jer administracija dve države na različite načine definiše liniju razgraničenja.
Srbija smatra da je Dunav granica između nje i Hrvatske, dok Hrvatska priznaje katastarske granice koje podrazumevaju prostor sa obe strane ove reke. Međutim, Dunav je vremenom menjao svoj tok.
Sporni prostor se tako nekada nalazio na teritoriji Srbije, a sada je deo zapadne obale Dunava. Tako se površina na koju pretenduje Liberlend, kako tvrde njegovi osnivači, tretira kao ničija zemlja (terra nullius) i nju kao takvu može naseliti svako ko želi.
Već 24. aprila 2015. Ministarstvo spoljnih poslova u Srbiji oglasilo se navodeći, između ostalog, da se granica proteže sredinom plovnog puta na Dunavu, te da "nova država" nije formirana na teritoriji Srbije. Ipak, oni su istakli da je pokušaj formiranja nove države "neozbiljan postupak koji ne treba ni komentarisati".
Međutim, za RSE Jedlička navodi da su veze sa Srbijom od početka bile prijateljske, pozivajući se upravo na istu reakciju Ministarstva.
"Samo 11 dana od osnivanja Liberlenda, Ministarsvo spoljnih poslova Srbije javno se izjasnilo da im ne smeta stvaranje Liberlenda na ovoj teritoriji", rekao je Jedlička za RSE.
Jedlička navodi za RSE, glavni partner Liberlenda je Vojvodina. Kako stoji na sajtu Libernlenda, Vit Jedlička se juna 2020. sastao sa zvaničnicima pokrajine Vojvodine, kada je ispred kompanije "Liberlend grupa" uručio donaciju Visokoj tehničkoj školi u Apatinu. Upravo ovaj događaj Jedlička navodi kao primer saradnje.
On je dodao da Liberlend razvija zonu slobodne trgovine sa Srbijom, gradi čamce-kuće, kao i Liberlend selo zvano ARK blizu njihove teritorije.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Suđenje lekaru Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici M. M. (46), kog dve žene terete za akušersko nasilje, mora da krene iz početka jer je predmet dodeljen novom sudiji.
Slika podeljenog društva i u Zrenjaninu. S jedne strane već nedelju dana stoje studenti i građani koji ih podržavaju, sa druge pristalice Srpske napredne stranke.
Dvadesetčetvorogodišnji D.D. uhapšen je u Zrenjaninu zbog posedovanja više od 350 grama marihuane dok će njegova majke M.R. (45) dobiti krivičnu prijavu zbog nedozvoljene trgovine.
Dva kamiona sudarila su se danas pre podne na auto-putu blizu isključenja za Staru Pazovu, a tom prilikom došlo je do curenja gasa iz jedne od boca na prikolici jednog od teretnih vozila. Poginuo je vozač jednog kamiona.
Osnovno javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je da će, imajući u vidu da je jedan od učesnika incidenta u naselju Aleksandrovo maloletan, najhitnije pozvati njegovog zastupnika i maloletnika radi davanja izjave.
Opština Inđija od 1. maja proširila je sistem naplate parkiranja uvođenjem zelene zone, ali bez neophodnog rešenja predsednika opštine objavljenog u Službenom listu.
Naftna industrija Srbije (NIS) i Srpska pravoslavne crkve (SPC), potpisale su ugovor kojim kompanija daruje crkvi zemljište sa pripadajućim objektom manastira Vojlovica.
Subotička inspekcija naložila je Javnom preduzeću za upravljanje putevima da u roku od osam dana očisti saobraćajnu signalizaciju na putu od tog grada ka graničnom prelazu Kelebija.
Opština Ruma raspisala je tender za opremanje kuće Mileve Marić Ajnštajn savremenom multimedijalnom postavkom povodom obeležavanja 150 godina od njenog rođenja.
.jpg "U sredu se menja režim saobraćaja u zoni naplatne rampe Subotica")
Komentari 23
Lufthansa
PajO
Sombor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar