Drveće brana od klimatskih promena u Novom Sadu: Leti hladi, zimi greje
Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu da bude lepo, da uredi gradove, a prethodnih decenija počeli smo da posmatramo drveće kao živo biće koje može da nam olakša život u gradu.
Foto: 021.rs
"Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu, zajedno sa ukrasnim šibljem, da bude lepo, da uredi gradove", kaže naučna saradnica na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Milica Rat za 021.rs.
Ona kaže da su nauka i nova istraživanja donela novi ugao posmatranja - drveće je pre svega živo biće koje je bilo ovde i pre nego što je postojao grad. Osim toga, možemo drveće da vidimo kao nešto što može da olakša život u gradu.
"Mi smo zapravo drveću izmenili stanište kad smo izgradili grad. S druge strane, izgradili smo grad u nekom području koje baš i nije prijatno za život. Vojvodina u odnosu na neka druga područja, koliko god mi sad voleli Vojvodinu i ja pre svega, nije područje koje ima te klimatske faktore koji su pogodni, niti leti niti zimi", ističe naučnica s PMF-a.
Kako objašnjava Milica Rat, kod nas je leti vlaga visoka, jake su vrućine, a tokom jeseni imamo jake vetrove, kao što imamo i oštre zime s niskim temperaturama.
"Tu je uloga drveća koju mi zapravo možemo veštački da iskoristimo u gradovima, ali je jako važno ono što se pokazalo prošle godine - da zapravo pametno biramo drveće koje ćemo da unesemo u grad, da nam drveće u ovim veštačkim ekosistemima koje smo zapravo stvorili, ne bude više pre svega lepo, nego da ima tu ulogu da nam mikroklimatske uslove koje stvaraju gradovi ublaži i da nama obezbedi lepše uslove za život i lakše uslove za život" rekla je Rat.
Kvalitetnim odabirom vrsta koje sadimo povećava se i diverzitet ptica i insekata koji su značajni polinatori (služe za oprašivanje biljaka). Uz raznovrsnost životinja na tlu, dobar izbor sadnica pozitivno utiče i na vrste koje žive u zemljištu.
"Drveće je upravo kroz zemljište povezano sa svim onim što nama obogaćuje zemljište, sa onim što nama održava sveukupno živi svet u kome živimo i prirodu u kojoj živimo čini zapravo zdravom" ističe Milica Rat.
Drvoredi po gradovima ne ublažavaju efekat globalnih klimatskih promena, koliko onih klimatskih promena koji se dešavaju naglom urbanizacijom gradova. Ipak, nije dovoljno tek tako posaditi drveće koje nam je "pri ruci", već je neophodan pametan odabir vrsta ne bi li se ublažio efekat toplotnog ostrva.
"Moramo svi zajedno da radimo da bismo došli do rešenja - i botaničari i ljudi koji se bave hortikulturom, pejzažne arhitekte, ali i arhitekte i inženjeri, kao i ljudi koji se bave proizvodnjom i postavljanjem solarnih panela, zelenih zidova i zelenih krovova, jer se pokazalo da ovo trenutno što imamo nije dovoljno dobro, posebno u svetlu ovih promena koje smo mi izazvali prethodnih 150 godina, a koje kulminiraju kao klimatske promene u urbanim sredinama", objašnjava naučnica Rat.
Kako napominje Milica Rat stanje ipak nije toliko loše koliko ljudi misle, ali negativne posledice urbanizacije jesu vidljive. Prekomerna gradnja dovodi do toga da je nemoguće vratiti zelene površine u pojedine gradske sredine.
"U većem delu grada prethodnih 30 godina zanemarivano je očuvanje zelenih površina i sve je pretvoreno u parkinge. To je ono što je generalno problem, zato što i ako poželite da napravite zelene džepove u nekim urbanim sredinama kao što su Grbavica, Nova Detelinara, vi to nećete moći da uradite", pojašnjava Rat.
Nasuprot ovim negativnim primerima, u gradu postoje urbani, zeleni džepovi na Limanu, na Novom naselju i na Staroj Detelinari.
"Važno je da počnemo da o njima razmišljamo ponovo, ali i da razmišljamo o tome da je trenutno proces urbanizacije na Salajci i u onim starim delovima gradovima gde se ruše stare kuće i dižu se višespratnice", kaže Milica Rat.
Ona objašnjava da su te stare kuće uvek imale veliko zelene dvorište puno biljaka i životinja.
"Mi tu parcelu više ne posmatramo kao kuću s velikim dvorištem, već je vidimo kao zgradu s malim betoniranim dvorištem. Na neki način to je kompenzovano zelenim površinama i zelenim džepovima koji tu postoje, ali kod nas, nažalost, ne postoji kultura adekvatnog planiranja zelenih džepova", ističe naučnica Rat.
Ona dodaje da nije sigurna koliko je moguće te procese vratiti unazad, koliko je moguće da se izmene urbane sredine kad već postoje podignute zgrade i naselja s velikim brojem stanovnika.
"Broj stanovnika u gradu se poprilično povećao poslednjih 30 godina i sad pričamo o nekim brojkama preko 400 hiljada stanovnika u gradu Novom Sadu, što je izuzetno mnogo, tako da ne možemo ljude da izmestimo, ali moramo naći neka adekvatna rešenja", kaže Milica Rat za portal 021.rs.
Važno je vratiti drveće u gradove, jer je ono jedno od ključnih činilaca u kruženju materije u sredini.
"Tim kruženjem sva zagađenja vazduha na koje najviše u poslednje vreme obraćamo pažnju zapravo ne ostanu u našem vazduhu da ih mi udišemo, već ih biljke preuzimaju i ubacaju u svoj metabolizam i na taj način ih otklanjaju iz vazduha, pa nama prečišćavaju vazduh. Tako da to negde i jeste jedna od uloga koja je nama trenutno marketinški važna. Treba nam neko da nam prečisti vazduh u gradu - to će najbolje da uradi drvo", ističe naučnica s PMF-a.
Drveće ima višestruku ulogu u urbanim sredinama, smanjuje zagađenje vazduha, zemljišta i pomaže nam da regulišemo prekomernu količinu vode ili premalo vode koje imamo u gradovima. Utiče na to da život u gradu bude podnošljiviji kada je klima prema nama oštra.
"Radili smo istraživanja i ona pokazuju da kada imamo složen sklop, drveće visoko, žbunje i dole zeljasti sloj, temperatura bude i za tri do četiri stepena niža u najtoplijem delu dana, nego na području gde postoje" kaže Milica Rat.
Pročitaj još
Ona dodaje da je neophodno da nije dovoljno da postoji travnata površina, nego su neophodna i stabla.
"Pametno isplanirana zelena površina može zaista da smanji temperaturu, ali ne samo temperaturu, ona reguliše i vlažnost vazduha. Mi leti imamo problem sa vlagom, bude nam nepodnošljivo da dišemo i upravo drveće to kompenzuje da dobijemo taj dobar osećaj da možemo prosto da budemo napolju u najtoplijem delu dana tokom letnje sezone", rekla je Milica Rat za 021.rs.
Drveće zimi umanjuje efekat negativnih temperatura.
"Jutros je temperatura bila par stepeni, ali je bio osećaj da je mnogo hladnije. Kad uđete u park i dalje bude hladno, ali se smanji ta razlika između stvarne temperature i našeg ličnog osećaja", zaključuje Milica Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
VIDEO Zborovi na 17 minuta blokirali raskrsnicu kod suda, sutra minut duže
24.04.2026.•
19
Građani su, na poziv zborova, od 18 časova blokirali raskrsnicu kod zgrade suda u Novom Sadu.
Prosečna plata Novosađana u februaru 132.000 dinara: Da li ste blizu?
24.04.2026.•
37
Novosađani su u februaru imali prosečnu zaradu od 131.508 dinara, što je za oko 2.500 dinara manje nego u januaru 2026. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Sindikat Nezavisnost o otkazivanju gostovanja književnice: Gradska biblioteka nije postupila profesionalno
24.04.2026.•
1
Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost", kao i povereništvo ovog sindiakta u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu, izrazio je nezadovoljstvo zbog otkazivanja gostovanja knjževnice Ksenije Ćaćić.
Baletska škola: Rezultati naših učenika su vidljivi, samo ako neko želi da ih vidi i analizira
24.04.2026.•
1
Školska godina koja se primiče kraju bila je izuzetno naporna, ali i uspešna, kako za učenike, tako i za nastavni kadar, poručuju u novosadskoj Baletskoj školi.
Momo Kapor dobija bistu u Novom Sadu, KSS traži obeležje za košarkašku legendu
24.04.2026.•
21
Književnik i slikar Momo Kapor dobiće bistu u Novom Sadu, u Radničkoj ulici. Skulptura "Kameni cvet" na keju bi mogla da bude premeštena, a spomen-ploču bi mogao da dobije i Bora Stanković, dugogodišnji sekretar FIBA.
Fruškogorski maraton u subotu i nedelju: Očekuje se 10.000 učesnika
24.04.2026.•
5
Fruškogorski maraton, 49. po redu, održaće se u subotu, 25. i nedelju, 26. aprila.
U subotu sunčano i još toplije
24.04.2026.•
0
U Novom Sadu će u subotu biti pretežno sunčano i malo toplije, posle podne uz razvoj oblačnosti.
Sistematski pregledi za novosadske maturante u subotu u Zmaj Ognjena Vuka, nije potrebno zakazivanje
24.04.2026.•
0
Dan otvorenih vrata, namenjen maturantima osnovnih škola, tokom kog će se sprovoditi sistematski pregledi bez zakazivanja, biće organizovan u subotu, 25. aprila, u Domu zdravlja u Zmaj Ognjena Vuka.
Adriatic Banka otvorila modernizovanu filijalu u Novom Sadu - savremeno bankarstvo na novoj adresi
24.04.2026.•
0
Adriatic Banka a.d. Beograd svečano je otvorila modernizovanu filijalu u Novom Sadu, koja od 20. aprila posluje na novoj adresi u okviru BR Centra, Braće Ribnikar 4-6.
VIDEO: Meštani Petrovaradina "odsečeni" od ostatka grada zbog radova na tunelu
24.04.2026.•
22
Meštani naselja Širine u Petrovaradinu godinama strahuju da bi radovi na budućem tunelu mogli da ih praktično odseku od ostatka grada. Upravo se to, kako kažu, i dogodilo u četvrtak.
Počeli radovi na parkiralištu kod Merkatora
24.04.2026.•
5
Počeli su radovi na parkiralištu na Bulevaru oslobođenja, od Bulevara cara Lazara do Ulice Narodnog fronta, što obuhvata 50 parking mesta.
Zborovi Novog Sada danas organizuju blokadu zbog aktivista u pritvoru - akcija će svaki dan biti minut duža
24.04.2026.•
19
Protest Zborova građana Novog Sada, pod nazivom "17 dana nepravde - 17 minuta blokade", održaće se danas, 24. aprila, na raskrsnici ulica Maksima Gorkog i Sutjeske, gde se nalazi novosadski sud.
Arruuu - samouslužna perionica pasa: Brzo, jednostavno i bez nereda kod kuće
24.04.2026.•
0
U Novom Sadu je od septembra prošle godine dostupna usluga koja olakšava život vlasnicima pasa - samouslužna perionica za pse Arruuu.
Novosadska cvetna pijaca u petak i subotu na platou Spensa
24.04.2026.•
1
Novosadska cvetna pijaca održava se danas i sutra, 24. i 25. aprila, na platou ispred Spensa.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 25 beba
24.04.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 25 beba.
U Novom Sadu danas vedro, temperatura oko 20 stepeni
24.04.2026.•
0
U Novom Sadu će danas biti pretežno vedro i toplo.
Otvoreno pismo podrške povodom reizbora profesora Vladimira Mihića, uz njega više od 600 studenata
23.04.2026.•
12
Bivši studenti psihologije i ostalih studijskih programa na kojima predaje profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić poslali su mu otvoreno pismo podrške, povodom predstojećeg reizbora.
Tužilaštvo pokrenulo postupak protiv direktora Jovine gimnazije zbog kupole
23.04.2026.•
11
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo je postupak protiv direktora Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoja P. Stojkovića na osnovu krivičnih prijava u vezi sa nelegalno izgrađenom kupolom na zgradi škole.
Otvoren konzulat Rusije u Novom Sadu, Bajatović imenovan za konzula
23.04.2026.•
73
Konzulat Ruske Federacije u Vojvodini svečano je otvoren u Novom Sadu.
Novosadskoj književnici Gradska biblioteka dan pre događaja otkazala gostovanje
23.04.2026.•
25
Gradska biblioteka u Novom Sadu dan pred obeležavanje Svetskog dana knjige, otkazala je gostovanje novosadskoj književnici Kseniji Ćaćić.
Komentari 19
Lala
Aleksa
Презиме
У мојој а верујем и многим другим породицама, учени смо од малена да је дрвеће живо биће које живот значи кроз давање плода, пречишћавање ваздуха итд! Учили ме родитељи мојих родитеља који су дакле тако размишљали још од кад! Немојте стално стара знања приписивати новим генерацијама као открића 'топле воде' што кажу.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar