Drveće brana od klimatskih promena u Novom Sadu: Leti hladi, zimi greje
Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu da bude lepo, da uredi gradove, a prethodnih decenija počeli smo da posmatramo drveće kao živo biće koje može da nam olakša život u gradu.
Foto: 021.rs
"Prethodnih 150 godina drveće je imalo ulogu, zajedno sa ukrasnim šibljem, da bude lepo, da uredi gradove", kaže naučna saradnica na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Milica Rat za 021.rs.
Ona kaže da su nauka i nova istraživanja donela novi ugao posmatranja - drveće je pre svega živo biće koje je bilo ovde i pre nego što je postojao grad. Osim toga, možemo drveće da vidimo kao nešto što može da olakša život u gradu.
"Mi smo zapravo drveću izmenili stanište kad smo izgradili grad. S druge strane, izgradili smo grad u nekom području koje baš i nije prijatno za život. Vojvodina u odnosu na neka druga područja, koliko god mi sad voleli Vojvodinu i ja pre svega, nije područje koje ima te klimatske faktore koji su pogodni, niti leti niti zimi", ističe naučnica s PMF-a.
Kako objašnjava Milica Rat, kod nas je leti vlaga visoka, jake su vrućine, a tokom jeseni imamo jake vetrove, kao što imamo i oštre zime s niskim temperaturama.
"Tu je uloga drveća koju mi zapravo možemo veštački da iskoristimo u gradovima, ali je jako važno ono što se pokazalo prošle godine - da zapravo pametno biramo drveće koje ćemo da unesemo u grad, da nam drveće u ovim veštačkim ekosistemima koje smo zapravo stvorili, ne bude više pre svega lepo, nego da ima tu ulogu da nam mikroklimatske uslove koje stvaraju gradovi ublaži i da nama obezbedi lepše uslove za život i lakše uslove za život" rekla je Rat.
Kvalitetnim odabirom vrsta koje sadimo povećava se i diverzitet ptica i insekata koji su značajni polinatori (služe za oprašivanje biljaka). Uz raznovrsnost životinja na tlu, dobar izbor sadnica pozitivno utiče i na vrste koje žive u zemljištu.
"Drveće je upravo kroz zemljište povezano sa svim onim što nama obogaćuje zemljište, sa onim što nama održava sveukupno živi svet u kome živimo i prirodu u kojoj živimo čini zapravo zdravom" ističe Milica Rat.
Drvoredi po gradovima ne ublažavaju efekat globalnih klimatskih promena, koliko onih klimatskih promena koji se dešavaju naglom urbanizacijom gradova. Ipak, nije dovoljno tek tako posaditi drveće koje nam je "pri ruci", već je neophodan pametan odabir vrsta ne bi li se ublažio efekat toplotnog ostrva.
"Moramo svi zajedno da radimo da bismo došli do rešenja - i botaničari i ljudi koji se bave hortikulturom, pejzažne arhitekte, ali i arhitekte i inženjeri, kao i ljudi koji se bave proizvodnjom i postavljanjem solarnih panela, zelenih zidova i zelenih krovova, jer se pokazalo da ovo trenutno što imamo nije dovoljno dobro, posebno u svetlu ovih promena koje smo mi izazvali prethodnih 150 godina, a koje kulminiraju kao klimatske promene u urbanim sredinama", objašnjava naučnica Rat.
Kako napominje Milica Rat stanje ipak nije toliko loše koliko ljudi misle, ali negativne posledice urbanizacije jesu vidljive. Prekomerna gradnja dovodi do toga da je nemoguće vratiti zelene površine u pojedine gradske sredine.
"U većem delu grada prethodnih 30 godina zanemarivano je očuvanje zelenih površina i sve je pretvoreno u parkinge. To je ono što je generalno problem, zato što i ako poželite da napravite zelene džepove u nekim urbanim sredinama kao što su Grbavica, Nova Detelinara, vi to nećete moći da uradite", pojašnjava Rat.
Nasuprot ovim negativnim primerima, u gradu postoje urbani, zeleni džepovi na Limanu, na Novom naselju i na Staroj Detelinari.
"Važno je da počnemo da o njima razmišljamo ponovo, ali i da razmišljamo o tome da je trenutno proces urbanizacije na Salajci i u onim starim delovima gradovima gde se ruše stare kuće i dižu se višespratnice", kaže Milica Rat.
Ona objašnjava da su te stare kuće uvek imale veliko zelene dvorište puno biljaka i životinja.
"Mi tu parcelu više ne posmatramo kao kuću s velikim dvorištem, već je vidimo kao zgradu s malim betoniranim dvorištem. Na neki način to je kompenzovano zelenim površinama i zelenim džepovima koji tu postoje, ali kod nas, nažalost, ne postoji kultura adekvatnog planiranja zelenih džepova", ističe naučnica Rat.
Ona dodaje da nije sigurna koliko je moguće te procese vratiti unazad, koliko je moguće da se izmene urbane sredine kad već postoje podignute zgrade i naselja s velikim brojem stanovnika.
"Broj stanovnika u gradu se poprilično povećao poslednjih 30 godina i sad pričamo o nekim brojkama preko 400 hiljada stanovnika u gradu Novom Sadu, što je izuzetno mnogo, tako da ne možemo ljude da izmestimo, ali moramo naći neka adekvatna rešenja", kaže Milica Rat za portal 021.rs.
Važno je vratiti drveće u gradove, jer je ono jedno od ključnih činilaca u kruženju materije u sredini.
"Tim kruženjem sva zagađenja vazduha na koje najviše u poslednje vreme obraćamo pažnju zapravo ne ostanu u našem vazduhu da ih mi udišemo, već ih biljke preuzimaju i ubacaju u svoj metabolizam i na taj način ih otklanjaju iz vazduha, pa nama prečišćavaju vazduh. Tako da to negde i jeste jedna od uloga koja je nama trenutno marketinški važna. Treba nam neko da nam prečisti vazduh u gradu - to će najbolje da uradi drvo", ističe naučnica s PMF-a.
Drveće ima višestruku ulogu u urbanim sredinama, smanjuje zagađenje vazduha, zemljišta i pomaže nam da regulišemo prekomernu količinu vode ili premalo vode koje imamo u gradovima. Utiče na to da život u gradu bude podnošljiviji kada je klima prema nama oštra.
"Radili smo istraživanja i ona pokazuju da kada imamo složen sklop, drveće visoko, žbunje i dole zeljasti sloj, temperatura bude i za tri do četiri stepena niža u najtoplijem delu dana, nego na području gde postoje" kaže Milica Rat.
Pročitaj još
Ona dodaje da je neophodno da nije dovoljno da postoji travnata površina, nego su neophodna i stabla.
"Pametno isplanirana zelena površina može zaista da smanji temperaturu, ali ne samo temperaturu, ona reguliše i vlažnost vazduha. Mi leti imamo problem sa vlagom, bude nam nepodnošljivo da dišemo i upravo drveće to kompenzuje da dobijemo taj dobar osećaj da možemo prosto da budemo napolju u najtoplijem delu dana tokom letnje sezone", rekla je Milica Rat za 021.rs.
Drveće zimi umanjuje efekat negativnih temperatura.
"Jutros je temperatura bila par stepeni, ali je bio osećaj da je mnogo hladnije. Kad uđete u park i dalje bude hladno, ali se smanji ta razlika između stvarne temperature i našeg ličnog osećaja", zaključuje Milica Rat.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
VIDEO: Naprednjaci se okupili u Novom Sadu, blokirano više ulica
22.10.2026.•
45
Naprednjaci širom zemlje večeras organizuju poslednju akciju pred početak izborne tišine.
Novosađani, stiže petak: Kakav će biti dan pred nama?
22.10.2026.•
1
Petak pred Novosađanima biće veoma zanimljiv, s obzirom na to da nam donosi pregršt zanimljivih događaja.
U petak u Novom Sadu sunčano i malo toplije
22.10.2026.•
0
Petak će u Novom Sadu biti pretežno sunčan i malo topliji.
Studenti FTN-a se plasirali u finale međunarodnog takmičenja u Kini
22.10.2026.•
2
Studenti Fakulteta tehničkih nauka osvojili su prvo mesto u kategoriji idejnih projekata na regionalnom takmičenju, održanom u Beogradu, u okviru takmičenja China International College Students’ Innovation Competition.
FOTO: U Karlovcima vandalizovane prostorije građana koji podržavaju studente, na zidovima ispisano "Ustaše"
22.10.2026.•
23
Prostorije grupe Karlovačka lista u Sremskim Karlovcima vandalizovane su tokom noći, saznaje 021.rs.
Novosađani, od danas do subote možete da se prijavite za glasanje van biračkog mesta
22.10.2026.•
1
Novosađani koji nisu u mogućnosti da glasaju na biračkom mestu usled teške bolesti, starosti ili invaliditeta mogu da se prijave za glasanje van biračkog mesta.
U Novom Sadu za jedan dan rođena 21 beba
22.10.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođena 21 beba.
"Evropska Srbija" sa završnog predizbornog skupa u Novom Sadu: Prelazak cenzusa se ne dovodi u pitanje
22.10.2026.•
13
Završna konvencija izborne liste "Evropska Srbija" održana je sinoć u Novom Sadu, gde je poručeno da je "samo Evropska Srbija garancija ubrzanog puta u Evropsku uniju i napretka zemlje".
U Novom Sadu danas svežije, tmurnije i uz povremenu kišu
22.10.2026.•
1
Danas je u Novom Sadu moguća kiša.
DDOR i Galerija Matice srpske udruženi u humanoj misiji
21.10.2026.•
0
Galerija Matice srpske i DDOR osiguranje Novi Sad, u saradnji sa Fondacijom "Karavan ljubavi" i Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, uspešno su realizovali akciju dobrovoljnog davanja krvi.
Uzbudljiv četvrtak: Promena vremena i nove manifestacije
21.10.2026.•
0
Radna nedelja odmiče, vreme se menja, a u glavnom gradu Vojvodine nove zanimljivosti.
Dojava o kupovini glasova u Beočinu, oglasilo se tužilaštvo
21.10.2026.•
16
Tužilaštvo u Novom Sadu proverava dojavu da se u Beočinu nudi novac za glasanje na predstojećim izborima.
Prva operacija aneurizme uz primenu ICG videoangiografije izvedena u Kliničkom centru Vojvodine
21.10.2026.•
4
U Kliničkom centru Vojvodine 15. oktobra uspešno je izvedena prva operacija klipinga aneurizme srednje moždane arterije uz primenu intraoperativne videoangiografije indocijanin zelenim (ICG).
Nova funkcija za Dinu Vučinić, primanja se popela na skoro 300.000 dinara
21.10.2026.•
82
Dina Vučinić dobila je novu funkciju i to u "Službenom glasniku" gde će mesečno zarađivati 90.720 dinara. Tako su ukupna primanja Vučinić na svim pozicijama dostigla skoro 300.000 dinara.
Radionice pravilne tehnike samopregleda dojki u petak na dve lokacije u Novom Sadu
21.10.2026.•
0
Radionice pravilne tehnike samopregleda dojki biće organizovane u petak, 23. oktobra na dve lokacije u Novom Sadu, povodom Svetskog dana borbe protiv raka dojke.
Stanovnici Klise mesecima trpe dim od paljenja kablova i guma: Eskaliralo do nivoa neizdržljivosti
21.10.2026.•
24
Stanovnici Klise i Velikog rita upozorili su na gotovo svakodnevno paljenje kablova i guma, zbog čega se naseljem, kako tvrde, širi gust dim neprijatnog mirisa.
Lepe vesti iz Betanije: U Novom Sadu rođeno 20 beba, među njima i bliznakinje
21.10.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 20 beba.
Danas u Novom Sadu do 25 stepeni
21.10.2026.•
0
Danas će u Novom Sadu biti malo oblačnije, ali toplo.
Stiže sreda: Toplije vreme i mnogo kulturnih događaja
20.10.2026.•
0
Uzbudljiva nedelja u našoj zemlji, a u Novom Sadu ove srede organizuje se više kulturnih događaja koje vredi posetiti.
Nalozi 021.rs na Fejsbuku i Instagramu pod udarom botova, pod napadom i sajt
20.10.2026.•
17
Nalozi portala 021.rs na Fejsbuku i Instagramu u poslednjih nekoliko dana nalaze se na udaru lažnih profila koji su počeli masovno da prate stranice medija.
Komentari 19
Lala
Aleksa
Презиме
У мојој а верујем и многим другим породицама, учени смо од малена да је дрвеће живо биће које живот значи кроз давање плода, пречишћавање ваздуха итд! Учили ме родитељи мојих родитеља који су дакле тако размишљали још од кад! Немојте стално стара знања приписивати новим генерацијама као открића 'топле воде' што кажу.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar