Ukoliko vam partner proverava društvene mreže, brani da odlazite kod roditelja ili predlaže da treba da odustanete od posla - ovo mogu da budu rani znaci nasilja u porodici, kažu stručnjaci.
Zapanjujući bilans nasilja od početka godine, ali i slučaj ubistva žene u novobeogradskom bloku 45, vratio je Srbiju na pitanje - kako je moguće da se porodične nesuglasice završavaju udarcima, pa i ubistvima i da li to može da se spreči.
„Žrtve ne treba sebe da krive za nasilje koje trpe", kaže Irena Perić, psihološkinja SOS ženskog centra iz Novog Sada.
„Ipak, bitno je da znaju da postoje neki osnovni pokazatelji koji bi mogli da im pomognu da shvate da im je partner nasilan ili da bi mogao da bude."
Ona dodaje da su podaci njene organizacije pokazali da žena u 80 odsto slučajeva bira nasilnika za partnera u slučajevima kada je - ranjiva.
Pojačana tenzija u partnerskim odnosima može da bude znak međusobnih problema, ali i uvertira za nasilje.
„Ukoliko uočite da vam partner češće prebacuje, zamera ili vas proverava, a da se ništa nije promenilo - to bi mogao da bude okidač", kaže Perić.
Ženski centar se posebno bavi savetima za mlade žene koje tek stupaju u partnerske odnose i ne znaju uvek da prepoznaju nasilnika.
Uloga spasilaca jedan je od alarma za nasilje, dodaje psihološkinja.
„Bitno je da žena ne ulazi u odnos u kojem nije ravnopravna i da ne uživa u osećaju da ju je neko spasio kada se loše oseća.
„To se često dešava ženama koje su pretrpele neku traumu - smrt u porodici, nagli prekid prethodne veze ili preseljenje. Ukoliko u tom trenutku u njihov život uđe muškarac koji se odmah nudi da reši sve probleme, treba biti obazriv."
Statistike pokazuju da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti, kažu iz Autonomnog ženskog centra.
Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni.
*SOS Ženski centar
Za prijavu nasilja u porodici postoji i otvorena telefonska linija Ministarstva unutrašnjih poslova.
Kako nam je rekao operater, neko zove zbog saveta, neko da bi prijavio krivično delo.
Telefon gotovo stalno zvoni, rekao nam je dežurni službenik u operativnom centru Ministarstva unutrašnjih poslova.
„Psihologija očevica može da stvori difuziju odgovornosti", objašnjava Perić.
„Problem izbija kada više ljudi vidi nasilje, a onda se smrzne i ne zna kako da reaguje. Ukoliko jedan na bilo koji način reaguje, 90 odsto drugih ljudi će slediti ovaj primer."
Za one koji sumnjaju da se u njihovom okruženju dešava nasilje, na primer, da partner tuče njihovu prijateljicu, savet je da se sve prijavi policiji.
„Bolje je da omanete i da se ispostavi da ste pogrešili nego da propustite da prijavite nasilje. Ukoliko se plašite osvete, možete i anonimno da se obratite nevladinim organizacijama koje će nasilje prijaviti u vaše ime", kaže ona.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra objašnjava da žena ili devojčica koja postane žrtva seksualnog nasilja može da odreaguje na tri načina:
Ako primetite ili trpite nasilje - prijavite ga i potražite pomoć na besplatni broj 0800-100-007. Broj Autonomnog ženskog centra je dostupan svakog radnog dana od 10 do 20 časova.
Za područje Vojvodine - SOS telefon je 0800-10-10-10, svakog radnog dana od 10 do 20 časova.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Pera NN
@Shimmy
Shimmy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar