Hipotetički, to je isto kao da neko godinama uzima kredit na vaše ime, a da vi o tome ne znate ništa, osim što povremeno dobijete obaveštenje koliko ste dužni. Na kraju, dug koji na vaše ime napravio neko drugi morate vi da platite.
Nakon izmena i dopuna Zakona o javnom dugu u 2015, država više ne daje garancije za pokrivanje gubitaka u planiranim budžetima javnih preduzeća, već sada država može da garantuje samo za ulaganja koja planiraju javna preduzeća. Međutim, sva dugovanja koja su imala javna preduzeća, a za koja je garantovala država, ušla su u ukupan javni dug Srbije.
Država - žirant javnim preduzećima
Država godinama budžetom garantuje poslovne poteze javnih preduzeća, koja s druge strane u najvećem broju neodgovorno posluju.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, trenutno kroz garancije javnim preduzećima država duguje 1,7 milijardi evra.
Kao u slučaju kada građani uzimaju kredit, pa im banke traže da novac koji su uzeli bude garantovan nekom hipotekom ili da imaju žiranta koji bi umesto njih izmirio obaveze, tako država garantuje javnim preduzećima da će novac bankama biti vraćen.
Kada je Vladu vodio Mirko Cvetković iz Demokratske stranke, u periodu od te četiri godine njegovog mandata ukupan iznos garancija narastao je za milijardu evra, sa 860 miliona krajem 2008. na 1,87 milijardi evra 2012. Naredne godine, 2013, iznos garancija porastao je za oko 60 miliona evra i dostigao rekordan iznos od 1,93 milijardi. Na čelu Vlade tada je bio Ivica Dačić, a Vladu su činili SPS i SNS. Od 2013. iznos garancija koje država daje preduzećima se postepeno smanjuje, ali i danas čini petinu godišnjeg budžeta Srbije.
Sva ova sredstva se rezervišu u budžetu i postaju deo javnog duga, a građani počinju da otplaćuju dugove javnih preduzeća onog trenutka kada preduzeća nisu više u stanju sama da izmiruju obaveze.
Branko Drčelić: Sredstva za koje je garancije dala Vlada se namenski troše
Direktor Uprave za javni dug Branko Drčelić kaže u razgovoru za Insajder.net da nenamensko trošenje javnih preduzeća ne prelazi u javni dug jer se trošenje sredstava za koje se daju garancije kontroliše.
"Svako javno preduzeće ima svoj menadžment. Taj menadžment ima plan poslovanja koji je usvojila Vlada i oni moraju toga da se drže. Da li se menadžment u potpunosti pridržava toga što je u planu poslovanja, to je stvar kojom se bave neki drugi državni organi i oni će naravno utvrditi ako se smatra da nije bilo namenskog trošenja sredstava. Postoji odgovarajuća materijalna i krivična odgovornost za takve stvari. Ministarstvo finansija jasno zna za ono za šta je data garancija Republike Srbije, ta sredstva se namenski koriste i to građane ne treba da brine”, navodi Drčelić.
Dok štedimo na platama i penzijama finansiramo dugove javnih preduzeća
Prema podacima Ministarstva finansija, država je najviše garantovala do sada najvećim "gubitašima" - JP Srbijagas, JP Putevi Srbije i Železnice Srbije.
Međutim, dok se garancije date javnim preduzećima smanjuju, ukupan javni dug raste, između ostalog i zbog preuzimanja dugova preduzeća koja su nastala u redovnom poslovanju, a ne samo uzimanjem kredita. Jedan od primera je dug JP Srbijagas od 200 miliona evra za nabavku gasa od NIS-a, nastao u periodu 2011–2013.
Najbolja ilustracija ovog problema je odluka Skupštine Srbije da u javni dug prebaci dugovanja preduzeća Srbijagas od oko 200 miliona evra. Isto se desilo sredinom 2013, kada je JP Putevi Srbije trebalo da isplati dugovanja putarskim preduzećima. U javni dug prešlo je oko 11 miliona evra koje sada plaćaju svi građani Srbije. Ovi dugovi nastajali su za vreme nekoliko vlada Srbije.
Ceo tekst možete pročitati na sajtu Insajdera.
Autor: Insajder
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar