Tokom cele prošle godine, pokazuje zvanična statistika Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su rasle najviše tokom zimskih meseci, dok su stagnirale ili neznatno rasle tokom cele godine. Skuplja su jaja, mleko, ulje, šećer, određeno meso, a naročito voće i skoro sve vrste pića, a manji rast je u cenama povrća, piletine i kafe.
Rast u cenama proizvoda odvija se sporo i postepeno, te građani promene primete tek kad su im novčanici osetno lakši. Takođe, uvođenjem novih proizvoda i veće konkurencije, trgovački lanci stvaraju iluziju da su cene iste ili čak niže, kao i da građani imaju velik izbor proizvoda, pa samim tim i mogućnost da biraju da li žele jeftin ili skup proizvod. U suštini, kada se uporede samo cene mlečnih proizvoda od pre dve godine sa sadašnjim, čak i najjeftinije mleko je skuplje od tadašnje ponude - istovremeno, primanja građana ostala su relativno nepromenjena.
Kako za 021 kaže Mladen Alfirović iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine, građani sami znaju koliko su namirnica ranije mogli da kupe za 1.000 dinara, a koliko mogu sada. S obzirom na to da je životni standard i dalje nizak, a cene sve više, lažne su i prognoze ekonomista i analitičara da će nam u narednim godinama biti bolje.
"Tržište funkcioniše po principu ponude i tražnje, to je osnovni postulat i osnovni zakon. Što je veća konkurencija, to je niža cena. Mi se godinama snažno zalažemo za liberalizaciju propisa, koja je pre tri godine dovela do povećanja broja maloprodajnih objekata, ali i dalje je to nedovoljno da bi cene bile niže. Naša kupovna moć je i dalje niska, a veliki lanci i dalje zaobilaze naše tržište", navodi on za 021.
Kako dodaje, na običnom građaninu je da bude pažljiv i eventualno kupuje proizvode na akciji, ako smatra da mu se tako više isplati.
"Zaista je činjenica da nije došlo do bitnog povećanja životnog standarda poslednjih godina. To su zanemarljivi procenti. Mi smo ubeđeni da je povećanje cena išlo mnogo brže u odnosu na povećanje prosečne plate, tako da mi imamo kontinuiran pad standarda iz godine u godinu", tvrdi on.
U međuvremenu, rezultati srpske privrede u 2016. najbolji su od 2008, kažu ekonomisti. Međutim, običnom građaninu to ne znači ništa.
Prosečna penzija iznosi 23.450 dinara, a plata oko 45.000 dinara, što je statistika koja važi samo za zaposlene "u foteljama". Više o privredi u Srbiji čitajte
OVDE, a o generalnom siromaštvu i prosečnim zaradama u našem tekstu
OVDE.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 15
Tale
dobrotvorka
dobrotvorka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar