Svaki peti stanovnik Srbije šalje fiskalne račune

Ukupan promet evidentiran preko fiskalnih kasa u januaru bio je 160 milijardi dinara, što je za 5,2 odsto ili osam milijardi dinara više nego u istom mesecu prošle godine. Istraživanje "Ipsos stratedžik marketinga" pokazalo je da fiskalnu lutriju igra petina građana Srbije, kao i da će još 20 odsto njih do kraja marta početi da prikuplja i šalje račune.

"Ovo su već odlični rezultati. Krajnje efekte imaćemo krajem marta kada se završava prvo kolo nagradne igre. Znaćemo više kada obradimo podatke o evidentiranju prometa preko fiskalnih kasa za prvi kvartal ove godine", rekla je direktorka Poreske uprave Dragana Marković. Najveće povećanje prometa zabeleženo je kod malih obveznika za 28,78 odsto, što je kako je rekla, pravi pokazatelj uspešnosti kampanje. U ovom sektoru je i najizraženije poslovanje u sivoj zoni.

U trgovini na veliko i malo i uslugama popravke vozila povećanje prometa bilo je 83,5 odsto. U servisima za popravku električnih aparata rast je 24,9 odsto, dok je naplata u sektoru ugostiteljstva (pružanje usluga hrane i pića) skočila za 12,9 odsto. U ukupnom prometu, posmatrano po sektorima, najveći rast prometa (iznad 20 odsto) imaju uslužne delatnosti, informisanje i komunikacije. Najmanji rast prometa, manji od dva odsto, zabeležen je u snabdevanju vodom i otpadnim vodama i u građevinarstvu.

Ipak, ni u Ministarstvu ni u Poreskoj upravi nemaju precizne podatke koliko je više poreza naplaćeno kao rezultat nagradne igre, a koliko kao rezultat drugih aktivnosti Poreske uprave. Takođe, koliko je država više prihodovala kao posledica privrednog rasta.

Slanje koverti sa fiskalnim računima počelo je 1. februara, a građani su mogli da prikupljaju račune od 1. januara.

Jedna nagradna igra dugoročno ne rešava ništa

Srbija, prema procenama, dnevno gubi osam miliona evra u sivim tokovima. Jednom lutrijom svakako dugoročno neće biti rešen ogroman problem sive ekonomije koji čini čak 30 odsto BDP-a. Mnoge države u Evropi već su igrale na tu kartu, ali iskustva pokazuju da su pozitivni efekti ostali stabilni kada su nagradne igre organizovane u kontinuitetu.

Iskustva iz Slovačke pokazuju da, prema analizi tamošnjeg miistarstva finansija, efekat lutrije na naplatu PDV-a nije veliki, objašnjava Ivana Pavlović iz Istinomera.

"U mesecima nakon organizovanja lutrije, samo osam miliona evra je prikupljeno po tom osnovu, iako je interesovanje Slovaka za lutriju bilo ogromno. Efekat je zapravo edukativni, da se ljudi nauče da traže fiskalni račun", kaže Pavlović.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić rekla je da je predviđeno da nagradna igra u 2017. bude organizovana u dva navrata. "Da li će drugog kruga biti na jesen i u kom obimu znaćemo kada na kraju sagledamo ukupne efekte", rekla je Brnabić.

Istraživanje o stavovima građana o sivoj ekonomiji pokazuje da građani Srbije pod ovim pojmom najčešće podrazumevaju rad na crno, a potom i utaju poreza i nelegalnu prodaju robe. Interesantno je da gotovo tri četvrtine građana smatra da je siva ekonomija način preživljavanja za siromašne, a da 44 odsto misli da ovaj vid nelegalnog poslovanja suštinski nema negativnih uticaja na njihov život.